Večerašnjim dolaskom u Estoniju američki predsednik Barak Obama želi da jasno poručiti Rusiji da ne dira Baltik. Istovremeno, Moskva najavljuje promenu svoje vojne doktrine zbog ukrajinske krize i prisustva NATO snaga u istočnoj Evropi. Pomoćnik ruskog predsednika izjavio da su reči Vladimira Putina o mogućnosti da "uzme Kijev za dve nedelje" istrgnute iz konteksta.
EU će doneti odluku o paketu novih sankcija protiv Rusije do petka, rekla je novoizabrana šefica evropske diplomatije Federika Mogerini u obraćanju članovima Spoljnopolitičkog komiteta EP u Briselu.
Ona je dodala da će Komisija raditi na jačanju paketa sankcija protiv Rusije zbog vojne invazije u Ukrajini, i to u četiri sektora, uključujući odbranu i finansije.
Situacija u Ukrajini se promenila zbog ponašanja Rusije, rekla je Mogerini i istakla da Rusije i Evropska unija nisu više u partnerskim odnosima.
"Bilo bi u našem interesu ako bi se u budućnosti mogle zamisliti okolnosti u kojima bi Moskva na drugačijim osnovama postavila partnerstvo sa EU, ali to sada nije slučaj, strateško partnerstvo je gotovo i to je izbor Moskve”, poručila je.
Lavrov: SAD da utiču na Kijev
Rusija će prilagoditi svoju vojnu doktrinu kao odgovor na “nove opasnosti i pretnje” od nemira tokom “Arapskog proleća” do ukrajinske krize, izjavio je zamenik predsednika Nacionalnog saveta za bezbednost Mihail Popov.
On je rekao da nema sumnje da NATO nastavlja politiku “pojačavanja tenzija sa Rusijom”, te da se njegova vojna infrastruktura približava ruskim granicama, uključujući i preko proširenja ovog saveza, opisijući to kao najveću “spoljnu pretnju” Rusiji.
Generalni sekretar NATO Anders Fog Rasmusen najavio je juče da će saveznici formirati udarne jedinice za brzo reagovanje i graditi privremene baze na istočnim obodima Alijanse.
"Ključno je da će prisustvo NATO na istoku biti u budućnosti mnogo vidljivije", ukazao je on.
Rasmusen je rekao da će jedna od glavnih tema na samitu biti formiranje udarne jedinice za brzo reagovanje od nekoliko hiljada vojnika, u koju će osim kopnenih, pomorskih i vazdušnih elemenata biti uključene i specijalne snage.
Upitan da definiše odnos NATO prema Rusiji, sa kojom je 1997. godine postignut sporazum da savez ne pravi permanentne baze na istoku, generalni sekretar je odgovorio da je Rusija ta koja vidi NATO kao protivnika, što proizilazi iz zvaničnih izjava i ruskih vojnih dokumenata.
Ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov izjavio je da Vašington treba da iskoristi svoj uticaj na Kijev kako bi se postigao mir na istoku Ukrajine.
“Nažalost, raspoloženje kojim se jača pozicija snaga u Kijevu sklonih ratu, aktivno podstiču u Vašingtonu, u pojedinim evropskim prestonicama i sve više u Briselu, u sedištu NATO čiji generalni sekretar daje izjave o pitanjima izvan njegove nadležnosti”, konstatovao je Lavrov.
Popov je rekao da nova ruska vojna doktrina biti usvojena do kraja godine, a da je poslednji put menjana 2010. On je najavio da će u novom dokumentu biti uključeno i pitanje Arktika kao i potreba smanjivanja zavisnosti Rusije od uvoza.
Ušakov: Putinova izjava o zauzimanju Kijeva istrgnuta iz konteksta
Pomoćnik ruskog predsednika Jurij Ušakov izjavio da su reči Vladimira Putina o mogućnosti da "uzme Kijev za dve nedelje" istrgnute iz konteksta.
On je kazao da je objavljivanje detalja telefonskog razgovora "nekorektno" i da "izlazi iz okvira diplomatske prakse".
