Ukoliko Vladimir Putin čuje za deklaraciju o zaštiti ljudskih prava u Rusiji, koju predlaže Nova stranka iz Srbije, ona je ostvarila cilj, rekao je za Radio Slobodna Evropa (RSE) funkcioner te partije Đorđe Nakić. Nova ideja opozicione Nove stranke je da zajedno sa ruskim demokratskim partijama i međunarodnim nevladinim organizacijama donese javni dokument kojim će Moskvu pozvati na poštovanje ljudskih prava.
“Ukoliko predsednik Rusije Vladimir Putin obrati pažnju na deklaraciju, ukoliko se ta tema pojavi u ruskim medijima, bio bi to veliki uspeh. Zato što bi to značilo da smo probili medijski zid u Rusiji, sličan ovom kakav je sada, čini mi se, i u Srbiji”, kaže Nakić, generalni sekretar Nove stranke.
Ostavljajući za kasnije objašnjenje kako je ova mala opoziciona partija, sa samo dva poslanika u Narodnoj skupštini, odlučila da uđe u mogući konflikt sa velikom i dalekom Rusijom, u Novoj stranci kao najvažnije ističu prioritet koji su postavili u najavljenoj deklaraciji.
“Kao prvu tačku naveli smo da je najbitnije pustiti sve političke zatvorenike koji se trenutno nalaze utamničeni u Ruskoj Federaciji”, naveo je Đorđe Nakić.
Kakav će biti epilog ovog “sudara” Nove stranke sa svetskom silom i moćnim međunarodnim faktorom kao što je Rusija formalno će biti nepoznato dok se situacija ne razvije. Političari iz redova vladajuće koalicije u Srbiji koje smo kontaktirali, mahom nevoljni da se javno izjašnjavaju o ovoj temi, samo su prokomentarisali da im to deluje neozbiljno.
“Ja ne komentarišem izjave marginalnih političkih lidera i stavove marginalnih partija. Ne interesuje me šta priča Nova, ni stara, ni buduća stranka. Nemam kada da se bavim drugima, nego se bavim stvarima koje su interes Srbije i građana Jagodine koju predstavljam”, kaže Dragan Marković Palma, lider Jedinstvene Srbije, partije vrlo sličnog naziva ruskoj vladajućoj Jedinstvenoj Rusiji, koji je u srpskom političkom životu poznat i po homofobičnim izjavama i rečenici da se “patriotizam ne sipa u traktor”.
A upravo je delovanje Putinove Jedinstvene Rusije bilo okidač da Nova stranka inicira donošenje deklaracije o ljudskim pravima. To se dogodilo nakon što je sekretar te najuticajnije ruske partije Sergej Železnjak prilikom nedavne posete delegacije Srpske napredne stranke, čiji predsednik je predsednik Srbije Aleksandar Vučić, najavio da će Jedinstvena Rusija, u saradnji sa kolegama iz Državne Dume i njenim Komitetom za međunarodnu politiku, učestvovati u izradi Deklaracije o očuvanju srpskog nacionalnog identiteta, koja bi trebalo da bude usmerena na očuvanje srpske kulture, jezika i ćiriličkog pisma.
“Smatramo da, ukoliko Jedinstvena Rusija daje sebi za pravo da se meša u unutrašnje odnose u Republici Srbiji, onda i Nova stranka ima apsolutno pravo da se meša u unutrašnjepolitička pitanja u Ruskoj Federaciji. Samim tim želimo da podignemo nivo demokratije u Rusiji”, objasnio je Đorđe Nakić motive za deklaraciju.
Da li bi ovakvom vrstom zamišljenog diplomatskog reciprociteta malena srpska stranka mogla da izvrši uticaj na vlast u Rusiji, i da parira velikoj Jedinstvenoj Rusiji, nisu želeli da govore ni politički analitičari, ali su “off the record” prokomentarisali da bi najavljenu deklaraciju zvanična Moskva najverovatnije “uz osmeh” u startu nonšalantno odbacila.
Jelena Milić, direktorka, beogradskog centra Centra za evroatlantske studije, kaže za RSE da su stvari daleko ozbiljnije u vezi sa uticajem Rusije u Srbiji i regionu i da nije realno očekivati da slabašna srpska opozicija rešava problem.
“To je simpatičan gest kojim se privlači pažnja, ali mislim da je sada već vreme da države članice Evropske unije počnu da isteruju na čistac srpsku vladu. Više ne piju vodu argumenti zapadne međunarodne zajednice da ne smeju jače da pritiskaju predsednika Aleksandra Vučića, da je dovoljno poglavlje 35 i Kosovo, jer bi u suprotnom skrenuo Srbiju ka Rusiji. Mi i onako tamo već skrećemo”, smatra Jelena Milić.
Ona veruje da takav angažman Zapada ne znači postavljanje Srbije pred izbor Rusija ili NATO.
“Ne, ne i ne. Srbija bi trebalo da se odluči da li želi vrednosni sistem političkog istoka ili zapada. Da li hoće pravnu državu, jake institucije, demokratiju sa slobodnim medijima i otvorenu ekonomiju, ili hoće da bude autokratija. To su jedina dva izbora”, zaključuje Jelena Milić.
Kakva će biti sudbina inicijative Nove stranke za deklaraciju o ljudskim pravima videće se uskoro jer su, kako kažu u ovoj partiji, započeti kontakti na tu temu sa opozicionim faktorima i nevladinim sektorom u Rusiji.
Facebook Forum