Američki i evropski lideri sada već pokazuju čvrstu nameru da sa višemesečnih, verbalnih pretnji Rusiji, pređu na konkretne kazne mere zbog uloge Moskve u ukrajinskoj krizi.
Na meti sankcija su pre svega ruski energetski sektor, kao i industrije oružja i finansija, uključujući i najveće ruske banke.
Čelnici Evropske unije, bez obzira na upozorenja Moskve o kontramerama, ograničavaju ruskim državnim bankama pristup kapitalu na tržištima EU što je pojasnio portparol Evropske komisije Džonatan Tod.
“Mere će dovesti do ograničenja pristupu finansijskim institucijama koje su u vlasništvu ruske države na tržištu Evropske unije; u nametanju embarga na oružje, zabranjuje se izvoz proizvoda koji se mogu koristiti za vojne svrhe i ograničava Rusiji pristup osetljivim tehnologijama, posebno onim u naftnom sektoru”.
Za razliku od dosadašnje neodlučnosti o tome kako kazniti Moskvu zbog ugrožavanja suvereniteta Ukrajine i otvorene podrške separatistima, evropska dvadeset osmorka ovaj put ne pokazuje nameru da to samo gleda sa strane, uz povremene kritike. Šef britanske diplomatije Filip Hemond kaže da će nastaviti pritisak, i da će "sankcije će pogoditi rusku ekonomiju”.
Dok ukrajinski i svetski zvaničnici pozdravljaju nove sankcije SAD i EU protiv ključnih sektora ruske ekonomije, Centralna banka Ruske obećala je da će pomoći finansijskim institucijama koje su pogođene novim merama.
Šef ukrajinske diplomatije Pavlo Klimkin pozdravio je sankcije koje su SAD i Evropska unija uvele Rusiji. On je u intervjuu Rojtersu rekao da je, pre tri ili četiri meseca bilo je "praktično nezamislivo" da će se EU saglasiti oko uvođenja sektorskih sankcija glavnom trgovinskom partneru, Rusiji.
"Ključna stvar za mene je ovde privrženost Ukrajini, jedinstvenoj, demokratskoj i evropskoj Ukrajini", rekao je Klimkin.
Nove sankcije mogu da pogode nemačku ekonomiju, ali je mir neuporedivo važniji, izjavio je potpredsednik nemačke vlade i ministar ekonomije Sigmar Gabrijel.
„Svesni smo da možemo da trpimo ekonomske posledice, trgovinska razmena sa Rusijom nije iznimno velika, ali ima određeni značaj“, rekao je Gabrijel dodajući da misli da će Rusija vrlo brzo osetiti posledice sankcija.
Zvanična Moskva upozorila je da će novi krug sankcija koje joj je uveo Zapad imati "prilično opipljive posledice" po Sjedinjene Američke Države i optužila Vašington da želi da kazni rusku vladu zbog njene odlučnosti u sprovođenju nezavisne državne politike.
"Takve odluke Vašingtona mogu samo dodatno da pogoršaju američko-ruske odnose i stvore izuzetno nepovoljnu klimu u međunarodnim odnosima, u kojima je saradnja između naše dve zemlje često imala odlučujuću ulogu", navodi se saopštenju ruskog Ministarstva spoljnih poslova se navodi.
"Stvarna šteta od uvođenja tako destruktivnih i kratkovidih mera će biti prilično opipljiva za Vašington", navodi se u saopštenju.
Ruski izaslanik u EU Vladimir Čizov izjavio je da nove sankcije koje je Unija uvela protiv Rusije ne vode nikuda i ne doprinose rešavanju krize u Ukrajini.
"Nažalost, ova odluka potvrđuje naš zaključak da EU još ne može ili ne želi da odustane od kursa jačanja pritiska kroz sankcije, što samo po sebi ne vodi nikuda i, u svakom slučaju, ne doprinosi deeskalaciji situacije u Ukrajini i oko nje", rekao je Čizov.
Druga po veličini ruska banka VTB, koja je obuhvaćena novim sankcijama, saopštila je da su nove kaznene mere "politički motivisane" i "nepravedne", ali je uverena da će moći da dođe do kapitala ako joj bude potreban.
Akcije VTB banke, opale su jutros za 1,2 odsto.
Ruska centralna banka obećala je da će pomoći finansijskim institucijama pogođenim američkim sankcijama, čija vrednost akcija je jutros opala na otvaranju berze u Moskvi.
Akcije drugih velikih banaka na koje nisu uticale sankcije, kao što je najveća državna Sberbanka, skočile su.
