Evropska komisija zatražila je u godišnjem izveštaju od Srbije, Bosne i Hrvatske da uklone prepreke za uzajamna izučenja državljana ovih zemalja optuženih za ratne zločine.
Srbija i Bosna i Hercegovina nemaju ustavnih prepreka za ekstradicije, dok se zabrane koje proizilaze iz krivičnog zakonodavstva mogu prevladati međudržavnim ugovorima.
U Hrvatskoj je u ustavna “plomba” koja zabranjuje izručenje vlastitih građana u postupku ukidanja. Prepreka za saradnju na ovom planu, dakle, neće biti ni na jednoj strani, a prema prvim rekacijama, sve zemlje su spremne da pozitivno odgovore na zahtev Evropske komisije.
U godišnjim izveštajima o napretku zemalja zapadnog Balkana, koji će biti objavljeni 14. oktobra u Briselu, Evropska komisija konstatuje da bi balkanske zemlje, a pre svega Srbija, Bosna i Hercegovina i Hrvatska, trebalo da otklone prepreke za izručenje njihovih državljana optuženih za ratne zločine, potpisivanjem sporazuma o tome, čime bi ostvarile napredak u naporima vezanim za njihov ulazak u EU.
“Generalno pozdravljamo tu ideju jer mislimo da ratni zločini ne smeju da imaju bilo kakav vid granice, limita da bi se regularlno procesuirali”, smatra portparol Tužilaštva za ratne zločine Bruno Vekarić odgovarajući na zahtev EU da sve zemlje regiona počnu sa pripremama za usvajanje sporazuma o izručenju optužnih, čime bi se iskorenila praksa zloupotrebe propisa o neizručivanju vlastitog državljanina.
O istom pitanju zamenik ministra pravde Bosne i Hercegovine Srđan Arnaut kaže da je “situacija sazrela da se pomakne od rešenja iz devedesetih godina”.
Iako Ustavi Srbije i BiH ne sadrže takvu odredbu, krivično zakonodavstvo zabranjuje ekstardiciju domaćih državljana. Ova prepreka bila bi, međutim, potpisivanjem međudržavnih sporazuma, bila otklonjena, objašnjava za naš program bivši sudija Ustavnog suda Slobodan Vučetić.
“Tu se, sasvim logično, predviđa mogućnost i obaveza država potpisnica Sporazuma da uzajamno jedna drugoj izručuju okrivljene”, ocenjuje Vučetić.
U srpskom Tužilaštvu navode da je Beograd u potpunosti spreman da počne razgovore sa susedima.
Bruno Vekarić, Foto: Vesna Anđić
“Upravo ministarstvo pravde i predstavnici našeg tužilaštva su u tim radnim grupama i rade te neke nacrte sa Bosnom, a isto tako razgovara se, koliko sam čuo i sa Hrvatskom”, kaže Bruno Vekarić.
I Srđan Arnaut iz BiH ministarstva pravde kaže da krivično zakodavstvo te zemlje može biti promenjeno u uobičajenoj proceduri, te da bi se na taj način ukinula praksa izbegavanja odgovornosti za ratne zločine bekstvom u drugu državu, koja mu daje državljanštvo.
“Dakle, ovde se ne radi o zaštiti svojih državljana u nekom smislu, osim hipotetičkom. Nego se, jednostavno, radi o mogućnosti koju ti ljudi iskoriste, a koji su osuđeni bilo za kriminal ili šta drugo, da izbjegnu zasluženu kaznu koju je utvrdio nadležni sud. Mislim da je sazrela situacija da se pomaknemo od tih rešenja iz devedesetih godina i da se primaknemo moderniji rješenjima, jer treba omogućiti pravosudnim organima da sude tim ljudima koji su nešto napravili”, objašnjava Arnaut.
