Rusija je spremna da pošalje kontingent policajaca u Belorusiju "ako je nužno" da se uspostavi red u slučaju "pljačkanja" usred protesta, izjavio je ruski predsednik Vladimir Putin u iznenadnom intervjuu državnom kanalu "Rasija".
Prethodno je beloruska policija uhapsila 20 demonstranata u sredu veče (26. avgust) uoči sastanka šefova diplomatija članica EU na kome će biti reči o sankcijama zvaničnicima u Minsku zbog izborne krađe i nasilnog obračuna sa građanima koji protestuju.
U međuvremenu, skoro 350 sportista i drugih članova sportskih organizacija potpisali su otvoreno pismo tražeći poništavanje izbora, te oslobađanje svih "političkih zatvorenika".
Putin: Angažovanje ruskih snaga ako ekstremni elementi pređu liniju
"Ruske snage neće biti korišćene sem ako ekstremni elementi u Belorusiji ne pređu liniju i počnu pljačku," dodao je Putin.
On je takođe kazao da "se beloruske bezbednosne agencije pokazuju prilično uzdržano ponašaju, bez obzira na sve."
Putinov komentar je usledio nakon što su vlasti u Minsku nastavile da suzbijaju demonstracije na kojima se osporavaju zvanični rezultati izbora prema kojima je Aleksandar Lukašenko sa 80 odsto glasova dobio šesti mandat.
Poziv na saslušanje opozicionih lidera
Dok protesti ulaze u 19 dan, beloruski tužioci nastavljaju da ispituju vodeće opozicione ličnosti kao deo "krivične istrage" protiv nedavno formiranog opozicionog Koordinacionog saveta koje je optuženo za podrivanje nacionalne bezbednosti.
Marija Kalesnikova, jedna od članica ovog tela, pozvana je u četvrtak na saslušanje.
Predsednik Ustavnog suda Belorusije je proglasio Koordinacioni savet "neustavnim," a dva njegova člana su osuđena na deset dana zatvora zbog organizovanja protesta koje vlasti nisu odobrile.
U sredu je pozvana na saslušanje još jedna članica ovog tela, dobitnica Nobelove nagrade za književnost Svetlana Aleksijevič.
Ona je odbila da odgovara na pitanja istražitelja, iskoristivši pravo da ne svedoči protiv sebe.
Dodala je da se "ne oseća krivom ni za šta", dodajući da je cilj saveta da konsoliduje društvo.
Aleksijevič je izjavila da se politička kriza u Belorusiji može rešiti uz pomoć međunarodne zajednice, uključujući i Rusije.
"Potrebna nam je pomoć iz sveta i, verovatno, iz Rusije da bismo prevazišli krizu," kazala je Aleksijevič dodajući da očekuje njeno mirno razrešenje.
"Po mom mišljenju, to će biti definitivno dugi period političkom prestrojavanja. Možda svet može da nam pomogne, tako da Lukašenko počne da razgovara sa nama. Za sada on samo razgovara sa (ruskim predsednikom Vladimirom) Putinom. Stoga, Putin možda može da nam pomogne," kazala je dobitnica Nobelove nagrade.
Dobitnica Nobelove nagrade za književnost 2015. je rekla da je delovanje opozicije "potpuno legitimno".
"Što budemo ujedinjeniji, bićemo snažniji i imaćemo veće šanse da uverimo vlasti da razgovaraju sa nama," kazala je Aleksijevič dodajući da je protiv bilo kakvog "prolivanja krvi".
Lukašenko je izjavio da je cilj ovog tela da ilegalno pokuša da preuzme kontrolu nad zemljom.
'Pretnje umesto batina'
Osim hapšenja, policija je rasterala hiljadu demonstranata sa Trga nezavisnosti u Minsku, 18. dana protesta kojima se osporavaju zvanični rezultati izbora prema kojima je Aleksandar Lukašenko sa 80 odsto glasova dobio šesti mandat.
Okupljeni su nosili crveno-bele zastave i uzvikivali "Odlazi!" tražeći da Lukašenko, koji vlada 26 godina, podnese ostavku i raspisivanje novih izbora.
Dok je rašćišćavala trg, policija je blokirala vrata obližnje crkve Svetih Simona i Jelene, gde je nekoliko desetina demonstranata potražilo utočište.
Nakon 40 minuta im je dozvoljeno da izađu, javlja nezavisni portal Tut.by.
