Piše: Karl Šrek, priredio Slobodan Kostić
Sudbina jednog od poslednjih nezavisnih medija u Rusiji – radija „Eho Moskve“ bila je ponovo dovedena u pitanje zahtevom Gasprom-medija, vlasnika većinskog paketa akcija, da se raspravlja o uređivačkoj politici ove stanice na sastanku deoničara koji je trebalo da se održi 21. novembra, ali je sednica otkazana u poslednjem trenutku.
Sastanak akcionara najavljen je u svetlu najnovijih polemika zbog posta na Twitteru jednog od veterana ovog radija Aleksandra Pluščeva povodom smrti sina Sergeja Ivanova, šefa kabineta Kremlja i dugogodišnjeg saveznika ruskog predsednika Vladimira Putina, ali i izveštavanja te stanice o ukrajinskoj krizi, zbog čega je „Eho Moskve“ dobio upozorenje i od samog Roskomnadzora, Ruskog državnog nadzornog organa za medije.
Naravno, to nije bio prvi put da se „Eho Moskve“ sučava sa pritiscima vlasti. Ova stanica se konstantno nalazi na udaru još od vremena sumraka Sovjetskog Saveza, mada je uvek uspevala da preživi, nastavi da izveštava i kritikuje poteze Kremlja.
Ovo su samo neki slučajevi sukoba „Eha Moskve“ sa vladajaćom vrhuškom.
Kriza u Viljnusu
U januaru 1991. godine građani koji su izašli na ulice Viljnusa kako bi podržali deklaraciju litvanskog parlamenta o nezavisnosti i izdvajanju iz Sovjetskog Saveza, sukobili su se sa vojnim snagama koje je poslala Moskva kako bi ugušila proteste u glavnom gradu ove baltičke države, što je dovelo do ubistva 14 nenaoružanih demonstranata.
Sovjetske vlasti vršile su istovremeno neviđene pritiske na nezavisne medije i kritički nastrojene novinare koji su uspeli da se organizuju odmah nakon usvajanja liberalnih medijskih zakona. Uprkos tome „Eho Moskve“ koji je neznatno pre toga osnovala jedna grupa profesionalaca kojima je dozlogrdila sovjetska propaganda, nastavio je da izveštava o sukobima u Viljnusu tako što su sve vreme imali na direktnoj vezi reportere koji su se javljali u program sa ulica i iz litvanskog parlamenta.
„Eho Moskve“ je istovremeno pozivao na proteste u znak podrške Litvaniji, zahtevajući ostavke najviših zvaničnika, opisujući nasilje na ulicama Viljnusa kao pokušaj „vojnog udara“, što je ostalo zabaleženo i u dnevniku i jednog od savetnika bivšeg predsednika Sovjetskog Saveza Mihaila Gorbačova.
Besan zbog takvih kritika, Gorbačov je predlagao da se suspenduju liberalani medijski zakoni i da se radio, televizija i novine ponovo vrate pod nadzor Vrhovnog Sovjeta.
On je ipak bio prinuđen da odustane od tog predloga zbog pritiska članova parlamenta, dopuštajući „Ehu Moskve“ i drugim nezavisnim medijima koji su u to vreme ubrzano nastajali, da nastave sa radom izvan državne kontrole.
„Eho Moskve“ nazivao je svoje izveštavanje sa ulica Viljnusa nekom vrstom „neformalnog višepartijzma“.
Avgustovski puč čvrstorukaša
Kada je grupa “tvrdolinijaša” unutar Komunističke partije Sovjetskog Saveza pokušala 19. avgusta 1991. godine da svrgne sa vlasti Mihaila Gorbačova i zaustavi njegove reforme, strpali su ruskog predsednika u kućni pritvor u njegovoj dači na Krimu, a na ulice Moskve izveli tenkove.
Istog dana, pokušali su da uguše „Eho Moskve“. Pripadnici tajne službe upali su u studio radija i zahtevali da se prekine sa emitovanjem programa. Kada su to novinari odbili, policija je onesposobila glavni predajnik ove stanice.
Igra mačke i miša nastavljena je tokom trodnevnog pokušaja puča kada su službe bezbednosti prekidale emitovanje programa „Eha Moskve“ više puta, a novinari i tehničko osoblje uspevali da da se njihov program vrati u etar.
Glavni urednik radija „Eho Moskve“ Aleksej Venediktov, kome sada preti smenjivanje na sastanku akcionara, rekao je jednom prilikom da najveća zasluga što su u tom periodu uspeli da nastave sa radom pripada – dovitljivim tehničarima.