U Hrvatskoj, u kojoj za razliku od Bosne i Hercegovine i Srbije, Ustav zabranjuje izručenje vlastitih građana, u toku je postupak izmene najvišeg pravnog akta. Član koji se odnosi na ekstradicije menjaće se kako bi se – na početku „završnih operacija“ za ulazak Hrvatske u EU – omogućilo sporovođenje evropskih pravnih tekovina.
U sklopu tih izmena biće omogućena i izručenja državi koja nije članica EU, uz uslov da postoji bilateralni sporazum.
Žarko PuhovskiDonedavni predsednik Hrvatskog helsinškog odbora za ljudska prava i profesor političke filozofije Žarko Puhovski sugeriše način kako se odlukama Vlada, dakle izvršne vlasti, može rešiti dobar deo problema sa beguncima za ratne zločine.
“Treba ići na ovo što se u prvom koraku može napravit, a to je izmijeniti odluku Vlade koja nije niti zakonski, a kamoli ustavni akt o tome da osoba koja se nađe u Bosni i Hrvatskoj, služi kaznu u Bosni ili Hrvatskoj, uz uvjet da pristane na odsluženje kazne – što je besmislica. Dakle radi se samo o tome da dve vlade simultano izbace taj termin - uz uvjet da pristane. Za suđenja se ne olakšava stvar, ali to je onda stvar zakonskog dogovora. Da se naprosto pristane da se nekom sudi u drugoj državi. To je Srbija već počela raditi i to izrazito uspešno.”
Bivši sudija Ustavnog suda Slobodan Vučetić ocenjuje da bi međudržavni sporazumi o izručenjima optuženih za ratne zločine imali višestruki značaj, te da bi doprineli poboljšanju odnosa između zemalja regiona.
“Naravno da bi bili značajni sa stanovišta realizacije nekog principa – ne samo odgovornosti nego i pravde. Mislim da sa druge strane realizacija, potpisivanje i primena takvih sporazuma bi svakako, uz fer suđenja, koje se podrazumeva, doprinela smirivanju tenzija u međudržavnim odnosima, u međunacionalnim odnosima i to bi u svakom smislu bilo dobro.”
Iako bi sporazumi regulisali izručenja, zemljama regiona ostaje da reše problem inegerencije sudova, ali i međusobnog poverenja u fer i pravična suđenja.
Srbija i Bosna i Hercegovina nemaju ustavnih prepreka za ekstradicije, dok se zabrane koje proizilaze iz krivičnog zakonodavstva mogu prevladati međudržavnim ugovorima.
U Hrvatskoj je u ustavna “plomba” koja zabranjuje izručenje vlastitih građana u postupku ukidanja. Prepreka za saradnju na ovom planu, dakle, neće biti ni na jednoj strani, a prema prvim rekacijama, sve zemlje su spremne da pozitivno odgovore na zahtev Evropske komisije.
U godišnjim izveštajima o napretku zemalja zapadnog Balkana, koji će biti objavljeni 14. oktobra u Briselu, Evropska komisija konstatuje da bi balkanske zemlje, a pre svega Srbija, Bosna i Hercegovina i Hrvatska, trebalo da otklone prepreke za izručenje njihovih državljana optuženih za ratne zločine, potpisivanjem sporazuma o tome, čime bi ostvarile napredak u naporima vezanim za njihov ulazak u EU.
“Generalno pozdravljamo tu ideju jer mislimo da ratni zločini ne smeju da imaju bilo kakav vid granice, limita da bi se regularlno procesuirali”, smatra portparol Tužilaštva za ratne zločine Bruno Vekarić odgovarajući na zahtev EU da sve zemlje regiona počnu sa pripremama za usvajanje sporazuma o izručenju optužnih, čime bi se iskorenila praksa zloupotrebe propisa o neizručivanju vlastitog državljanina.
O istom pitanju zamenik ministra pravde Bosne i Hercegovine Srđan Arnaut kaže da je “situacija sazrela da se pomakne od rešenja iz devedesetih godina”.
