Rasistički motivisano nasilje u poslednjih mesec dana govori da rasizam u Srbiji još nije u potpunosti iskorenjen uprkos nedavno usvojenom zakonu protiv diskriminacije. Na to je, povodom Međunarodnog dana borbe protiv rasne diskriminacije, upozorila i poverenica za zaštitu ravnopravnosti.
U Beogradu je pre desetak dana pretučen dečak Alija Omerović, samo zato što je Rom, a dogodio se i medijski govor mržnje protiv Jevreja. Skrnavljen je i spomenik bardu romske muzike Šabanu Bajramoviću u Nišu, a pojavio se i mrziteljski grafit na kući predstavice romske zajednice u Zrenjaninu.
Zbog ovakvih pojava svi moraju biti zabrinuti, jer rasizam neće nestati sam po sebi, poručila je poverenica za zaštitu ravnopravnosti Nevena Petrušić i pozvala nadležne državne organe da odlučno reaguju i kažnjavaju izvršioce rasističke diskriminacije i nasilja.
Uzroke antiromske diskriminacije Vitomir Mihajlović, predsednik Nacionalnog saveta Roma, prepoznaje u aktuelnoj krizi koja indukuje agresiju prema drugačijima, ali i u stereotipima o Romima koji sežu u mnogo dalju prošlost.
Grafit na spomeniku Šabanu Bajramoviću, februar 2011.
“Svakako da jedan od faktora pre svega jeste i situacija u državi. A to je ova kriza koja je zahvatila ove prostore, a samim tim i materijalna situacija u porodici često dovodi do toga. Tako se na neki način i iskazuje to nezadovoljstvo. Svoje agresivno ponašanje neki iskazuju i tako što će ispisati grafit “Marš Romi u Indiju”, ili “Smrt političarima Romima”, na Šabanovom spomeniku, itd. To je jedan od faktora. Drugi faktor je to što od ranije, kada je život romske zajednice bio koncentrisan u mahalama, odbojnost većinskog naroda je upravo u tom delu gde Romi žive nekim posebnim životom, sa posebnim običajima, imaju posebnu kulturu koju većinski narod nije upoznao. Samim tim je od ranijeg perioda stvorena je ta predrasuda i stereotipi prema Romima. Često su ti stereotipi takvog tipa da majka plaši svoje dete da, ako ne bude dobro, da će doći Ciganka i da će ga staviti u džak”, kazao je Mihajlović.
Podsećajući da su Romi najviše od svih zajednica izloženi diskriminaciji, Mihajlović predlaže i uklanjanje i zamenu veoma spornog termina.
“Zalažemo se pre svega da se termin “manjina” izbaci iz upotrebe. Čim se kaže “manjina” mi smo već diskriminisani. Mi smo za to da se koristi termin “zajednica”. Zašto govoriti o nacionalnoj manjini Roma, kada se može govoriti o nacionalnoj zajednici Roma, Rusina, Hrvata, Mađara”, smatra on.
Obrazovanje i kultura ljudskih prava
Pogubna ideologija iz ratnih vremena da smo mi bolji od grugih primila se sada i u generaciji mladih, ocenjuje za RSE Vesna Petrović iz Beogradskog cenra za ljudska prava.
“Problem je, pre svega, sva ova mržnja koja se toliko dugo nagomilavala na ovim prostorima u vreme ratova, i ta propaganda koja je uvek bila protiv nekih drugih, i taj stav da smo mi uvek bolji od nekog drugog. Onda je to tako prosto ušlo u neku naviku da ljudi to doživljavaju da smo mi kao sada neka čista nacija, a da su svi drugi nekako pogrešni, drugačiji i lošiji od nas. Tako da je ta cela ideja nekako počela da živi i u ovoj mlađoj generaciji”, ocenjuje Petrović.
Antidiskriminacioni zakoni Srbije nisu loši, ali problem je u obrazovanju, smatra Vesna Petrović.
