Govedina i kokain iz konzerve

Čovek u teškoj zimskoj uniformi liznuo je mali prst, umočio ga u paket veličine šake koji su njegovi podređeni upravo otvorili i prineo ga ustima prekrivenog belim prahom.

"Gorko je. Trne jezik", rekao je dok je smeh ispunjavao prostoriju.

Bio je februar 1993. u Sankt Peterburgu, a čovek u vojnoj uniformi uzimao je uzorak onoga što se smatralo najvećom zaplenom kokaina u ruskoj istoriji. Nešto više od tone kokaina, čija je vrednost bila procenjena na više od 100 miliona dolara, sakriveno je u konzerve govedine otpremljene iz Kolumbije i prokrijumčarene u Rusiju preko Finske.

Čovek čiji su agenti zaplenili drogu bio je Viktor Čerkezov, u sovjetsko vreme poznat kao nemilosrdni istražitelj KGB-a. On je bio i čovek od poverenja kolege iz KGB-a i zamenika gradonačelnika Sankt Peterburga: neupadljivog špijuna, a potom birokrate, po imenu Vladimir Putin.

Na konferenciji za novinare koja je usledila, Čerkezov je rekao da će zaplena rezultirati visokoprofilnim krivičnim procesom protiv više osoba, te da će zaplenjeni kokain biti prenamenjen u medicinske svrhe.

Međutim, ovaj slučaj se u Rusiji nikada nije našao pred sudom. Čerkesovljeva kancelarija zaustavila je istragu sedam meseci kasnije, navodeći da su glavni osumnjičeni pobegli iz zemlje.

Gotovo tri decenije kasnije, ostaje nejasno šta su tačno zvaničnici uradili sa 1.092 kilograma kolumbijskog kokaina, čiju su rutu pratile vlasti u više zemalja, uključujući Nemačku i Izrael, koji su na kraju i osudili nekoliko svojih državljana za trgovinu narkoticima.

Predsednik Vladimir Putin (desno) 2004. govori na sastanku zvaničnika ruske Federalne službe za kontrolu narkotika (FSKN). Putin je godinu dana ranije imenovao Viktora Čerkezova (levo), koji je nadgledao zaplenu kokaina 1993. godine, za ruskog cara droge. (TASS)

Novine koje je vodila Čerkezovljeva supruga kasnije su tvrdile da je droga poslata u jednu ustanovu da se od nje proizvode lekovi. Međutim, autor članka priznao je da su mu u toj ustanovi stavili povez preko očiju i on nije prijavio da je zaista video kokain.

Zaplena kokaina i misterija nestale droge od tada su predmet novinarskih istraga i mnogih spekulacija.

Ozloglašeni vođa kriminalne grupe iz Sankt Peterburga tvrdio je da je o preuzimanju zaplenjene droge pregovarao lokalni policajac koga je Putin kasnije imenovao na viši savezni položaj. Bivši službenik KGB-a koji je prebegao na zapad 2015. će ustvrditi da je i sam Putin bio umešan u šverc droge.

Nijedna od ovih tvrdnji nikad nije dokazana. Ali nova istraga koju su sproveli Current Time i servis na ruskom jeziku Radija Slobodna Evropa (RSE) otkrila je dokaze koji ukazuju na višestruke veze između pojedinaca umešanih u slučaj šverca kokaina iz 1993. i kancelarije gradonačelnika Sankt Peterburga. Zamenik gradonačelnika i šef Komiteta za spoljne odnose u to vreme bio je Vladimir Putin.

Ovaj izveštaj prvi je deo istraživačkog projekta koji ispituje skandale i prevare koje su se vrtele oko Vladimira Putina i njegovih saradnika, tokom njegovog mandata u gradskoj vlasti Sankt Peterburga 1990-ih.

Ruski servis RSE i Current Time, mreža na ruskom jeziku koju RSE vodi u saradnji sa Glasom Amerike (VOA) intervjuisali su dve osobe direktno povezane sa izraelskom istragom o meži krijumčarenja - Izraelca osuđenog zbog svoje uloge i svedoka u tom procesu. Novinari su takođe pregledali izraelske istražne spise, dokumentaciju ruske policije, kao i video i novinske arhive. Ono što su otkrili uključuje:

Izraelski osuđenik tvrdi da je u dokumentaciji koju je nosio za pošiljku kokaina kao primalac bio naveden sanitarni inspektor u vladi Sankt Peterburga - i da je službenik gradonačelnikove kancelarije delovao kao posrednik.
Svedok u ovom procesu rekao je novinarima da se uhapšeni biznismen sastao sa Putinovim šefom, gradonačelnikom Sankt Peterburga Anatolijem Sobčakom.
Viši istražitelj kazao je da su krijumčari kokaina bili povezani sa drugim slučajem šverca u kojem je osuđen Putinov saradnik.