"Ukoliko je to bilo učinjeno, smatram da je to nedostojno za jednog ozbiljnog političara", kazao je Ušakov, demantujući još jednom informacije o ulasku ruske vojske u Ukrajinu.
Italijanski list "Republika" je objavila izjavu odlazećeg predsednika Evropske
komisije Žozea Manuela Baroza da tokom telofonskog razgovora Putin nije želeo da mu odgovori na pitanje o ruskim vojnicima u Ukrajini i da je rekao da bi, da hoće, mogao za dve nedelje da zauzme Kijev.
"Republika" je pretpostavila da je izjavom ruski predsednik stavio do znanja da ga ne treba provocirati uvodjenjem novih sankcija.
Prethodno je za vikend Putinov portparol Dmitrij Peskov saopštio da ruski predsednik u intervjuu državnoj ruskoj televiziji nije pozvao na otcepljenje istočnog dela Ukrajine, naglasivši da taj region treba da ostane deo Ukrajine, a sukobe u tom delu nazvao je unutrašnjim konfliktima.
Putinov poziv Kijevu da odmah počne pregovore o političkom rešenju krize na istoku Ukrajine, uključujući i razgovore o "državnosti", izazvala je različite komentare.
Ban Ki Mun: Nema vojnog rešenja krize
Istovremeno, generalni sekretar UN-a Ban Ki-Mun upozorio je da ne postoji vojno rešenje za ukrajinsku krizu, pošto je Ukrajina optužila Rusiju za pokretanje velikog rata na istoku zemlje.
On je rekao da je veoma zabrinut zbog dešavanja u Ukrajini i želi da se izbegne dalje pogoršavanje "veoma haotične i opasne situacije na terenu".
"Znam da Evropska unija (EU), Amerikanci i većina zapadnih zemalja razgovaraju veoma ozbiljno među sobom kako da reše ovaj problem. Ono što je važno u ovom trenutku jeste da oni treba da znaju da ne postoji vojno rešenje u tome. Trebalo bi da postoji dijalog za političko rešenje, to je opravdaniji način", naglasio je Ban u razgovoru s novinarima tokom posete Novom Zelandu.
Istovremeno, austrijski kancelar Verner Fajam je poručio da će njegova zemlja biti u prvim redovima kada treba braniti slobode i međuanrodno pravo, ističući da je Vladimir Putin prešao crvenu liniju.
“Ko kaže da je to slučaj ‘samo tamo’ i da se ne zna koliko daleko će ići potcenjujući naše zalaganje za slobodu, demokratiju i međunarodno pravo“, naglasio je Fajman dodajući da Austrija ima svoj jasan stav, a on je da se mora preduzeti nešto zajedno u Evropi da se granice ne smeju nasilno pomerati, niti sloboda drugih zemalja ugrožavati.
U ponedeljak je u Minsku okončan sastanak Kontakt grupe o ukrajinskoj krizi bez iznošenja detalja o ishodu razgovora, dok je sledeći sastanak zakazan za 5. septembar.
Rusija i dalje negira da je poslala snage i osigurala vojnu pomoć separatistima, koji su u poslednjih nekoliko dana nanjeli gubitke ukrajinskim snagama.
Sukob se proširio na Azovsko more gde je artiljerijskom vatrom u nedelju potopljen patrolni brod ukrajinske mornarice.
Borbe se vode na istoku Ukrajine, a ukrajinska vojska se povukla s aerodroma u Luganjsku, nakon što je dobila takvo naređenje.
Obama stiže na Baltik
U međuvremenu, agencije javljaju da američki predsednik Barak Obama dolaskom u utorak u estonsku prestonicu Talin na sastanak s liderima baltičkih članica NATO-a želi jasno poručiti Rusiji da ne dira Baltik, a Evropi da mu je važna.
Obama želi da ohrabri baltičke zemlje da više nisu odvojene od Zapada Gvozdenom zavesom Hladnog rata te da predoči Moskvi da postoje granice koje ne sme preći i da je odlučan da brani saveznike.
