Antievropski nalet: Raspršili se snovi od 5. oktobra

Na pragu eventualnog dobijanja statusa kandidata za članstvo, evroentuzijazam u Srbiji od demokratskih promena 2000. godine nije bio na nižem nivou. To je još jedan od srpskih paradoksa, očigledan i u tom što jedanaestu godinu od svrgavanja Slobodana Miloševića razočaranje u Evropsku uniju raste zbog pitanja na kom se sam Milošević uspeo do vrha i koji je bio jedan od ključnih razloga njegovog pada.

Barem po rečima vicepremijera zaduženog za evrointegracije Božidara Đelića situacija na severu Kosova razlog je zbog kog danas jedva 46 odsto građana podržava priključivanje Srbije evropskoj porodici. Da li je to krah petooktobarskih ideala, baš kao i suštinskih principa na kojima se aktuelna garnitura dokopala vlasti?

Pokazatelji koje je Đelić izneo mogli bi se smatrati i porazom upravo za njegovu Koaliciju za evropsku Srbiju koja je svojim imenom zacrtala Evropu kao sopstveni prioritet, a što ju je 2008. godine dovelo na vlast.

Potpredsednica vladjućih demokrata Jelena Trivan to porazom ne naziva i procenjuje da će se pokazatelji popraviti kada Srbija dobije status kandidata.

“Mislim da ni jedna politika nije dobra ako je zasnovana na euforiji. Dakle velika su očekivanja bila od Evropske unije. Kako od strane građana tako i od nas samih. Evropska unija je u međuvremenu ušla u duboku krizu i to građani vide i prepoznaju. Vrlo su uplašeni pitanjem šta će biti sa budućnošću same Evropske unije, pa i nas u njoj. Razočarani su takođe i izneverenim očekivanjiam od strane Evropske unije i u tom smislu raspoloženje pada. Pretpostavljam da u trenutku kada Srbija dobije kandidaturu, a potom i datum pregovora, da će se taj trend ponovo podići”, ocenjuje Trivan.

(Beograd,05.10.2000.)

Na pitanje šta će se desiti ukoliko Srbija ne dobije kandidaturu i datum pregovora, Trivan odgovara:

“Vrlo su male šanse da Srbija ne dobije kandidaturu. Vrlo sam optimistična, s obzirom na to da je nemoguće obrazložiti nedobijanje kandidature zemlji koja je ispunila 98 odsto akcionog plana”.

Gde se Srbija zaplela?

Događaji koji su usledili posle 5. oktobra pokazali su da su mnogi verovali da sa Miloševićem pada i srž politike koju je simbolisao, te da će zemlja koja je čitavu deceniju potrošila u izolaciji od Evrope i sveta uopšte učiniti sve kako bi u istom društvu zauzela mesto koje joj pripada. Umesto toga vladajuće elite su sa velikim naporom poravnavale račune prošlosti, a od Evrope su, čini se, prečesto tražili razumevanje, tojest tretman specifičnog slučaja.

Promene dakle za većinu nisu bile lake pa sociolog Srećko Mihajlović potvrđuje da istraživanja javnog mnenja pokazuju da su građani od 5. oktobra zaista očekivali više. Ipak dodaje.

“To su teške reči i čudno je kada ih ozbiljni političari olako izgovaraju. Kada je reč o političarima pretpostavljamo da oni znaju više. Da su upućeniji u sve moguće i nemoguće probleme. Pa bi trebalo da budu oprezniji u izjavama pogotovu ako je reč o ljudima koji su sami stvarali ono što se dešavalo nakon 5. oktobra. Njihovo bežanje od odgovornosti je u stvari pokazatelj neuspeha. Neuspeh se ne može vezati za veći deo građana, već ako ga ima onda se on prvenstveno može vezati za političku klasu i za elitu ovog društva”, navodi Mihajlović.

Sudeći po izborima koji se približavaju te elite će u kampanju ući sa daleko izraženijom evro rezervom dok će parola “i Kosovo i Srbija”, koja je snage predvođene Tadićem dovela na vlast, vrlo lako biti transformisana u opciju “ne Evropi, bez Kosova”. Raspoloženje koje u takvoj atmosferi grade u javnosti moglo bi se opisati kao malodušnost.

Pokazuje to i ova anketa koju smo zabeležili tamo gde se u masovnim demonstracijama sve završilo, odnosno počelo, u parku kod Doma narodne skupštine. Pitali smo Beograđane, između ostalog, da li su razočarani u Evropsku uniju:



Reditelj Goran Marković jedan je od intelektualaca vrlo prepoznatljivih u vreme otpora Miloševiću. Govoreći o visokom procentu evro razočaranja u Srbiji on navodi da je to samo delom posledica često “arogantnog” držanja Evropske unije, te nedovoljno spremnosti briselskih i uopšte evropskih zvaničnika da shvate procese koji se u Srbiji događaju. Istovremeno on se pita:

“Šta li radi koalicija koja ima prefiks – za evropsku Srbiju - u ovom trenutku? Šta može da uradi? Šta preduzima? Čini mi se da se to suviše olako uzima, u njihovim redovima uopšte nema potrebne panike. Trebalo bi da im je sada alarm uključen. Morali bi da se bore za tu ideju, inače će propasti. I mi svi zajedno sa njima. Antievropski nalet sada je u velikom zaletu. Ukoliko se sada ne nađu izvanredne diplomate, ljudi koji umeju da ubeđuju pametne i druge diplomate šta je neophodno kako bi Evropa shvatila šta se dešava u Srbiji, mislim da je stvar propala. Ja sam vrlo skeptičan. Ne vidim uopšte u našoj diplomatiji ljude koji to mogu da ostvare”, strahuje Goran Marković.