Čerkezov je ostao blizak Putinu, koji ga je 2003. imenovao za glavnog ruskog službenika za borbu protiv narkotika, nakon što je tri godine služio kao izaslanik ruskog predsednika u Severozapadnom saveznom okrugu. Čerkezov od 2010. ne obavlja službenu funkciju.

Ni Čerkezov ni ruska Federalna služba bezbednosti (FSB), gde je bio visoki službenik dok je Putin obavljao funkciju direktora 1998-99, nisu odgovorili na zahteve da komentarišu ovaj izveštaj.

'Službena' porudžbina mesa (sa kokainom)

Čovek koji je imao zadatak da vodi dokumentaciju za pošiljku kokaina bio je Šemtov Mihtavi, izraelski kriminalac koji se danas kaje za svoja dela.

Mihtavi je u jesen 1992. bio u Holandiji kada ga je potražio stari prijatelj. Izraelski saradnici tog prijatelja upravo su u Kolumbiji bili započeli saradnju sa ozloglašenim kartelom Kali, kojeg su američke vlasti označile kao "najmoćniju organizaciju za trgovinu kokainom na svetu".

"Trebalo je da dobijem oko četiri ili pet miliona dolara", rekao je Mihtavi u ekskluzivnom intervjuu krajem prošle godine u Jehudu, gradu 15 kilometara istočno od Tel Aviva.

Mihtavijeva kriminalna karijera počela je rano. Nakon što su mu se roditelji razveli 1960-ih, on je lutao gradom i počeo da krade sa drugim maloletnim prestupnicima u Tel Avivu. Njegovo prvo hapšenje dogodilo se 1974. kada je imao 22 godine. Od svojih 70 godine, 32 je proveo iza rešetaka.

Mihtavi je izneo nekoliko tvrdnji o kokainskoj operaciji iz 1993. za koju je i dalje on jedini izvor. Novinari su, međutim, došli do delimičnih potvrda iz nekoliko drugih nezavisnih izvora.

Krajnja destinacija za pošiljku kokaina bila je Holandija. Prema navodima osuđenog kriminalca i transkriptu njegovog ispitivanja pred izraelskom policijom, u koji su novinari imali uvid, upravo je Mihtavi trebalo da dovede u red dokumentaciju za pošiljku.

Ideja da droga prođe kroz Rusiju, priča Mihtavi, potekla je od njegovog izraelskog saučesnika Amosa Sulamija, koji je imao dobre veze u Rusiji. Iako sama Rusija u to vreme nije bila veliko tržište kokaina, južnoamerički karteli smatrali su je primamljivom tranzitnom tačkom ka Zapadnoj Evropi, zbog njene slabe bezbednosne kontrole, nakon raspada Sovjetskog Saveza.

Vlasti više zemalja, uključujući Izrael i Nemačku, tajno su nadgledale pošiljku kokaina u takozvanoj Operaciji Akapulko. Ruskim vlastima dojavljeno je da pošiljka stiže.

Ali svaka nada da će kokain biti praćen do konačnog odredišta u Zapadnoj Evropi - i da će to značiti iskorenjivanje organizatora i saučesnika na celoj ruti - praktično je okončana kada su 16. februara 1993. na prelazu Torfjanovka na granici sa Finskom ruski agenti zaplenili kontejner.

Na konferenciji za novinare u Sankt Peterburgu, nedelju dana kasnije, Čerkesov je sedeo za stolom na kome su poredane bile konzerve govedine marke Bloni u kojima je kokain krijumčaren.

*1/2 Na konferenciji za novinare posle zaplene kokaina Viktor Čerkezov pokazao je nekoliko konzervi govedine u kakvima je u Rusiju stiglo više od tone kolumbijskog kokaina.*

2/2 Jedan od krijumčara osuđen u Izraelu rekao je za RSE da je paket kokaina koji je Viktor Čerkezov pokazao na konferenciji za novinare u februaru 1993. bio poklon namenjen ljudima koji su organizovali transfer.