Rešenje u međudržavnim sporazumima
Iako Ustavi Srbije i BiH ne sadrže takvu odredbu, krivično zakonodavstvo zabranjuje ekstardiciju domaćih državljana. Ova prepreka bila bi, međutim, potpisivanjem međudržavnih sporazuma, bila otklonjena, objašnjava za naš program bivši sudija Ustavnog suda Slobodan Vučetić.
“Tu se, sasvim logično, predviđa mogućnost i obaveza država potpisnica Sporazuma da uzajamno jedna drugoj izručuju okrivljene”, ocenjuje Vučetić.
U srpskom Tužilaštvu navode da je Beograd u potpunosti spreman da počne razgovore sa susedima.
“Upravo ministarstvo pravde i predstavnici našeg tužilaštva su u tim radnim grupama i rade te neke nacrte sa Bosnom, a isto tako razgovara se, koliko sam čuo i sa Hrvatskom”, kaže Bruno Vekarić.
I Srđan Arnaut iz BiH ministarstva pravde kaže da krivično zakodavstvo te zemlje može biti promenjeno u uobičajenoj proceduri, te da bi se na taj način ukinula praksa izbegavanja odgovornosti za ratne zločine bekstvom u drugu državu, koja mu daje državljanštvo.
“Dakle, ovde se ne radi o zaštiti svojih državljana u nekom smislu, osim hipotetičkom. Nego se, jednostavno, radi o mogućnosti koju ti ljudi iskoriste, a koji su osuđeni bilo za kriminal ili šta drugo, da izbjegnu zasluženu kaznu koju je utvrdio nadležni sud. Mislim da je sazrela situacija da se pomaknemo od tih rešenja iz devedesetih godina i da se primaknemo moderniji rješenjima, jer treba omogućiti pravosudnim organima da sude tim ljudima koji su nešto napravili”, objašnjava Arnaut.
Hrvatska i dalje zabranjuje izručenja
U Hrvatskoj, u kojoj za razliku od Bosne i Hercegovine i Srbije, Ustav zabranjuje izručenje vlastitih građana, u toku je postupak izmene najvišeg pravnog akta. Član koji se odnosi na ekstradicije menjaće se kako bi se – na početku „završnih operacija“ za ulazak Hrvatske u EU – omogućilo sporovođenje evropskih pravnih tekovina.
U sklopu tih izmena biće omogućena i izručenja državi koja nije članica EU, uz uslov da postoji bilateralni sporazum.
“Treba ići na ovo što se u prvom koraku može napravit, a to je izmijeniti odluku Vlade koja nije niti zakonski, a kamoli ustavni akt o tome da osoba koja se nađe u Bosni i Hrvatskoj, služi kaznu u Bosni ili Hrvatskoj, uz uvjet da pristane na odsluženje kazne – što je besmislica. Dakle radi se samo o tome da dve vlade simultano izbace taj termin - uz uvjet da pristane. Za suđenja se ne olakšava stvar, ali to je onda stvar zakonskog dogovora. Da se naprosto pristane da se nekom sudi u drugoj državi. To je Srbija već počela raditi i to izrazito uspešno.”
Bivši sudija Ustavnog suda Slobodan Vučetić ocenjuje da bi međudržavni sporazumi o izručenjima optuženih za ratne zločine imali višestruki značaj, te da bi doprineli poboljšanju odnosa između zemalja regiona.
“Naravno da bi bili značajni sa stanovišta realizacije nekog principa – ne samo odgovornosti nego i pravde. Mislim da sa druge strane realizacija, potpisivanje i primena takvih sporazuma bi svakako, uz fer suđenja, koje se podrazumeva, doprinela smirivanju tenzija u međudržavnim odnosima, u međunacionalnim odnosima i to bi u svakom smislu bilo dobro.”
Iako bi sporazumi regulisali izručenja, zemljama regiona ostaje da reše problem inegerencije sudova, ali i međusobnog poverenja u fer i pravična suđenja.
