Demokratija, tradicija, propaganda, baterija, epidemija, komšija, amanet, ajvar – neke su od reči za koje nije potreban prevod sa srpskog na albanski jezik i obrnuto.
Ove i još na stotine drugih reči, kojima nije potreban prevod, identifikovala je grupa studenata Univerziteta u Beogradu i Prištini u okviru projekta nevladine organizacije Integra i Centra za afirmativne i društvene akcije, sa ciljem promovisanja saradnje među mladima sa Kosova i iz Srbije.
Neki od njih su Borivoje Lazić iz Bujanovca koji studira albanologiju u Beogradu i Eljvira Krueziju, studentkinja novinarstva na prištinskom Univerzitetu. Oni su 20. novembra u Prištini prisustvovali predstavljanju "Rečnika reči kojima nije potreban prevod".
"Kada se govori o Kosovu ili Srbiji uvek su neke neprijatne teme koje prave razdor između nas. Ovo su stvari o kojima zapravo treba da se piše", ocenjuje Borivoje Lazić u izjavi za Radio Slobodna Evropa.
Nakon osnovnih studija albanskog jezika, književnosti i kulture, upisao je i master. Priča kako, iako dolazi iz Bujanovca – grada na jugu Srbije sa većinskim albanskim stanovništvom – nije znao jezik svojih komšija, ali da je slušao i voleo njihovu muziku.
"Preko muzike se rodila ljubav prema albanskom jeziku. Sećam se da sam u srednjoj školi slušao neke pesme a reč jednu nisam razumeo. Sviđala mi se ta pozitivna energija, počeo sam da istražujem i saznao da ima katedra (albanskog jezika) u Beogradu. Pričao sam sa roditeljima i oni su se oduševili na tu ideju (da studira albanologiju)", kaže Lazić.
Dodaje da je upravo zbog albanskog jezika upoznao puno ljudi sa Kosova, sa kojima se danas druži i sarađuje.
A san Eljvire Krueziju je bio da zna jezike. Osim maternjeg albanskog, tečno govori još turski, italijanski i engleski, ali uči i srpski jezik.
U izjavi za RSE ocenjuje da je jezik "ključni element" upoznavanja kulture jednog naroda.
"Sjajno je upoznati nove ljude, njihov jezik i kulturu. Saznali smo koliko smo zapravo isti", navodi ona.
Eljvira Krueziu se prisetila i koliko je bila iznenađena kada je zajedno sa Borivojem Lazićem identifikovala veliki broj reči kojima nije potreban prevod.
"Pitala sam Borivoja 'da li je i ovo ista reč'? Rekao je da. I onda je samo bilo, da, da, da, iste su reči", navodi ona.
Šta je cilj rečnika 'Reči kojima nije potreban prevod'?
Nora Bezera, lingvistkinja i autorka rečnika "Reči kojima nije potreban prevod" je navela da je grupa studenata sa Univerziteta u Beogradu i Prištini identifikovala više oid 2.000 reči koje se koriste u albanskoj i srpskoj zajednici.
Ipak, objavljene su samo one reči koje su "na neki način svojstvene zajedničkoj kulturi i tradiciji".
"Suština projekta nije bila samo puko pronalaženje reči već spajanje mladih ljudi sa Kosova i iz Srbije. Imajući u vidu da su naši narodi vekovima živeli u susedstvu, ali samoizlovanje obe zajednice je dovelo do toga da nismo upoznali međusobne kulture a samim tim ni jezike", rekla je ona.
Još neki od ciljeva izrade "Rečnika reči kojima nije potreban prevod" je da se ukaže na sličnosti između Srba i Albanaca.
Marija Orović, profesorka i koautorka ovog rečnika, rekla je kako pojedine reči koje se koriste i u srpskom i u albanskom jeziku, zapravo predstavljaju "zajedničku tradiciju dva naroda".
"Jedna takva reč je 'ćef'. Koristi se kako bi se opisalo iskustvo uživanja u trenutku, bez posebne svrhe ili cilja. Ova reč ističe važnost malih ali dragocenih trenutaka u životu koje nas čine srećnima", objasnila je ona.
Nora Bezera je ukazala i da se Srbi i Albanci često sporazumevaju na engleskom jeziku te da su zbog toga studijski program Balkanistike u Prištini i Albanologija u Beogradu "most između dva naroda koja vekovima dele duboko ukorenjene predrasude".
"Oni su nova generacija koja će kroz upoznavanje druge strane, njene tradicije i kulture, shvatiti koliko si slični i bliski, pa će svojim angažovanjem srušiti te predrasude", ocenila je Bezera.
Balkanistika je četvorogodišnji studijski program, koji je pri Univerzitetu u Prištini otvoren 2021. godine sa ciljem da, pored ostalog, promoviše međujezičke i međukulturne komunikacije na Kosovu i u regionu Zapadnog Balkana. Osim albanskog, studenti uče i druge balkanske jezike kao što je srpski, bosanski, hrvatski ili makedonski.
S druge strane, katedra Albanologije na Filološkom fakultetu u Beogradu postoji 90 godina.