„Tri kabla ovde, dva gajtana u zubima... i uspeli su nekako da nas povežu preko telefona“, prisećao se Venediktov u jednom od brojnih intervjua, opisujući kako se sačuvali program zahvaljući telefonskim aparatima.
U nastojanjima da zabrane i ostale nepodobne tv i radio stanice, pučisti su upravo navodili „Eho Moskve“, kao stanicu koja izaziva nestabilnosti u zemlji.
Predvođeni Borisom Jeljcinom, hiljade Moskovljana izašlo je na ulice da se suprotstave zaverenicima, koji su bili prinuđeni da popuste pod pritiskom masovnog otpora građana.
Gorbačov se nakon svega vratio u Moskvu, „Eho Moskve“ je nastavio sa radom, ali je ubrzo nakon toga Sovjetski Savez prestao je da postoji.
Gusinski i Gasprom
Finasijske potrese u godinama koje su usledile nakon kolapsa Sovjetskog Saveza, „Eho Moskve“ preživeo je pod okriljem Grupacije MOST tajkuna Vladimira Gusinskog i njegovog holdinga Medija-MOST, ali su se nakon njegovog razlaza sa Kremljem, mediji koje je imao u vlasništvu, našli na udaru vlasti što su mnogi videli kao deo nastojanja ruskog predsednika Vladimira Putina da uguši sva kritički nastrojena glasila.
Venediktov kaže da su napadi na na Medija-MOST, koji je imao u svom sastavu i opozicionu tv stanicu NTV pokrenuti zato što je Putin, prema pisanju „Los Anđelos tajmsa“, bio nezadovoljan „generalnim političkim kursom ove kompanije“.
Sam Putin je, međutim, čitav slučaj okarakterisao kao primer nekakvog poslovnog sukoba.
Ubrzo nakon toga Gasprom-medija, koji se nalazi u vlasništvu najveće ruske kompanije za eksploatisanje prirodnog gasa, preuzeo je delove medijskog carstva Vladimira Gusinskog.
Novinari „Eha Moskve“ bezuspešno su pokušavali da obezbede kontrolni deo akcija u ovoj radio stanici, a Venediktov je javno govorio o tome kako su pripadnici službi bezbednosti dolazili u redakciju kada su tokom 2001. godine pokušavali da kupe preostale akcije koje je posedovao Gusinski.
Gasprom-medija trenutno ima 66 odsto udela u vlasništvu „Eha Moskve“, dok su ostale deonice u vlasništvu novinara i drugih akcionara, koji je preko Sjedinjenih Američkih Država registrovao kompaniju EM-Holding.
Vlasništvo Gasprom-medija poslednjih godina je uzrok stalnih trvenja koja su i poslužila kao povod da se sazove skupština akcionara.
Uoči predsedničkih izbora koji su održani 2012. godine da bi se ustoličio Putin u Kremlju, Gasprom-medija je smenila dvojicu opoziciono nastrojenih direktora.
Venediktov smatra da je to učinjeno kako bi se onemogućila bilo kakva kritika vlasti u medijima, uključujući i obaveštavanje javnosti o antivladinim demonstracijama koje su se održavale u to vreme.
Putinova „dijareja“
Sam Putin nije birao reči kada je tokom godine kritikovao rad „Eho Moskve“. Izveštavanje ove stanice o kratkom ratu između Rusije i Gruzije tokom 2008. godine, podstaklo je ruskog čelnika da ospe paljbu po uredništvu ove stanice zbog navodnih grešaka u izveštajima o tom konfliktu.
„Morate da date odgovor na ovo Alekseju Aleksejeviču“ – ponavljao je Putin Venediktovu nakon sastanka sa urednicima medija u Sočiju 2008. godine, što je ostalo zabeleženo i u jednom od tektova u „Njujorkeru“.
Promene u uređivačkom timu „Eha Moskve“ usledile su odmah nakon Putinovih javnih kritika upućenih Venediktovu u januaru 2012. godine tokom sastanka sa urednicima vodećih medija, kada je poredio ovu stanicu sa „celodnevnom dijarejom“.
Putin se ni tu nije zaustavio već je sugerisao „Ehu Moskve“ da prenosi diskusiju o planovima SAD o razmeštanju sistema u okviru raketnog štita na teritorijama evropskih država – čemu se Kremlj oštro suprotstavljao – ponavljajući kako ova stanica „služi stranim interesima jedne vlade“ i to na račun Rusije.
Nakon toga ruski predsednik je zapretio da će izvući svoj glavni adut: državni Gasprom-medija kao vlasnika kontrolnog paketa deonica poručujući – oni i tako „opstaju zahvaljujući novcu ruskih poreskih obveznika“.
