Na različitim skupovima ovih dana u Briselu proširenje Evropske unije bila je tema koju su, zavisno od rezultata na terenu, evropski zvaničnici sa više ili manje optimizma razmatrali - tako je Srbiji - za učinjeno na normalizaciji odnosa sa Kosovom - dat mogući vremenski okvir za početak pregovora o prijemu. Bosna i Hercegovina je ostala gdje je i bila – među akterima na koje ne treba trošiti vrijeme, jer ga ni domaći političari nisu trošili ove godine u poslu zvanom izgradnja države.
Početak realizacije sporazuma Beograda i Prištine o zajedničkom upravljanju granicom je 10. decembra, jutro pred skup ministara vanjskih poslova EU, otvorio vrata Srbiji da očekuje pozitivnu odluku o sudbini početka pregovora sa Briselom. Tako je i bilo - ministri su to prihvatili kao konkretan dokaz da Beograd misli ozbiljno, što je na početku skupa najavila i visoka predstavnica Evropske unije, Catherine Ashton.
"Izvjestiću o dijalogu dvojice premijera i želim da kažem da sam zadovoljna da su dva prelaza otvorena kako je i planirano i još dva će biti otvorena do kraja godine“, kazala je ona.
Ministar vanjskih poslova Slovačke, Miroslav Lajčak je izjavio:
„Postignut je značajan napredak, rekao bih – više nego što se moglo očekivati od tri sastanka. Očekujem da će naša diskusija i naše odluke to da potvrde. Vlada Republike Srbije stvarno zaslužuje ohrabrenje od strane Evropske unije, i ja upravo to očekujem.“
"Ono što smo vidjeli između Srbije i Kosova je izvanredan napredak i možemo samo da ohrabrimo sve strane da nastave tim putem. Smatramo da je veoma važno da svi shvate da, iz evropskog ugla, teritorijalni integritet ne smije biti doveden u bilo kakvo pitanje“, ocijenio je ministar vanjskih poslova Njemačke, Guido Westerwelle.
Čini se da je namanje rasprave evropskih ministara vanjskih poslova bilo oko Bosne i Hercegovine. I pored brojnih obećanja i očekivanja Brisela, od formiranja Vijeća ministara naovamo gotovo da nije bilo pozitivnih pomaka, pa tako šef švedske diplomatije Carl Bilt rezignirano zaključuje:
"Ne, u Bosni i Hercegovini ništa još nije počelo, ništa se ne pomjera."
Umjesto toga, zapaža se, čula se zabrinjavajuća retorika i političke igre koje nisu doprinosile niti doprinose funkcionalnosti bh. države.
A zadaci su jasni - rješavanje slučaja Sejdić-Finci i brza transformacija vlasti na svim nivoima, koja bi trebala rezultirati funkcionalnim odgovorom na potrebe reformi i preuzetih obaveza. Efkasnost bh. strane je neophodna i u situaciji kada će Hrvatska, sredinom naredne godine, postati evropska članica, jer, ukoliko BiH želi da nastavi sa izvozom poljoprivrednih proizvoda u tu tada evropsku članicu, moraće pokazati više odlučnosti u usvajanju neophodnih zakonskih normi Evropske unije.
Kada je riječ o evropskoj ulozi u zemlji, kaže se da se vrše intenzivne konsultacije sa ostatkom međunarodne zajednice o pregrupisanju međunarodnog prisustva i, s tim u vezi. izmještanjem Ureda visokog predstavnika iz fokusa, pa čak i sa bh. teritorije. Njegovo konačno zatvaranje u direktnoj je vezi sa preuzimanjem obaveza domaćih političara za budućnost bh. države.
Velike mogućnosti i preuzimanje rizika
Za razliku od Bosne i Hercegovine, o Srbiji se na kraju ministarskog sastanka dugo razgovaralo. Većina ministara bila je stava da Beograd treba nagraditi za korake ka normalizaciji odnosa sa Kosovom, dok su Njemačka, Holandija i Velika Britanija zastupale gledište da do sada učinjeno jeste ohrabrujuće, ali ne i dovoljno da eventualno obećanje o davanju datuma za početak završnih pregovora. Kompromis je postignut u zaključku da se narednog proljeća obavi još jedna analiza toga šta je konkretno učinjeno u dijalogu Beograda i Prištine i, ako ocjena bude pozitivna, da Evropsko vijeće juna naredne godine odredi i datum za početak pregovora koji, tehnički, mogu započeti već narednog dana od donošenja odluke. Ove zaključke je bez rasprave podržao i evropski summit, zaključujući tako ovogodišnju evropsku raspravu o proširenju.