Na stolu je bio i paket u obliku cigle, kakav ne bi stao u konzervu. Mihtavi je rekao da je to jedan od paketa kokaina koje je kartel Kali dodao u pošiljku kao poklon za krijumčare.

"Znam da je bilo nekoliko paketa", rekao je u intervjuu Mihtavi. On je prošle godine objavio knjigu o svojoj ulozi u aferi na hebrejskom jeziku. Očekuje se i engleski prevod.

Nakon sovjetskog kolapsa i posledica tog procesa, Sankt Peterburg se suočio sa ozbiljnom nestašicom hrane, što je gradsku vlast navelo da traži različite aranžmane, kako bi nadomestili nedostatke. Među njima bile su skandalozne trampe koje je ugovarao gradski Komitet za spoljne poslove, na čijem je čelu bio Putin. U njima su neakreditovane firme bliske vlastima zaradile milione, dok za uzvrat nisu isporučivale pošiljke hrane.

Mihtavi kaže da su dokumenti čije nabavljanje je pomogao uključivali i jedan u kojem se navodi da je administracija Sankt Peterburga, pod Putinovim šefom, gradonačelnikom Anatolijem Sobčakom, naručila pošiljku govedine umesto koje je dopremljen kokain.

Advokat Kali kartela, koga je Mihtavi nazivao "doktorom", tražio je dozvolu za pošiljku od gradskih sanitarnih vlasti. Mihtavi kaže da je pribavio neophodne papire. Oni povezuju pošiljku kokaina sa gradskom sanitarnom službom Sankt Peterburga, koju Mihtavi spominje kao "sanitarno odeljenje".

"U dokumentu možete videti adresu. To je sanitarno odeljenje kabineta gradonačelnika Sankt Peterburga", rekao je Mihtavi u intervjuu.

RSE nije mogao nezavisno da potvrdi ovu tvrdnju. Ali Mihtavijev saučesnik, kasnije osuđen u Izraelu jeste policiji govorio o izvesnom "doktoru" i dokumentu koji je trebalo da pokaže "da je zahtev Rusije za isporuku mesa legitiman", navodi se u transkriptu sa saslušanja u koji su novinari imali uvid.

Saučesnik, Juval Šemeš, rekao je istražiteljima da ne može da kaže da li je "doktor" zaista primio dokument. U izveštaju Džerusalim posta (The Jerusalem Post) iz novembra 1993. navodi se da je kontejner zaustavljen jer nema "sanitarni sertifikat za hranu koju je trebalo da nosi".

*Gradonačelnik Sankt Peterburga Anatolij Sobčak (desno) sedi pored svog zamenika Vladimira Putina u avgustu 1993. (Rojters)*

Mihtavi kaže da su u poslovanju sa kabinetom gradonačelnika Sankt Peterburga krijumčari koristili dva posrednika. Prvi je bio član osoblja za koga kaže da im je bio poznat pod pseudonimom Roman Izikov. Novinari nisu pronašli nikoga sa tim imenom u ruskim bazama podataka.

Drugi je bio čovek koga je, na osnovu Mihtavijevog opisa, RSE identifikovao kao Vladimira Bahšijeva. RSE je iz nezavisnog izvora došao u posed njegove fotografije i poslao ju je Mihtaviju zajedno sa slikama pet drugih osoba. Mihtavi je identifikovao Bahšijevljevu fotografiju.

Mihtavi je rekao da je Bahšijev bio prijatelj Šabtaja Kalmanoviča, živopisnog ruskog emigranta u Izraelu, koga je FBI opisao kao "moćnog saradnika" ruskih ličnosti iz organizovanog kriminala. Ispričao je i da je imao "veze sa bivšim agentima KGB-a i visokim ruskim, izraelskim i drugim vladinim zvaničnicima širom sveta".

Upravo je Bahšijev, tvrdi Mihtavi, pomogao u dobijanju dokumentacije za pošiljku kokaina od Sobčakove administracije.

Novinari nisu mogli nezavisno da potvrde vezu između Bahšijeva i Kalmanoviča, koji je ubijen u Moskvi 2009, u atentatu koji je izgledao kao kriminalni obračun. Ali Kalmanovič jeste bio blizak Sobčaku.