“Na svim učiteljskim fakultetima uče poštovanje ljudskih prava, kako pedagoški prići detetu od sedam ili osam godina i objasniti mu da su svi ljudi jednaki. Prosto mislim da je u pitanju obrazovanje i kultura ljudskih prava”, rekla je ona.
Interesovanje političara da se radi na eliminisanju diskriminacije Roma, nije baš snažno, kaže za Radio Slobodna Evropa Stevan Filipović, reditelj filma "Šišanje", koji osvetljava probleme diskriminacije na etničkoj ili rasnoj osnovi. On smatra da se medijski i obrazovno mnogo više može postići u obračunu sa svakim vidom diskriminacije i rasizma.
“Mi smo pričali sa predstavnicima romske zajednice pre nego što smo napravili film i čuli smo jednu jako pametnu rečenicu: ‘Koliko ste puta videli u nekom američkom filmu crnca predsednika pre nego što je crnac zaista postao predsednik?’. I, u stvari, to je način na koji filmom možete da utičete na te stvari. Da se prosto govori o tome, a onda će komunikacijom doći do eventualne promene u svesti ljudi. To može da se kaže i za samu romsku zajednicu. Oni bi trebalo da imaju svoje predstavnike koji će se što više edukovati, a mainstream mediji bi trebalo vrlo striktno da se obračunavaju sa svakim vidom rasizma. Nedavno sam držao predavanje u jednoj osnovnoj školi koje je inače jako dobro prošlo. Bilo je reči o filmu, a publika su bila deca koja su sedmi ili osmi razred osnovne škole. I u jednom trenutku je neko od njih rekao reč ‘Ciganin’. I ja sam vrlo oštro reagovao i rekao da ne dolazi u obzir da više razgovaramo. Taj pojam ne odgovara najvećem delu romske zajednice i oni to smatraju kao rasistički ispad, kao uvredu. Znači možeš da se nateraš da kažeš Rom. To je način da se podiže kultura i da naučimo da se međusobno tolerišemo,” kazao je Filipović.
U Beogradu je pre desetak dana pretučen dečak Alija Omerović, samo zato što je Rom, a dogodio se i medijski govor mržnje protiv Jevreja. Skrnavljen je i spomenik bardu romske muzike Šabanu Bajramoviću u Nišu, a pojavio se i mrziteljski grafit na kući predstavice romske zajednice u Zrenjaninu.
Zbog ovakvih pojava svi moraju biti zabrinuti, jer rasizam neće nestati sam po sebi, poručila je poverenica za zaštitu ravnopravnosti Nevena Petrušić i pozvala nadležne državne organe da odlučno reaguju i kažnjavaju izvršioce rasističke diskriminacije i nasilja.
Uzroke antiromske diskriminacije Vitomir Mihajlović, predsednik Nacionalnog saveta Roma, prepoznaje u aktuelnoj krizi koja indukuje agresiju prema drugačijima, ali i u stereotipima o Romima koji sežu u mnogo dalju prošlost.
“Svakako da jedan od faktora pre svega jeste i situacija u državi. A to je ova kriza koja je zahvatila ove prostore, a samim tim i materijalna situacija u porodici često dovodi do toga. Tako se na neki način i iskazuje to nezadovoljstvo. Svoje agresivno ponašanje neki iskazuju i tako što će ispisati grafit “Marš Romi u Indiju”, ili “Smrt političarima Romima”, na Šabanovom spomeniku, itd. To je jedan od faktora. Drugi faktor je to što od ranije, kada je život romske zajednice bio koncentrisan u mahalama, odbojnost većinskog naroda je upravo u tom delu gde Romi žive nekim posebnim životom, sa posebnim običajima, imaju posebnu kulturu koju većinski narod nije upoznao. Samim tim je od ranijeg perioda stvorena je ta predrasuda i stereotipi prema Romima. Često su ti stereotipi takvog tipa da majka plaši svoje dete da, ako ne bude dobro, da će doći Ciganka i da će ga staviti u džak”, kazao je Mihajlović.
