Ispitivanja visoko rangiranih osoba iz nekadašnje Oslobodilačke vojske Kosova u Specijalizovanom tužilaštvu Kosova sa sedištem u Hagu, traju od januara ove godine. Iz organizacije ratnih vetarana Kosova, prethodno su za Radio Slobodna Evropa (RSE) izneli da je na razgovor do sada pozvano više od 40 osoba u različitim kapacitetima.
Pred Specijalizovanim tužilaštvom Kosova (poznatim kao Specijalni sud za ratne zločine na Kosovu) Ramuš Haradinaj trebalo bi da se pojavi na ispitivanju sledeće nedelje.
Haradinaj je vest obelodanio u petak (19. jul) na zasedanju vlade, kada je i podneo ostavku na premijersku poziciju. Kazao je da u Hag treba da ode kao običan građanin, a ne kao premijer države.
Najavio je da buduće rukovodstvo Kosova treba da bira narod i da će se, po povratku iz Haga, angažovani unutar svoje partije, Alijanse za budućnost Kosova, i spremati za nove izbore.
Specijalizovano tužilaštvo u Hagu nije, kao što je do sada bila praksa u pogledu ispitivanja u tom Tužilaštvu, objavilo informacije o ovom slučaju.
Procedura pred Haradinajem
Kosovski zakon o Specijalizovanim većima i tužilaštvu ovlašćuje tužioce da ispitaju potencijalne osumnjičene i prikupljaju dokaze.
Prilikom ispitivanja, osumnjičeni neće biti primoran da sebe optuži ili da prizna krivicu, precizira se u Zakonu. Prava osumnjičenog, o kojima se obaveštavapre ispitivanja, predviđaju pravo da bude obavešten da postoje osnovi sumnje da je izvršio krivično delo iz nadležnosti Specijalizovanih veća, pravo da se brani ćutanjem, pri čemu se to pravo ne uzima u obzir prilikom utvrđivanja krivice ili nevinosti.
Haradinajeva borba sa pravdom
Osumnjičeni se takođe upozorava da se svaka izjava koja je zapisana može koristiti kao dokaz. Osumnjičeni ima pravo i na pomoć branioca po vlastitom izboru.
Nakon što se utvrdi da postoji osnovana sumnja da je osoba krivično odgovorna za krivično delo iz nadležnosti Specijalizovanih veća, tužilac priprema optužnicu i podnosi je, uz propratni material, Specijalizovanim većima.
Sud za dve ratne godine
Ovaj sud ima nadležnost nad krivičnim delima izvršenim na Kosovu između 01.01.1998. i 31.12.2000.
Inače, Zakon, u skladu sa Ustavom Kosova, predviđa da se nikome neće suditi pred drugim sudom na Kosovu za dela za koja mu je već suđeno pred nekim sudom, ili pred Međunarodnim sudom za krivično gonjenje.
Specijalni sud, odnosno kako se zvanično zove - Specijalizovana veća i Specijalizovano tužilaštvo Kosova - zadužen je za istragu zločina protiv čovečnosti, ratnih zločina i drugih krivičnih zločina u vezi navoda iz Izveštaja Saveta Evrope 2011. godine.
U tom izveštaju piše da su zločine navodno počinili pripadnici Oslobodilačke vojske Kosova u periodu od 1998. do 2000. godine.
Ova institucija, formirana nakon što je Skupština Kosova usvojila potrebno zakonodavstvo, postala je potpuno funkcionalna jula 2017. kada je usvojen Pravilnik o postupku i dokazima za vođenje krivičnog postupka. U većima i tužilaštvu radi oko 150 osoba koje dolaze iz država širom sveta. Sudije, njih 20, dolaze iz 14 zemalja.
Na istrazi navodnih zločina, trenutno radi treći po redu tužilac - Džek Smit.
Podsetimo, prvi tužilac Specijalnog istražnog tima Amerikanac Klint Vilijamson je nakon istrage 2014. saopštio da je došao do dokaza koji su dovoljni za podizanje optužnice. Nakon formiranja suda, istragu navoda o zločinima nastavlja tužilac Dejvid Švendimen, takođe Amerikanac, ali on je u martu 2018. godine, umesto 2020, otišao sa te pozicije nakon isteka mandata u američkog diplomatskoj službi. Na njegovo mesto dolazi novi američki tužilac Džek Smit.
Da bi se podigla optužnica, Specijalizovani tužilac mora da se uveri da „postoji dobro utemeljena sumnja da je osumnjičeni izvršio ili da je učestvovao u izvršenju krivičnog dela iz nadležnosti Specijalizovanih veća“ , na osnovu Pravilnika o postupku.
Veterani OVK u protestu
Na Kosovu su iz nezadovoljstva zbog formiranja ovog suda održani i protesti veterana OVK, a peticija sa više od 15 hiljada potpisa naterala je pojedine poslanike da pokušaju ukidanje suda u Skupštini Kosova, što je međutim, nakon žustre reakcije međunarodne zajednice, prošlo neuspešno.
Veterani i pojedini poslanici u Skupštini Kosova smatraju da ovaj sud treba da sudi svima za počinjene zločine na Kosovu, a ne samo, kako su rekli, jednoj etničkoj zajednici.
Ovo je drugi put da Haradinaj podnosi ostavku na mesto premijera, na koje je izabran septembra 2017. godine, uz podršku partije kosovskih Srba Srpske liste.
Ostavku je iz istih razloga podneo i 2005. godine. Tada se dobrovoljno predao Haškom tribunalu gde je bio optužen za ratne zločine. Sedam godina kasnije, 2012. je oslobođen svih optužbi. Bilo je to ponovljeno suđenje, nakon što je isti sud 2008. godine doneo oslobađajuću presudu po optužbama u vezi kršenja ratnih zakona.
Facebook Forum