Ministri unutrašnjih poslova i pravde zemalja regiona pozvali su sa dvodnevnog skupa u Beogradu na jačanje regionalne saradnje u borbi protiv organizovanog kriminala na Zapadnom Balkanu i unapređenje saradnje nacionalnih pravosuđa, u pokušaju da se izbore opasnim pretnjama, koje bi, po mišljenju nekih evropskih zvaničnika, mogle da ugroze proces evropskih integracija.
Zajedničko delovanje država Zapadnog Balkana protiv organizovanog kriminala je neminovnost, uprkos brojnim nerešenim pitanjima i nesuglasicama koje proističu iz ratne prošlosti. Ili, kako je to ilustrovao ministar pravde Hrvatske, Ivan Šimonović:
“Mislim da je sasvim sigurno da postoji suradnja između kriminalaca koja ne poznaje granice. Ako države isto tako ne postavi mehanizme suradnje koje učinkovito prevladavaju podele, onda su naprosto kriminalci u prednosti.”
Svesni ove činjenice, ministri regiona pozvali su zemlje da bolje iskoriste postojeće mehanizme za suzbijanje organizovanog kriminala, poput Regionalnog centra SECI za za borbu protiv prekograničnog kriminala, OEBS-a i regionalnih inicijativa, ali takođe, zahtevaju i poboljšanje saradnje kroz razmenu mišljenja, iskustava iz prakse i informacija o organizovanom kriminalu u jugoistočnoj Evropi.
Kako kaže hrvatski ministar Šimonović, saradnju bi treba produbljivati po više kriterijuma – raditi na pravnim okvirima i unapređivati organizacijske oblike:
“Nije bitno da li je to multilateralna ili bilateralna suradnja. Treba primenjivati i jedno i drugo.”
O tome ministar pravde Bosne i Hercegovine Bariša Čolak kaže:
“Mi imamo, neću se usuditi reći koji broj u kojoj državi, ali zaista se radi o trocifrenim brojevima, osoba koje imaju kazne, a nalaze se na slobodi. Na ovaj način bi osoba morala izdržavati kaznu. Sadašnji sporazum daje joj mogućnost da samo kaže da ona ne želi izdržavati kaznu. To je jedan apsurd!”
Uprkos svemu, ministri su uvereni da je saradnja policije i pravosuđa u regionu, ipak daje značajne rezultate.
Mijo Krešić, zamenik ministra bezbednosti Bosne i Hercegovine:
“Ako se osvrnete malo iza i vidite ove godine koje su sve aktivnosti sprovedene i s kakvim rezultatima Agencije za sprovođenje zakona na prostoru Zapadnog Balkana, svakako da je to jedno ohrabrenje. Mnogi koji su se smatrali nedodirljivi i da su izvan zakona vrlo brzo ili u nekom razumnom vremenu budu suočeni sa istinom. Jer, zakon je iznad svih.”
Srpski ministar policije Ivica Dačić ubeđen je da će se osnovni ton ove konferencije nastaviti u bilateralnim odnosima, te da će ulazak zemalja regiona u EU još više doprineti saradnji u regionu:
“Želim da dam jednu ocenu koja je, čini se zajednička, a to je da je ta saradnja na zadovoljavajućem nivodu, odnosno da je ona ispred političke saradnje u regionu. To je neophodno jer se samo tako uspešno možemo boriti protiv organizovanog kriminala i korupcije.”
U sličnom tonu, zaključak dvodnevne regionalne konferencije posvećene organizovanom kriminalu, iznosi i hrvatski ministar pravde Ivan Šimonović:
“Neke stvari iz prošlosti nas povezuju, neke nas dele, neke se još rasčišćavaju kroz sudske postupke, ali to nas ne sme sprečavati da se zajedničkim problemima pristupi na zajednički način i suradnju.”
Zajedničko delovanje država Zapadnog Balkana protiv organizovanog kriminala je neminovnost, uprkos brojnim nerešenim pitanjima i nesuglasicama koje proističu iz ratne prošlosti. Ili, kako je to ilustrovao ministar pravde Hrvatske, Ivan Šimonović:
“Mislim da je sasvim sigurno da postoji suradnja između kriminalaca koja ne poznaje granice. Ako države isto tako ne postavi mehanizme suradnje koje učinkovito prevladavaju podele, onda su naprosto kriminalci u prednosti.”
Svesni ove činjenice, ministri regiona pozvali su zemlje da bolje iskoriste postojeće mehanizme za suzbijanje organizovanog kriminala, poput Regionalnog centra SECI za za borbu protiv prekograničnog kriminala, OEBS-a i regionalnih inicijativa, ali takođe, zahtevaju i poboljšanje saradnje kroz razmenu mišljenja, iskustava iz prakse i informacija o organizovanom kriminalu u jugoistočnoj Evropi.
Kako kaže hrvatski ministar Šimonović, saradnju bi treba produbljivati po više kriterijuma – raditi na pravnim okvirima i unapređivati organizacijske oblike:
“Nije bitno da li je to multilateralna ili bilateralna suradnja. Treba primenjivati i jedno i drugo.”
Ministarka pravde Srbije Snežana Malović predložila je potpisivanje multilateralnog sporazuma kojim bi se uredilo pitanje izručivanja okrivljenih za organizovani kriminal, posebno u kontekstu činjenice da mnogi poseduju dva ili tri državljanstva i na taj način ostaju van domašaja pravde.
O tome ministar pravde Bosne i Hercegovine Bariša Čolak kaže:
Saradnja već daje rezultate
“Mi imamo, neću se usuditi reći koji broj u kojoj državi, ali zaista se radi o trocifrenim brojevima, osoba koje imaju kazne, a nalaze se na slobodi. Na ovaj način bi osoba morala izdržavati kaznu. Sadašnji sporazum daje joj mogućnost da samo kaže da ona ne želi izdržavati kaznu. To je jedan apsurd!”
Uprkos svemu, ministri su uvereni da je saradnja policije i pravosuđa u regionu, ipak daje značajne rezultate.
Mijo Krešić, zamenik ministra bezbednosti Bosne i Hercegovine:
“Ako se osvrnete malo iza i vidite ove godine koje su sve aktivnosti sprovedene i s kakvim rezultatima Agencije za sprovođenje zakona na prostoru Zapadnog Balkana, svakako da je to jedno ohrabrenje. Mnogi koji su se smatrali nedodirljivi i da su izvan zakona vrlo brzo ili u nekom razumnom vremenu budu suočeni sa istinom. Jer, zakon je iznad svih.”
Srpski ministar policije Ivica Dačić ubeđen je da će se osnovni ton ove konferencije nastaviti u bilateralnim odnosima, te da će ulazak zemalja regiona u EU još više doprineti saradnji u regionu:
“Želim da dam jednu ocenu koja je, čini se zajednička, a to je da je ta saradnja na zadovoljavajućem nivodu, odnosno da je ona ispred političke saradnje u regionu. To je neophodno jer se samo tako uspešno možemo boriti protiv organizovanog kriminala i korupcije.”
U sličnom tonu, zaključak dvodnevne regionalne konferencije posvećene organizovanom kriminalu, iznosi i hrvatski ministar pravde Ivan Šimonović:
“Neke stvari iz prošlosti nas povezuju, neke nas dele, neke se još rasčišćavaju kroz sudske postupke, ali to nas ne sme sprečavati da se zajedničkim problemima pristupi na zajednički način i suradnju.”