U trenutku kada kosovski Srbi blokiraju sve putne pravce na severu Kosova, a desničarske organizacije u Srbiji mobilišu svoje članstvo za, kako kažu, pomoć ugroženoj braći, na brojne adrese stigli su pozivi Vojske Srbije radi saopštavanja ratnog rasporeda. Mada u Ministarstvu odbrane tvrde da je reč o redovnim aktivnostima, ovi pozivi su izazvali uznemirenost, tim pre što scenario sa barikadama podseća na prizore iz devedesetih.
U pismu koje je jedan od muškaraca koji su dobili poziv za raspodelu ratnog rasporeda dostavio Helsinškom odboru piše: "Država koja, za sve godine mog detinjstva do sada, kada sam već odrastao čovek koji ima 31 godinu i planira porodicu, nije mi pružila uslove da sebi stvorim pristojan život, ima smelosti da traži da budem deo rezervista u slučaju rata. I pri tom mi preti finansijskom ili kaznom zatvora u slučaju da to ne želim. Ne znam da li me više obuzima strah ili ljutnja".
Mada Ministarstvo odbrane tvrdi da je reč o redovnim aktivnostima, ovakvi pozivi su izazvali uznemirenost kod onih koji su ih dobili tim pre što scenario sa barikadama na severu Kosova podseća na dešavanja iz 90-ih.
Ministarstvo odbrane tvrdi da je reč o redovnim, planskim, i kontinuiranim aktivnostima o kojima se javnost redovno obaveštava. Petar Bošković, načelnik Uprave za odnose sa javnošću Ministarstva odbrane kaže da je dodeljivanje ratnog rasporeda deo uobičajenih aktivnosti Vojske.
„Nije reč ni o kakvom formiranju nove ratne jedinice već se radi o saopštavanju, presaopštavanju i ukidanju ratnog rasporeda pripadnicima rezervnog sastava koji se sprovodi u skladu sa Zakonom o vojnoj, radnoj i materijalnoj obavezi u garnizonima širom Srbije. Informacije o pozivanju vojnih obveznika blagovremeno se objavljuju već godinama na sajtu. Priprema ratnih jedinica Vojske Srbije odvijaju se u skladu sa godišnjim i petogodišnjim planovima pozivanja i obučavanja rezervnog sastava“, objašnjava Bošković.
Vojni pozivi su ostali upamćeni iz ratova devedesetih, kada je na desetine hiljada mladih bežalo od namere tadašnjeg režima da ih obuče u uniforme i pošalje u rat.
Bez obzira na sve promene i transformacije koje je prošla Vojska Srbije nakon sloma Miloševićeve ratne politike, izgleda da i dalje kod nekih izazivaju nelagodu.
Predsednica Helsinškog odbora Sonja Biserko je zato tražila od Vojske da odgovori na pitanja: ko šaljente pozive i zašto se to čini baš u vreme koje koincidira sa krizom na Kosovu. “Upravo je zbog dešavanja na severu Kosova bilo potrebno reagovanje," kaže ona.
“I zbog spinovanja atmosfere koja je ličila na ratnu propagandu, i naravno prisustva mnogih paragrupa koje su se pojavile na severu Kosova sa generalom Božidarom Delićem, koji je danas ponovo član Srpske radikalne stranke a koji je imao vrlo aktivnu ulogu u zbivanjima 1999. godine. Nama su se javili ljudi koji su izrazili strah, mislim da je ovaj odgovor ministartva donekle umirujući. Činjenica je da su se mnogi javili na raznim forumima, desetine mladih ljudi koji su prijavili da su dobili slične pozive”, kaže Biserko.
"Više niko nije lud"
Uprkos profesionalizaciji vojske vojna rezerva nije ukinuta zamrzavanjem obaveznog služenja vojnog roka i prema zakonu svi punoletni građani do 60 godina starosti nalaze se u vojnoj evidenciji Ministarstva odbrane.