Rusija je zabranila uvoz za većinu vrsta voća i povrća iz Poljske najavljujući da se ovo ograničenje može proširiti i na ostale zemlje Evropske Unije. To je prva kontramera Moskve nakon proširenja zapadnih sankcija mada je Aleksej Aleksejenko iz nadležne službe za inspekciju hrane to pokušao opravdati drugim razlozima:
"Posebno u isporukama jabuka koje se uvoze u Rusiju iz Poljske u velikim količinama, stalno otkrivamo povišen nivo pesticida. U tom smislu smo primetili nešto veoma interesantno - da Poljska nijednu od tih materija koja smo pronašli, nije registrovala na svojoj teritoriji. Naši stručnjaci postavljaju ozbiljno pitanje, da li to znači da odgovorne službe u Poljskoj ne prate situaciju na čitavoj teritoriji, ili možda ti proizvodi dolaze u Poljsku iz drugih zemalja, a zatim se prodaju u Rusiji kao da su poljski”?
Rusija, čiji uvoz voća i povrća iz EU godišnje dostiže dve milijarde evra, najveće je tržište za ove proizvode. EU plasira u Rusiji 28 odsto povrća od svog ukupnog izvoza i 21.5 odsto voća. Poljska izvozi između 60 i 70 odsto voća u Rusiju.
Poljsko ministarstvo poljoprivrede saopštilo je zabrana uvoza “politička represija” Rusije.
Moskovski mediji ocenjuju da su SAD i EU uvele su do sada najoštrije sankcije Rusiji od vremena Hladnog rata, koje bi zemlju mogle da koštaju trećinu godišnjeg budžeta.
"Nova ograničenja su prvi, istinski udarac po ruskoj ekonomiji. Sankcije EU tiču se celih sektora - finansijskog, naftnog i odbrambenog", piše agencija RBK.
Portal “Njuzru” navodi da ruska ekonomija već sada oseća gubitke, jer je Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) nedavno odbila da finansira ruske projekte, što za Rusiju znači da neće dobiti oko 23 milijardi investicija godišnje.
Portal dodaje da se tome može dodati i odliv kapitala iz zemlje, koji je u prvom polugodištu ove godine iznosio oko 74,6 milijardi dolara.
"Ruske vlasti su očekivale da Evopljani neće rizikovati da uvedu sankcije za čitave sektore privrede, bojeći se efekta bumeranga. Ali, pritisak na Rusiju sa ciljem da promeni strategiju koja odgovara Zapadu, za Brisel je bio prioritetniji", zaključuje "Njuzru".
“Nezavisimaja gazeta” piše da EU izvozi u Rusiju robe u vrednosti oko 120 milijardi evra godišnje, te da će evropske zemlje i same osetiti posledice sankcija.
List "Komersant" piše, pozivajući se na diplomatske izvore da se vlasti Rusije nadaju da će tokom usaglašavanja na najvišem nivou sankcije biti omekšane.
Moskva računa na podršku EU, koja sama može da pretrpi gubitke od smanjenja saradnje sa Rusijom, dodaje list.
S druge strane, u uredničkom komentaru „Njujork tajms“ piše da „kaznene, brižljivo orkestrirane akcije idu mnogo dalje od prethodnih sankcija“.
„One su osmišljene tako da isporuče iznimno visok račun predsedniku Vladimiru Putinu, i to zasluženo. Rusko ponašanje od obaranja malezijskog aviona u kome je izgubljeno 298 života samo je niz laži i sasvim očigledno uključivanje u ukrajinski sukob“.
„Ekonomske sankcije su manjkavo, dvoseklo oružje ali, osim upotrebe oružane sile, one su jedino sredstvo koje je na raspologanju Zapada da prisile Putina i njegovu osvetoljubivu kliku da razume kako kršenje pravila međunarodnih standarda ima svoju cenu i da ubuduće ništa više neće biti isto kada Rusija sprovodi otvorenu agresiju protiv jedne suverene zemlje, dok pomažu svoje ispostave na istoku Ukrajine koje su oborile nenaoružani putnički avion“, piše ovaj ovaj dnevnik.
„Spremnost Evrope da reaguje mnogo odlučnije nego ranije – a što se svodilo na sankcije prema pojedinim Rusima – i da se pridruži američkim napadima na rusku ekonomiju pokazuje da su evropski lideri konačno shvatili razmere Putinove pretnje. To ujedno pokazuje spremnost da se suoče sa tim izazovom uprkos teškoćama usklađivanja akcija svih 28 članica Evropske unije, evropske zavisnosti od ruskog gasa i potencijalne cene koja se može platati kroz izgubljne poslove i ugovore“, objavljuje „Njujork tajms“.