*Policija je zaštitila mesto zločina oko izrešetanog automobila sa telom Šabtaja Kalmanoviča, ubijenog u atentatu u Moskvi novembra 2009. godine. (TASS)*

Kalmanovič je bio taj koji je otkrio Sobčakovo telo u hotelu u ruskoj enklavi Kaljiningrad u februaru 2000. rekla je Sobčakova udovica Ljudmila Narusova u intervjuu 2012. za novine Novaja gazeta. U intervjuu Narusova je natuknula da ima dokaze o uroti oko smrti njenog supruga koja je opisana kao srčani udar.

RSE nije bio u stanju da utvrdi da li je Bakšijev još uvek živ. Pokušaji da se dođe do njega i članova porodice putem telefona bili su bez uspeha.

Nikada nije dokazano da su Putin ili njegov politički mentor Sobčak znali šta se nalazi u pošiljci konzerviranog mesa iz Kolumbije. Ali, Mihtavi kaže da on veruje da je Sobčak bio svestan toga.

"Nemam dokaze za to. Ali Anatolij Sobčak, on je znao. On je trebao da dobije neke novce od toga", rekao je u intervjuu prošle godine. "Da vam kažem sa apsolutnom sigurnošću, ne mogu. Ali možete da vidite adresu: adresirano je na sanitarno odeljenje kancelarije gradonačelnika Sankt Peterburga."

Narusova nije odgovorila na zahtev za komentar o krijumčarenom kokainu ili Mihtavijevim navodima.

Logistički magnat i kabinet gradonačelnika

U vreme zaplene kokaina, u jednoj zgradi udaljenoj od zdravstvenog odeljenja u Sankt Peterburgu, za koju je Mihtavi rekao da se nalazi u evidenciji pošiljki, radila je logistička kompanija koju je osnovao istaknuti izraelski biznismen.

Kompanija se zvala Eurodonat, a njen vlasnik, Oskar Donat, u Sankt Peterburgu je izgradio impresivan poslovni portfolio. Otvorio je tržni centar u kojem se nalazila prva Philips prodavnica elektronike u gradu, kao i prvu pejdžersku kompaniju, te centar za carinjenje pod nazivom Eurodonat Terminals.

Eurodonat Terminals bila je jedna od brojnih kompanija koje je zvanično registrovao Komitet za spoljne ekonomske odnose Sankt Peterburga. Sobčak je u junu 1991. imenovao Putina da vodi upravo taj komitet.

Prema tadašnjim novinskim izveštajima, Donatov carinski centar bilo je odredište ka kojem se kretao kontejner sa kokainom skrivenim u konzervama govedine, a koji su 16. februara 1993. godine zaplenili Čerkezovljevi ljudi i ruski graničari.

Pošiljka kokaina navodno je bila namenjena carinskom centru Eurodonat Terminals, koji je registrovao Odbor za spoljne poslove pri kabinetu gradonačelnika Sankt Peterburga, na čijem je čelu tada bio Vladimir Putin.

Donatove veze sa moćnim igračima bile su nesporne. On je javno govorio o svojim vezama sa Sobčakom i o svom poslovanju u drugom po veličini gradu u Rusiji. Samo nekoliko meseci pre sloma Sovjetskog Saveza, Eurodonat Terminals osnovao je i firmu za obezbeđenje pod imenom Panter. Na osnovu zapisa iz gradske baze podataka koju je pregledao RSE, Donat je to učinio u saradnji sa policijskom upravom Sankt Peterburga i posebnim odeljenjem KGB-a.

Sergej Jakovljev, jedan od Čerkezovljevih podređenih u agenciji naslednici KGB-a, rekao je u novembru 1993. za Džerusalim post da je Donat nastavio da putuje u Rusiju i nakon zaplene kokaina i da je o tome dao zvaničnu izjavu. Donat je priznao da poznaje dvojicu osumnjičenih koji su kasnije uhapšeni - od kojih je jedan osuđen u Izraelu - ali je "porekao svaku vezu sa drogom", rekao je Jakovljev.

Međutim, u septembru 1993. Donat je uhapšen u Izraelu pod sumnjom da je organizovao šverc kokaina u Rusiji i sud u Tel Avivu odredio mu je pritvor.