Od izbijanja ukrajinske krize Sjedinjene Države pojačale su vojno prisustvo u regiji.
U aprilu su poslale 600 padobranaca na zajedničke vojne vežbe u Poljskoj i Baltiku, a 150 američkih vojnika je stacionirano u estonskoj vojnoj bazi.
Bela kuća je u junu poslala borbene avione F-15 da patroliraju Baltikom i pojačao broj vojnih brodova u Baltičkom i Crnom moru, a za finansiranje tih operacija od Kongresa je zatražila 925 miliona dolara.
U Evropi, koja iz Rusije uvozi 25 odsto gasa, prevladava mišljenje da ruski predsednik Vladimir Putin ne preti samo Ukrajini u koju je poslao svoje vojnike, već i NATO-u.
“Obama je previše zauzet i Evropa do sada nije bila u vrhu njegovih prioriteta. Zanemario je najvažniji savez u pitanju bezbednosti – NATO”, kaže Edvard Lukas iz vašingtonskog Centra za evropsku političku analizu.
Odabravši malu Estoniju za svoju posetu, Obama će istovremeno pozvati sve članice da se ugledaju na nju u izdvajanju za troškove zajedničke odbrane.
Dok SAD uplaćuju najveći deo sredstava, Estonija je samo jedna od četiri članice koja je ostvarila cilj da izdvaja dva posto svog BDP-a u odbrambeni budžet.
AFP: Ograničene opcije NATO
Lideri zapadnih zemalja planiraju da pokažu snažno jedinstvo na samitu NATO-a u Velsu u odgovoru na, kako je definišu "rusku agresiju na Ukrajinu", ali opcije koje imaju na raspolaganju su ograničene s obzirom na nedostatak političkog konsenzusa oko direktne intervencije, ocenjuje agencija Frans press (AFP).
Planirano razmeštanje nekoliko hiljada vojnika NATO i vojne opreme u istočnoj Evropi ima za cilj da "umiri" članice Alijanse iz bivšeg istočnog bloka, ali i da razljuti Rusiju budući da će ti potezi dovesti u pitanje i ključni sporazum NATO sa Moskvom.
Medjutim, na samitu NATO u Velsu, u četvrtak i petak, lideri će se verovatno uzdržati od toga da otvoreno izazovu Moskvu zbog krize na istoku Ukrajine, ocenjuje agencija.
"Mogućnost da dodje do bilo kakve otvorene vojne intervencije je malo verovatna. Za to ne postoji podrška na bilo kojem nivou u NATO. Niko neće ni da deluje samoinicijativno", smatra direktor Kraljevskog instituta za medjunarodne odnose u Londonu Robin Niblet.
On napominje da ne postoji nikakva obaveza za NATO da deluje budući da Ukrajina nije članica tog saveza i stoga ne podleže istim principima "kolektivne odbrane".
Putin bi itekako želeo da "diskredituje NATO", barem jednim napadom na njenu najslabiju članicu, i tako pokazati da je Članak 5 tek "šuplja priča", misli analitičar Tomas Vrajt iz Bruking Institutiona, prenosi AFP.
Iz sedišta NATO je najavljeno da će biti formiran poverilački fond koji će pomoći finansiranje logistiku ukrajinske vojske, komandnu i kontrolnu strukturu, kao i isplatu penzija ukrajinskim vojnicima, uključujući i one koji su ranjeni u sukobima sa proruskim snagama.
Samitu u Velsu će prisustvovati i ukrajinski predsednik Petro Porošenko koji je rekao da očekuje da zemlje članice NATO pojedinačno upute isporuke oružja Ukrajini.
Što se tiče planova o članstvu Ukrajine u NATO, novo rukovodstvo u Kijevu je najavilo da namerava da uputi zahtev nacionalnom parlamentu da obnovi tu proceduru koja je stopirana 2010. dolaskom na vlast proruskog predsednika Viktora Janukoviča.