AFP javlja da je uhapšeno najmanje 20 demonstranta. Istovremeno, Beloruski servis RSE je izvestio da je troje građana uhapšeno tokom protesta u Brestu.
Aktivista organizacije Vjasna Valjanstin Stefanovič je nazvao hapšenja činom zastrašivanja.
"Vlasti su prestale da tuku, ali zastrašivanje i pretnje su ostale njihovo glavno oružje," rekao je Stefanovič, prenosi AP.
Mas: Zloupotrebe neće proći bez odgovora
U međuvremenu, u četvrtak počinje dvodnevni sastanak šefova diplomatija članica EU na kome će biti reči i o sankcijama protiv do 20-tak beloruskih zvaničnika.
Prema nezvaničnim informacijama, evropski blok se već saglasio o kaznenim merama prema 15 do 20 lica koja su učestvovala u izbornoj krađi ili represiji nad demonstrantima nakon spornih izbora 9. avgusta.
Jedan izvor iz EU je rekao za agenciju DPA da će na sastanku pokušati da se postigne saglasnost o listi sankcionisanih zvaničnika.
Šef nemačke diplomatije Hajko Mas je kritikovao u sredu beloruske vlasti zbog "ozbiljnog kršenja ljudskih prava i osnovnih demokratskih načela," dodajući da to "neće proći bez odgovora."
Mas, čija zemlja trenutno predsedava EU, kazao je da je "apsolutno neprihvatljivo" da se članovi opozicionog Koordinacionog saveta, formiranog prošle sedmice sa ciljem da pregovara sa vladom o tranziciji vlasti, "hapse, ispituju i zastrašuju."
Susedna Rusija, istorijski saveznik koja ima uticaj na Minsk preko finansijskih i političkih poluga, upozorila je EU i SAD protiv uvođenja sankcija Belorusiji ili mešanja u njena unutrašnja pitanja.
"Svaki pokušaj mešanja u unutrašnje stvari (Belorusije) i pritisak na njene vlasti – bili bi kontraproduktivni," kazao je u sredu ruski predsednik Vladimir Putin u telefonskom razgovoru sa italijanskim premijerom Džuzepeom Konteom.
SAD i EU osudile su predsedničke izbore u Belorusiji kao neslobodne i nepoštene, pozivajući Lukašenkovu vladu da se angažuje u dijalogu sa opozicijom.
Poznate ličnosti se okreću protiv Lukašenka
U međuvremenu, sve više poznatih ličnosti se pridružuje opoziciji kritikujući vladavinu Aleksandra Lukašenka, uključujući pozorišne reditelje, muzičare, dobitnica Nobelove nagrade Svetlana Aleksijevič i sportisti.
Skoro 350 sportista i drugih članova sportskih organizacija potpisali su otvoreno pismo tražeći poništavanje izbora od 9. avgusta, te oslobađanje svih "političkih zatvorenika," piše redakcija Radija Slobodna Evropa (RSE) na engleskom.
Ovo pismo je pokazatelj rastućeg prkosa visoko pozicioniranih grupa u društvu čije delovanje veoma zavisi od beloruske države i čiji su uspesi jedna od okosnica nacionalnog ponosa i zvanične propaganda svih ovih 26 godina otkako Lukašenko vlada zemljom.
Sam Lukašenko je entuzijastični sportista što je ključno za njegov mačo imidž.
"Apsurdno je neko živi u srcu Evrope u 21-om veku i nije mu dozvoljeno da iskaže svoje mišljenje," kazala je Marijana Arzamasava, svetska šampionka na 800 metara.
"Spremni smo na sve – od otpuštanja do izostavljanja iz timova. Ništa od toga nije važno. Nijedan posao nije toliko vredan da bi se ćutalo," dodala je.
Među najpoznatijih sportistima koji su se pridružili protest su košarkašica Alena Leučanka, evropska prvakinja u maratonu Volha Mazuronak, član odbojkaške reprezentacije Artur Udris i mnogi drugi.
Azarenko poziva na okončanje nasilja
U međuvremenu nekoliko beloruskih tenisera, među njima i nekadašnja najbolja igračica na svetu Viktorija Azarenko, objavljuju poruke na društvenim mrežama u kojima podržavaju proteste ili pozivaju na okončanje nasilja.
Fudbalska Zvezda Ilja Škurin je nedavno saopštio da neće igrati za reprezentaciju sve dok je Lukašenko na vlasti.