*Fotografija Oskara Donata nakon hapšenja zbog sumnje da je trgovao kokainom, objavljena u novinama Hadašot (Hadashot) od 4. oktobra 1993. (kopija postavljena na sajt Nacionalne biblioteke Izraela)*

Donatovo ime takođe se pojavljuje u zahtevu za pravnu pomoć koji je Izrael poslao finskim vlastima u septembru 1993, identifikujući biznismena kao "osumnjičenog".

*U zahtevu za pravnu pomoć koji je Izrael uputio Finskoj, kao osumnjičeni za trgovinu kokainom naveden je izraelski biznismen Oskar Donat, koji je imao veze sa moćnim igračima u Sankt Peterburgu.*

RSE je ušao u trag svedoku koji se navodi u izraelskim krivičnim spisima. Svedoka Vasilija Didenka je kao vozača angažovao jedan od saučesnika koga je Izrael na kraju osudio.

"Direktori kompanije svakog su dana posećivali Donata u hotelu. Donosili bi mu kofere pune keša. Čak ga je i Sobčak posetio", rekao je Didenko u telefonskom intervjuu. "Tih dana svi su bili na prodaju. Donat nije imao samo jedan auto, imao ih je nekoliko. Putovao je sa telohraniteljima. Policajci su ga štitili."

Dok je izraelski sud na kraju osudio Mihtavija i još četiri osobe zbog krijumčarenja kokaina, optužbe protiv Donata na kraju su odbačene zbog nedostatka dokaza.

*Članovi kartela Tel Aviv, koji su privedeni odmah po zapleni kontejnera (s leva na desno): Juval Šemeš, Elijas Koen, Marek Friš, Amos Sulami. Izrael je svu četvoricu osudio za šverc kokaina.*

Optužbe protiv Dmitrija Seljuka, jedinog osumnjičenog kojeg su uhapsile ruske vlasti, takođe su odbačene. Seljuk, koji je od tada postao poznati fudbalski agent, bio je jedan od osumnjičenih za koje je Donat priznao da ih poznaje, rekli su ruski istražitelji.

*Ruske vlasti uhapsile su Dmitrija Seljuka, koji je kasnije postao poznati fudbalski agent, ali nikada nije osuđen.*

Seljuk, koji je izraelski državljanin rođen u Sovjetskom Savezu, optužen je da je pokušao da podmiti lokalnog lekara, kako bi mu ovaj izdao zdravstvenu potvrdu, te obezbedio oslobađanje pošiljke konzerviranog mesa u kojoj je bio sakriven kokain. On je insistirao na tome da je nevin.

Mihtavi je novinarima rekao da je dokumente sa adresama - uključujući i onu gradskog veća Sankt Peterburga - u vezi sa isporukom goveđeg mesa njegovom posredniku u Sobčakovoj kancelariji, Vladimiru Bahšijevu, kada su se njih dvojica sastali u Holandiji.

Isti dokumenti završili su u rukama Seljuka, čoveka optuženog da je pokušao da podmiti zvaničnike da puste pošiljku, tvrdi Mihtavi. On doduše priznaje da se ne seća imena tog čoveka.

"Nikad nisam bio u vezi s njim i ne poznajem ga, to sam samo pročitao u novinama", rekao je Mihtavi. On je dodao da je detalje o zapleni kontejnera saznao od prijatelja, dok se krio u Holandiji, nekoliko meseci pre hapšenja.

Novinari RSE uspostavili su telefonski kontakt sa Seljukom, ali on je odbio da razgovara o zapleni kokaina iz 1993. i optužbama protiv njega.

"Ne želim ni da komentarišem tu glupost", rekao je.

Sumnje FBI-ja

Večernji list iz Sankt Petersburga izvestio je da je Seljuk bio povezan sa ruskom kompanijom Komkad, iako RSE to nije mogao da potvrdi iz nezavisnog izvora.

Komkad je postao poznat 1990-ih jer nije isporučio pošiljku šećera od 2,8 miliona dolara koju je naručila kancelarija gradonačelnika Sankt Peterburga.

Pozivajući se na dokumente FBI-ja, Los Anđeles tajms (Los Angeles Times) je u martu 2000. objavio da je suvlasnik Komkada, ruski biznismen Oleg Popov, osumnjičen upravo za umešanost u šverc tone kokaina koju su ruske vlasti zaplenile 1993. godine.