Želeći još jednom uvjeriti evropsku stranu u namjeru vlade u Beogradu da se drži obećanog, krajem sedmice je premijer Srbije Ivica Dačić posjetio visoku predstavnicu EU, Catherine Ashton:
„Otvorena je jedna veoma velika mogućnost da Srbija u narednih šest meseci, znači za vreme sledećeg predsedavanja Irske, na osnovu takođe pozitivnog mišljenja iz marta, otpočne s pregovorima za članstvo u Evropskoj uniji. Mislim da je to rezultat koji je pre svega posledica i dobrih odluka koje smo donosili, ali i preuzimanja rizika – znači, dijaloga koji se vodi sa Prištinom uz posredovanje Evropske unije. Naredni period će zato biti za nas veoma značajan. Ja sam razgovarao sa Catherine Ashton i o daljem toku našeg dijaloga, ali i o nekim mogućim načinima za rešavanje određenih operativnih problema koji postoje u realizaciji našeg dogovora, naročito kad je reč o ovom poslednjem dogovoru o zajedničkom upravljanju administrativnim prelazima. Na osnovu žalbi koje sam dobio od strane srpskog privrednika sa severa, razgovarao sam o tome da se još jednom, na tehničkom nivou, razmotri realizacija onog našeg dogovora, a to znači da, dok se ne nastave razgovori o tom pitanju kako će se naplaćivati dadžbine, kome će ići prihod, a to je 10. januara, da dotle ne treba da bude naplaćivana ni carina ni bilo koje dadžbine za robu koja ide na sever.“ rekao je Dačić.
Beogradu se žuri da do marta i evropske analize učinjenog ostvari više u normalizaciji odnosa sa Prištinom - zato se užurbano spremaju za novi dijalog visokog nivoa dvije strane koji će se, uz posredovanje EU, nastaviti 17. januara. Ključni utisak je da nova vlada u Beogradu ozbiljno shvata evropsku agendu, gutajući, svjesno, gorke zalogaje kosovskog pitanja. Reklo bi se, dobar primjer bolnog kompromisa, kakav bi, kada bi htjele, mogle da slijede i bh. političke figure.
Početak realizacije sporazuma Beograda i Prištine o zajedničkom upravljanju granicom je 10. decembra, jutro pred skup ministara vanjskih poslova EU, otvorio vrata Srbiji da očekuje pozitivnu odluku o sudbini početka pregovora sa Briselom. Tako je i bilo - ministri su to prihvatili kao konkretan dokaz da Beograd misli ozbiljno, što je na početku skupa najavila i visoka predstavnica Evropske unije, Catherine Ashton.
"Izvjestiću o dijalogu dvojice premijera i želim da kažem da sam zadovoljna da su dva prelaza otvorena kako je i planirano i još dva će biti otvorena do kraja godine“, kazala je ona.
Ministar vanjskih poslova Slovačke, Miroslav Lajčak je izjavio:
„Postignut je značajan napredak, rekao bih – više nego što se moglo očekivati od tri sastanka. Očekujem da će naša diskusija i naše odluke to da potvrde. Vlada Republike Srbije stvarno zaslužuje ohrabrenje od strane Evropske unije, i ja upravo to očekujem.“
"Ono što smo vidjeli između Srbije i Kosova je izvanredan napredak i možemo samo da ohrabrimo sve strane da nastave tim putem. Smatramo da je veoma važno da svi shvate da, iz evropskog ugla, teritorijalni integritet ne smije biti doveden u bilo kakvo pitanje“, ocijenio je ministar vanjskih poslova Njemačke, Guido Westerwelle.
Čini se da je namanje rasprave evropskih ministara vanjskih poslova bilo oko Bosne i Hercegovine. I pored brojnih obećanja i očekivanja Brisela, od formiranja Vijeća ministara naovamo gotovo da nije bilo pozitivnih pomaka, pa tako šef švedske diplomatije Carl Bilt rezignirano zaključuje:
"Ne, u Bosni i Hercegovini ništa još nije počelo, ništa se ne pomjera."
