Bivši general Vojske Republike Srpske (VRS) Radislav Krstić, koji je u Hagu osuđen na 35 godina zatvora zbog podržavanja i pomaganja genocida u Srebrenici, priznao je odgovornost i naveo da se kaje zbog učešća u genocidu.
Krstić je u pismu kojim od suda traži prevremeno puštanje na slobodu napisao da bi i sam glasao za Rezoluciju Ujedinjenih nacija o Srebrenici.
"Nemam pravo glasa jer se u ovoj Rezoluciji pominje i moje ime jer sam počinio krivično djelo nezamislivo i neoprostivo", naveo je Krstić u pismu predsednici suda.
On je napisao i da bi, ukoliko mu se ukaže prilika, otišao u Potočare da se "pokloni" žrtvama genocida.
"Ako jednog dana budem pušten, i ako se sa tim saglasi predsjednica Mehanizma i ako to dopuste porodice žrtava, želio bih da se još jednom u životu nađem u Potočarima, da se poklonim sjenima žrtvama i zamolim za oproštaj", napisao je Krstić.
Odbrana Radislava Krstića je u junu 2024. Međunarodnom rezidualnom mehanizamu za krivične sudove (naslednik Haškog tribunala) podnela zahtev za prevremeno puštanje na slobodu uz pismo koje je napisao sam Krstić i u kojem traži da ono bude objavljeno.
Dokumentaciju je 13. novembra medijima posledio Mehanizam u Hagu.
Apelaciono veće Haškog tribunala pravosnažno je u aprilu 2004. osudilo bivšeg komandanta Drinskog korpusa VRS Radislava Krstića na 35 godina zatvora, proglasivši ga krivim za pomaganje i podržavanje genocida u Srebrenici, progon i ubistva srebreničkih Bošnjaka u julu 1995.
Ova pravosnažna presuda prva je u kojoj je Haški tribunal utvrdio da je VRS u Srebrenici počinila genocid.
Tom presudom bila je smanjena kazna od 45 godina zatvora, koju je 2001. Krstiću izreklo prvostepeno veće Tribunala. Prvostepenom presudom, Krstić je bio osuđen za počinjenje genocida, ali je Apelaciono veće taj deo presude preinačilo.
Krstić je u pismu predsednici suda naveo da prihvata presude Tribunala iz 2001. i 2004. godine.
On je potvrdio da je znao da "neki članovi Glavnog štaba nameravaju da počine genocid", ali da taj štab "nije imao dovoljno snaga da izvrši streljanja" bez "upotrebe Drinskog korpusa", kojim je Krstić tada komandovao.
"Znao sam da će upotreba snaga pod mojom komandom značajno doprinjeti da se izvrši egzekucija bošnjačkih zarobljenika", naveo je Krstić u pismu.
On je potvrdio i da je pomagao i podržavao zločin protiv čovečnosti učestvujući u udruženom zločinačkom poduhvatu nasilnog uklanjanja bošnjačkih civila iz Potočara, od 10. do 13. jula 1995.
"Učestvovao u stvaranju humanitarne krize koja je prethodila prisilnom premještanju žena, djece i starijih iz Srebrenice, u kojem sam takođe učestvovao, znajući da su civili u Potočarima bili izloženi ubistvima, silovanjima, premlaćivanjima i zlostavljanjima", napisao je Krstić.
Dodao je da su genocid u Srebrenici počinili pojedinci i da za svoja "djela i nedjela treba da odgovaraju", kao i da je i on "nažalost jedan od njih".
Krstić je naveo i da se pismom obraća javnosti u bivšoj Jugoslaviji.
"Volio bih da moje riječi pročitaju i razumiju mladi koji danas žive na prostorima gdje je nekada bila zemlja koja se zvala Jugoslavija (...), da zastanu i pomisle – nikad više. Nikad više rat, nikad više smrt zbog toga što je neko druge vjere, nacije, ili drugačijeg uvjerenja, nikad više genocid", napisao je Krstić.
Radislava Krstića uhapsile su međunarodne snage u Bosni i Hercegovini, 2. decembra 1998.
Posle pravosnažne presude, on je 2004. bio upućen u Veliku Britaniju na izdržavanje kazne. U britanskom zatvoru su ga napali i ranili zatvorenici, zbog čega je 2013. prebačen u Poljsku.
Pošto je izdržao dve trećine kazne, poljske vlasti, po tamošnjem zakonu, nisu mogle da ga zadrže u zatvoru zbog čega je Krstić vraćen u pritvor u Hagu, gde se i sada nalazi.
Sud je u prošlosti nekoliko puta odbio njegov zahtev za prevremeno oslobađanje zbog težine zločina za koji je osuđen.
Odluku o novom zahtevu doneće predsednica suda Grasijela Gati (Graciela Gatti) Santana.
Snage Vojske Republike Srpske ubile su u julu u Srebrenici više od osam hiljada bošnjačkih muškaraca i dečaka.
Za genocid i druge zločine u srebreničkom regionu, osuđeno je više od 50 osoba na oko 700 godina zatvora.
Presudama su, pored ostalih, na doživotne zatvorske kazne osuđeni ratni predsednik RS-a i glavni komandant Vojske RS-a Radovan Karadžić i Ratko Mladić.