Popov je ubijen u Sankt Peterburgu 1994. godine.

Putinov saradnik i krijumčareni izotop

Donat je bio povezan sa zamenikom gradonačelnika Sankt Peterburga Levom Savenkovim, neposrednim Putinovim i Sobčakovim saradnikom u gradskom veću. Savenkov je bio umešan u odvojeni slučaj krijumčarenja, a koji je podređeni Čerkezovu povezao sa operacijom zaplene kokaina iz 1993. godine.

Pre nego što se 1992. pridružio Sobčaku i Putinu u gradskoj vlasti, Savenkov je bio generalni direktor tržnog centra Alisa, a koji je bio u Donatovom vlasništvu.

U oktobru 1993, negde u isto vreme kada je Izrael hapsio osumnjičene za šverc kokaina, Savenkov je uhapšen u posebnom - i poprilično bizarnom - slučaju krijumčarenja.

U septembru iste godine, Savenkovljev saradnik priveden je na istom prelazu na finskoj granici gde su ruske vlasti zaplenile tonu kokaina sedam meseci ranije. U pretincu automobila koji je vozio graničari su pronašli nekoliko grama nečega što je on opisao kao izotop osmijum-187.

Ova supstanca, kako se kasnije ispostavilo, potiče od Vladimira Petrika, dobro povezanog kontroverznog naučnika, koga su mnogi u ruskoj naučnoj zajednici proglasili za šarlatana.

Savenkov je optužen za šverc, iako je bilo nejasno kakve bi tačno revolucionarne primene ta supstanca mogla imati. Savenkov je javno rekao da je incident deo plana da se ova supstanca promoviše potencijalnim stranim kupcima kako bi prikupili novac za budžet Sankt Peterburga, pod okriljem tajne "korporacije" koja će biti uspostavljena u saradnji sa gradskim većem.

Putin je potvrdio Savenkovljev prikaz ove "korporacije" u intervjuu koji je marta 1994. dao za lokalne novine. Putin nije imenovao naučnika - iako se radilo o Petriku - ali je rekao da je ovaj bio spreman da radi za misterioznu firmu.

U junu 1997. sud u Sankt Peterburgu osudio je Savenkova na pet godina zatvora, nakon što ga je osudio u slučaju krijumčarenja osmijuma, kao i dodatnog slučaja za šverc kavijara.

Sledeće godine, Sergej Jakovljev - jedan od prvobitnih istražitelja koji je radio pod Čerkesovom na otkrivanju šverca kokaina iz 1993 - javno je povezao dva slučaja.

"Došli smo do zaključka da su iste osobe koje su pomagale Savenkovu da prokrijumčari kavijar i osmijum učestvovale u ilegalnom transportu jedne tone kokaina na rusku teritoriju", rekao je Jakovljev 1998. za jednu rusku televizijsku emisiju o kriminalul.

Novinari, međutim, nisu mogli da pronađu zapise o bilo kakvim kasnijim krivičnim predmetima ili osudama povezanim sa ovim navodnim krivičnim vezama.

Savenkov, do koga smo došli telefonom, rekao je da poznaje Donata, ali je negirao bilo kakvu povezanost sa operacijom šverca kokaina.

Prekinuta operacija

Nakon što su ruske vlasti zaplenile tonu kokaina skrivenu u konzervama govedine, postavljeno je pitanje da li je operacija vlasti više zemalja mogla dati veće rezultate, da se ona nije završila u Rusiji.

"Da li je vredelo da zvonimo na sva zvona ili bi bilo bolje pratiti ceo lanac prelaska granica tako velike pošiljke kokaina?", napisao je jedan ruski kolumnista ubrzo nakon zaplene.

Istaknuti belgijski istraživački novinar Alen Lalemand, koji je pomno pratio slučaj, napisao je 1995. da je Rusija kokain zaplenila "protiv svake logike".

Iako su druge vlade bile nezadovoljne potezom Rusije, nisu to javno iskazivale. Na zajedničkoj konferenciji za novinare u Moskvi, na kojoj su prisutni bili istražitelji iz SAD i Nemačke, visoki zvaničnik ruskog Ministarstva unutrašnjih poslova zahvalio se svom nemačkom kolegi. Rekao je da je njegov tim prvi obavestio Rusiju o isporuci kokaina, a ovaj je istakao važnost multilateralne saradnje.