Pripadnici Vojske Srbije na ceremoniji u Beogradu - iz arhive
Ova tema aktuelna je i na forumima. Ovo su neki od komentara:
„Služio sam vojsku. Učestvovao u ratu, ali više neću ni u rezervi da budem. Da vidim tog junaka koji će da me kazni. Služio sam vojsku na Kosovu posle pet godina se vratio da ratujem sa OVK. Od mene je dosta. Više niko nije lud da ide da gine da bi neko davao i prodavao teritorije...“
„Ako vidim Miškovićevog sina u uniformi i sa puškom na ramenu idem bez razmišljanja po cenu da poginem. U suprotnom nemoj da vam padne napamet da me zovete!“
„Samo nek se usude da me pozovu... Šaljite vaše partijske drugove i svoju decu u ratove.“
„Znajte da ima nas koji smo spremni da svojoj otadžbini budemo uvek na raspolaganju!“
„Obaveza je obaveza. Pa i po tim demokratskim zemljama postoji rezerva i obaveza učešća u njoj. Šta je sporno? Najveća čast je služiti svojoj zemlji.“
„Moj brat je imao tu čast i nije se vratio. Milioni su klicali takve parole, ali je većina služila čuvajuci noćne straže po mesnim zajednicama, i u svom dvorištu.“
U odnosu na devedesete kada su iz Beograda cvećem ispraćani tenkovi koji su odlazili na ratište nešto se promenilo, kaže profesor na beogradskom Univerzitetu Ljubiša Rajić, i više se ne odlazi rado u vojsku iako ona po istraživanjima uživa veliki ugled.
„Roditelji ne vrše pritisak na svoje sinove da se odazovu vojnim pozivima kao nekada, iako ja ne mogu da se pozovem ni na kakvo konkretno empirijsko istraživanje. Drugi element je da su se mnogi očevi ili starija braća, koji su 90-ih učestvovali u ratu, vratili iz tog rata krajnje ogorčeni onim što se zbivalo, mnogi su smatrali da su direktno zloupotrebljeni. Mladići već odavno, bar u gradskim i intelektualnim sredinama, nemaju više nikakav osećaj da je vojska nešto što je za njih bitno. Mislim da ne postoji više atmosfera sem u krugovima klerofašističkih i neonacističkih organizacija i oko stranaka kao što su DSS i Nova Srbija, ali mislim da su čak i tamo mnogi po malo skeptični jer iz tih stranaka mnogo govore o potrebi da neko bude hrabar vojnik ali se nerado sami odazivaju,“ kaže Rajić.
U pismu koje je jedan od muškaraca koji su dobili poziv za raspodelu ratnog rasporeda dostavio Helsinškom odboru piše: "Država koja, za sve godine mog detinjstva do sada, kada sam već odrastao čovek koji ima 31 godinu i planira porodicu, nije mi pružila uslove da sebi stvorim pristojan život, ima smelosti da traži da budem deo rezervista u slučaju rata. I pri tom mi preti finansijskom ili kaznom zatvora u slučaju da to ne želim. Ne znam da li me više obuzima strah ili ljutnja".
Mada Ministarstvo odbrane tvrdi da je reč o redovnim aktivnostima, ovakvi pozivi su izazvali uznemirenost kod onih koji su ih dobili tim pre što scenario sa barikadama na severu Kosova podseća na dešavanja iz 90-ih.
Ministarstvo odbrane tvrdi da je reč o redovnim, planskim, i kontinuiranim aktivnostima o kojima se javnost redovno obaveštava. Petar Bošković, načelnik Uprave za odnose sa javnošću Ministarstva odbrane kaže da je dodeljivanje ratnog rasporeda deo uobičajenih aktivnosti Vojske.
Biserko: Nama su se javili ljudi koji su izrazili strah, mislim da je ovaj odgovor ministartva donekle umirujući.
„Nije reč ni o kakvom formiranju nove ratne jedinice već se radi o saopštavanju, presaopštavanju i ukidanju ratnog rasporeda pripadnicima rezervnog sastava koji se sprovodi u skladu sa Zakonom o vojnoj, radnoj i materijalnoj obavezi u garnizonima širom Srbije. Informacije o pozivanju vojnih obveznika blagovremeno se objavljuju već godinama na sajtu. Priprema ratnih jedinica Vojske Srbije odvijaju se u skladu sa godišnjim i petogodišnjim planovima pozivanja i obučavanja rezervnog sastava“, objašnjava Bošković.