Umjesto toga, zapaža se, čula se zabrinjavajuća retorika i političke igre koje nisu doprinosile niti doprinose funkcionalnosti bh. države.
A zadaci su jasni - rješavanje slučaja Sejdić-Finci i brza transformacija vlasti na svim nivoima, koja bi trebala rezultirati funkcionalnim odgovorom na potrebe reformi i preuzetih obaveza. Efkasnost bh. strane je neophodna i u situaciji kada će Hrvatska, sredinom naredne godine, postati evropska članica, jer, ukoliko BiH želi da nastavi sa izvozom poljoprivrednih proizvoda u tu tada evropsku članicu, moraće pokazati više odlučnosti u usvajanju neophodnih zakonskih normi Evropske unije.
Kada je riječ o evropskoj ulozi u zemlji, kaže se da se vrše intenzivne konsultacije sa ostatkom međunarodne zajednice o pregrupisanju međunarodnog prisustva i, s tim u vezi. izmještanjem Ureda visokog predstavnika iz fokusa, pa čak i sa bh. teritorije. Njegovo konačno zatvaranje u direktnoj je vezi sa preuzimanjem obaveza domaćih političara za budućnost bh. države.
Velike mogućnosti i preuzimanje rizika
Za razliku od Bosne i Hercegovine, o Srbiji se na kraju ministarskog sastanka dugo razgovaralo. Većina ministara bila je stava da Beograd treba nagraditi za korake ka normalizaciji odnosa sa Kosovom, dok su Njemačka, Holandija i Velika Britanija zastupale gledište da do sada učinjeno jeste ohrabrujuće, ali ne i dovoljno da eventualno obećanje o davanju datuma za početak završnih pregovora. Kompromis je postignut u zaključku da se narednog proljeća obavi još jedna analiza toga šta je konkretno učinjeno u dijalogu Beograda i Prištine i, ako ocjena bude pozitivna, da Evropsko vijeće juna naredne godine odredi i datum za početak pregovora koji, tehnički, mogu započeti već narednog dana od donošenja odluke. Ove zaključke je bez rasprave podržao i evropski summit, zaključujući tako ovogodišnju evropsku raspravu o proširenju.
Želeći još jednom uvjeriti evropsku stranu u namjeru vlade u Beogradu da se drži obećanog, krajem sedmice je premijer Srbije Ivica Dačić posjetio visoku predstavnicu EU, Catherine Ashton:
„Otvorena je jedna veoma velika mogućnost da Srbija u narednih šest meseci, znači za vreme sledećeg predsedavanja Irske, na osnovu takođe pozitivnog mišljenja iz marta, otpočne s pregovorima za članstvo u Evropskoj uniji. Mislim da je to rezultat koji je pre svega posledica i dobrih odluka koje smo donosili, ali i preuzimanja rizika – znači, dijaloga koji se vodi sa Prištinom uz posredovanje Evropske unije. Naredni period će zato biti za nas veoma značajan. Ja sam razgovarao sa Catherine Ashton i o daljem toku našeg dijaloga, ali i o nekim mogućim načinima za rešavanje određenih operativnih problema koji postoje u realizaciji našeg dogovora, naročito kad je reč o ovom poslednjem dogovoru o zajedničkom upravljanju administrativnim prelazima. Na osnovu žalbi koje sam dobio od strane srpskog privrednika sa severa, razgovarao sam o tome da se još jednom, na tehničkom nivou, razmotri realizacija onog našeg dogovora, a to znači da, dok se ne nastave razgovori o tom pitanju kako će se naplaćivati dadžbine, kome će ići prihod, a to je 10. januara, da dotle ne treba da bude naplaćivana ni carina ni bilo koje dadžbine za robu koja ide na sever.“ rekao je Dačić.
Beogradu se žuri da do marta i evropske analize učinjenog ostvari više u normalizaciji odnosa sa Prištinom - zato se užurbano spremaju za novi dijalog visokog nivoa dvije strane koji će se, uz posredovanje EU, nastaviti 17. januara. Ključni utisak je da nova vlada u Beogradu ozbiljno shvata evropsku agendu, gutajući, svjesno, gorke zalogaje kosovskog pitanja. Reklo bi se, dobar primjer bolnog kompromisa, kakav bi, kada bi htjele, mogle da slijede i bh. političke figure.