Fudbalski savez Belorusije je uputila pismo svim klubovima insitirajući da se igrači uzdrže od "političke propagande." Kao olimpijski sport, fudbal "mora ostatli neutralan u svim političkim, verskim, etničkim, rasnim i drugim pitanjima," navodi Fudbalski savez Belorusije.
Pismo je upućeno nakon što je nekoliko igrača gestikuliralo ili stavljalo slogane na svoju opremu sa podrškom antivladinim protestima. Tako su 23. avgusta igrači kluba Krumkači izašli na teren noseći na majicama slogan: "Mi smo sa narodom!"
Poziv Fudbalskog saveza na političku neutralnost začudio je mnoge posmatrače pošto je 6. avgusta objavio Lukašenkovu izbornu poruku sa haštagom "Jedna Belorusija/Nećemo se predati."
Fudbalski mečevi se i dalje igraju pred publikom u vreme pandemije korona virusa kao podrška vladinoj politici umanjivanja njenog značaja.
Sam Lukašenko vidno zanemaruje opasnost od ove bolesti, ističući javno da se ona može lečiti vodkom, radom na farmi, ili čak saunom.
Devjatovski: Nije moj predsednik
U međuvremenu, Vadim Devjatovski, osvajač srebrne medalje na Olimpijskim igrama u bacanju kladiva, napisao je 21. avgusta na Fejsbuku da Lukašenko "nije moj predsednik."
On je sledećeg dana novinarima objasnio zašto je ranije bio vatreni pristalica Lukašenka.
"Moja prethodna pozicija je bila pogrešna. Zavaravao sam samog sebe," kazao je Devjatovski.
Hokejaši ćute
Među potpisnicima ovog pisma nema hokejaša.
"Hokej je poseban slučaj," kazala je Marijana Arzamasava za RSE. "Možemo samo da nagađamo koliko su hokejaši plaćeni. Ali sada se kriju, ćute. Kako možete da živite na račun građana a da ih ne podržavate?" pita se Arzamasava.
'Ćuti i driblaj'
Tokom leta pojedini sportisti su javno kritikovali hapšenja i diskvalifikaciju mnogih potencijalnih kandidata opozicije.
Tako je u julu košarkaš Mikita Meščarakou post na Fejsbuku koji je potom uklonjen: "Kandidati su u zatvorima, ljudi su ućutkani. Ovo nije budućnost Belorusije," napisao je Meščarakou.
Olimpijski šampion u klizanju Ihar Žaljazouski oglasio se u julu protiv Lukašenka: "Znajući našeg lidera, teško je očekivati fer izbore," rekao je tada za RSE.
"Nisam iznenađen da je odabrao takvu taktiku kao što je diskreditacija oponenata, hapšenje takmaca, rasturanje mitinga i slanja ljudi u zatvor. Nije ga briga da to samo okreće sve više ljudi protiv njega i odbija čak i one koji su ga nekada podržavali. On pljuje po njima," kazao je Žaljazouski.
Vlada je reagovala odmazdom i prikrivenim pretnjama. Meščarakou je bio izostavljen iz reprezentacije nakon objave na Fejsbuku.
Prvi zamenik šefa Lukašenkove administracije i predsedavajući Košarkaškog saveza Belorusije Maksim Riženkou kazao je za vebsajt Tribuna.com da "rukovodstvo ove zemlje daje (sprotistima) sve mogućnosti da ostvare svoj potencijal."
"Dobili ste sve zahvaljujući politikama koje se vode u našoj zemlji," rekao je Rjaženkou. "I savetovao bih pojedinim našim sportistima – uključujući bivše – da pažljivo razmisle pre nego što neodgovorno i javno raspravljaju o stvarima koje su daleko izvan dosega njihovog razumevanja," upozorio je Riženko.
Arzamasavova ističe da su sportisti koji su potpisali pismo spremni da prihvate posledice, kao i da se bore.
"Ako pređu sa reči na pretnje, zadržavamo pravo da to obelodanimo u svetu," ističe ova atletičarka.
"Žalićemo se Međunarodnom olimpijskom komitetu i obavestiti ga kako reaguju naše sportske vlasti. Ako bude potrebno, pisaćemo međunarodnim sportskim federacijama i apelovati na strane sportiste da podrže ovaj talas solidarnosti," navela je Arzamasavova.
U utorak je najavljeno formiranje Fondacije za solidarnost sa sportistima u cilju pružanja podršku bilo kom od njih ko trpi odmazdu zbog političkih saopštenja.
Facebook Forum