Vojni pozivi su ostali upamćeni iz ratova devedesetih, kada je na desetine hiljada mladih bežalo od namere tadašnjeg režima da ih obuče u uniforme i pošalje u rat.
Bez obzira na sve promene i transformacije koje je prošla Vojska Srbije nakon sloma Miloševićeve ratne politike, izgleda da i dalje kod nekih izazivaju nelagodu.
Predsednica Helsinškog odbora Sonja Biserko je zato tražila od Vojske da odgovori na pitanja: ko šaljente pozive i zašto se to čini baš u vreme koje koincidira sa krizom na Kosovu. “Upravo je zbog dešavanja na severu Kosova bilo potrebno reagovanje," kaže ona.
“I zbog spinovanja atmosfere koja je ličila na ratnu propagandu, i naravno prisustva mnogih paragrupa koje su se pojavile na severu Kosova sa generalom Božidarom Delićem, koji je danas ponovo član Srpske radikalne stranke a koji je imao vrlo aktivnu ulogu u zbivanjima 1999. godine. Nama su se javili ljudi koji su izrazili strah, mislim da je ovaj odgovor ministartva donekle umirujući. Činjenica je da su se mnogi javili na raznim forumima, desetine mladih ljudi koji su prijavili da su dobili slične pozive”, kaže Biserko.
"Više niko nije lud"
Uprkos profesionalizaciji vojske vojna rezerva nije ukinuta zamrzavanjem obaveznog služenja vojnog roka i prema zakonu svi punoletni građani do 60 godina starosti nalaze se u vojnoj evidenciji Ministarstva odbrane.
Ova tema aktuelna je i na forumima. Ovo su neki od komentara:
„Služio sam vojsku. Učestvovao u ratu, ali više neću ni u rezervi da budem. Da vidim tog junaka koji će da me kazni. Služio sam vojsku na Kosovu posle pet godina se vratio da ratujem sa OVK. Od mene je dosta. Više niko nije lud da ide da gine da bi neko davao i prodavao teritorije...“
„Ako vidim Miškovićevog sina u uniformi i sa puškom na ramenu idem bez razmišljanja po cenu da poginem. U suprotnom nemoj da vam padne napamet da me zovete!“
„Samo nek se usude da me pozovu... Šaljite vaše partijske drugove i svoju decu u ratove.“
„Znajte da ima nas koji smo spremni da svojoj otadžbini budemo uvek na raspolaganju!“
„Obaveza je obaveza. Pa i po tim demokratskim zemljama postoji rezerva i obaveza učešća u njoj. Šta je sporno? Najveća čast je služiti svojoj zemlji.“
„Moj brat je imao tu čast i nije se vratio. Milioni su klicali takve parole, ali je većina služila čuvajuci noćne straže po mesnim zajednicama, i u svom dvorištu.“
U odnosu na devedesete kada su iz Beograda cvećem ispraćani tenkovi koji su odlazili na ratište nešto se promenilo, kaže profesor na beogradskom Univerzitetu Ljubiša Rajić, i više se ne odlazi rado u vojsku iako ona po istraživanjima uživa veliki ugled.
„Roditelji ne vrše pritisak na svoje sinove da se odazovu vojnim pozivima kao nekada, iako ja ne mogu da se pozovem ni na kakvo konkretno empirijsko istraživanje. Drugi element je da su se mnogi očevi ili starija braća, koji su 90-ih učestvovali u ratu, vratili iz tog rata krajnje ogorčeni onim što se zbivalo, mnogi su smatrali da su direktno zloupotrebljeni. Mladići već odavno, bar u gradskim i intelektualnim sredinama, nemaju više nikakav osećaj da je vojska nešto što je za njih bitno. Mislim da ne postoji više atmosfera sem u krugovima klerofašističkih i neonacističkih organizacija i oko stranaka kao što su DSS i Nova Srbija, ali mislim da su čak i tamo mnogi po malo skeptični jer iz tih stranaka mnogo govore o potrebi da neko bude hrabar vojnik ali se nerado sami odazivaju,“ kaže Rajić.