Podsećajući da su Romi najviše od svih zajednica izloženi diskriminaciji, Mihajlović predlaže i uklanjanje i zamenu veoma spornog termina.
“Zalažemo se pre svega da se termin “manjina” izbaci iz upotrebe. Čim se kaže “manjina” mi smo već diskriminisani. Mi smo za to da se koristi termin “zajednica”. Zašto govoriti o nacionalnoj manjini Roma, kada se može govoriti o nacionalnoj zajednici Roma, Rusina, Hrvata, Mađara”, smatra on.
Obrazovanje i kultura ljudskih prava
Pogubna ideologija iz ratnih vremena da smo mi bolji od grugih primila se sada i u generaciji mladih, ocenjuje za RSE Vesna Petrović iz Beogradskog cenra za ljudska prava.
Petrović: Problem je, pre svega, sva ova mržnja koja se toliko dugo nagomilavala na ovim prostorima u vreme ratova, i ta propaganda koja je uvek bila protiv nekih drugih.
“Problem je, pre svega, sva ova mržnja koja se toliko dugo nagomilavala na ovim prostorima u vreme ratova, i ta propaganda koja je uvek bila protiv nekih drugih, i taj stav da smo mi uvek bolji od nekog drugog. Onda je to tako prosto ušlo u neku naviku da ljudi to doživljavaju da smo mi kao sada neka čista nacija, a da su svi drugi nekako pogrešni, drugačiji i lošiji od nas. Tako da je ta cela ideja nekako počela da živi i u ovoj mlađoj generaciji”, ocenjuje Petrović.
Antidiskriminacioni zakoni Srbije nisu loši, ali problem je u obrazovanju, smatra Vesna Petrović.
“Na svim učiteljskim fakultetima uče poštovanje ljudskih prava, kako pedagoški prići detetu od sedam ili osam godina i objasniti mu da su svi ljudi jednaki. Prosto mislim da je u pitanju obrazovanje i kultura ljudskih prava”, rekla je ona.
Interesovanje političara da se radi na eliminisanju diskriminacije Roma, nije baš snažno, kaže za Radio Slobodna Evropa Stevan Filipović, reditelj filma "Šišanje", koji osvetljava probleme diskriminacije na etničkoj ili rasnoj osnovi. On smatra da se medijski i obrazovno mnogo više može postići u obračunu sa svakim vidom diskriminacije i rasizma.
“Mi smo pričali sa predstavnicima romske zajednice pre nego što smo napravili film i čuli smo jednu jako pametnu rečenicu: ‘Koliko ste puta videli u nekom američkom filmu crnca predsednika pre nego što je crnac zaista postao predsednik?’. I, u stvari, to je način na koji filmom možete da utičete na te stvari. Da se prosto govori o tome, a onda će komunikacijom doći do eventualne promene u svesti ljudi. To može da se kaže i za samu romsku zajednicu. Oni bi trebalo da imaju svoje predstavnike koji će se što više edukovati, a mainstream mediji bi trebalo vrlo striktno da se obračunavaju sa svakim vidom rasizma. Nedavno sam držao predavanje u jednoj osnovnoj školi koje je inače jako dobro prošlo. Bilo je reči o filmu, a publika su bila deca koja su sedmi ili osmi razred osnovne škole. I u jednom trenutku je neko od njih rekao reč ‘Ciganin’. I ja sam vrlo oštro reagovao i rekao da ne dolazi u obzir da više razgovaramo. Taj pojam ne odgovara najvećem delu romske zajednice i oni to smatraju kao rasistički ispad, kao uvredu. Znači možeš da se nateraš da kažeš Rom. To je način da se podiže kultura i da naučimo da se međusobno tolerišemo,” kazao je Filipović.