Ali Vasilij Didenko, ruski svedok u izraelskom krivičnom predmetu s kojim su novinari kontaktirali, rekao je da su mu izraelski istražitelji koji su ga ispitivali rekli da su planirali da prate pošiljku do konačnog odredišta.

"Ali umesto da prate pošiljku do kraja, oni su samo uhapsili šestoricu momaka", rekao je Didenko u telefonskom intervjuu.

Osoba opisana kao "ruski oficir za bezbednost" takođe je svedočila pred izraelskim sudom. U dokumentima iz tog predmeta navedeni su samo inicijali te osobe i RSE nije uspeo da utvrdi njen identitet.

U dokumentarnom filmu iz 1996. pod naslovom "Posao za muškarca" (A Man’s Job) u kojem se hvali rad FSB-a, ideja za film pripisuje se samom Putinu, viši istražitelj Sergej Jakovljev pohvalno se izražava o postupcima Rusije na slučaju zaplene kokaina. On je dodao da je Rusija predala "veliku količinu materijala za predmet u Izraelu".

"Sve se to odrazilo u kaznama izrečenim u Izraelu", rekao je Jakovljev.

Gangsteri, policija i 'Delikatna operacija'

Dakle, šta se tačno dogodilo sa tonom kokaina kartela Kali sakrivenom u konzervama govedine nakon zaplene u Rusiji?

Dok je Čerkezov, sa kojim je Putin javno potvrdio svoju bliskost, rekao da će kokain biti prenamenjen u medicinske svrhe, njegov podređeni Jakovljev je u intervjuu devet meseci kasnije zvučao neodređeno.

"Ne znamo šta ćemo sa svim kokainom", rekao je Jakovljev. "Možda ćemo ga dati u bolnicu."

Novinski izveštavaj o Putinovom povereniku Viktoru Čerkezovu nakon zaplene kokaina. List Nevskoe citirao je višeg bezbednosnog zvaničnika koji je rekao da će narkotici biti prenamenjeni za medicinsku upotrebu.

Prema tvrdnjama jednog od ruskih kraljeva kriminala, zvaničnici i gangsteri smišljali su planove kako da se obogate od tog kokaina.

U intervjuu iz zatvora 2016, u kojem služi 25-godišnju kaznu kao vođa zloglasne tambovske kriminalne grupe, Vladimir Kumarin je rekao da mu je 1992. ili 1993. prišao službenik policije Sankt Peterburga po imenu Nikolaj Aulov, kako bi razgovarao o pošiljci kokaina zaplenjenoj na finskoj granici.

"Kako sam je razumeo, nagoveštavao je da bih ja trebalo da uzmem tu drogu pod kontrolu. Tvrdio je da će onaj ko je preuzme zaraditi velik novac. Oni koji dođu do tog velikog novca postaće snažni, a druge će ubiti ili zatvoriti. Sve se obistinilo", rekao je Kumarin, koji je zbog svog velikog uticaja u podzemlju i politici 1990-ih bio poznat kao "noćni guverner" Sankt Peterburga.

U to vreme, Aulov je bio specijalista za organizovani kriminal u policiji Sankt Peterburga. Godine 2006. Putin ga je, tada u svom drugom predsedničkom mandate, imenovao za šefa direkcije Ministarstva unutrašnjih poslova u Severozapadnom federalnom okrugu, dakle najvišeg policijskog zvaničnika za veliki region koji uključuje Sankt Peterburg.

Španske vlasti su 2016. izdale međunarodni nalog za hapšenje Aulova, tadašnjeg zamenika šefa ruske federalne agencije za borbu protiv narkotika, zbog njegovih dokazanih veza sa vođom ruske bande Genadijem Petrovom. Agencija je negirala te optužbe.

Iako su ruske vlasti javno reklamirale zaplenu tako velike pošiljke kokaina i informisale medije o razvoju istrage, novinari nisu uspeli da pronađu bilo kakav zapis ili saopštenje o tome šta se zapravo dogodilo sa drogom.

FSB nije odgovorio na e-mail u kojem je RSE tražio komentar o tome da li je tona kokaina zaplenjena 1993. prenamenjena za medicinsku upotrebu, kako su to sugerisali njeni visoki zvaničnici Čerkezov i Jakovljev.

Novinari su Čerkezovu pitanja o kokainu slali preko njegove supruge Natalije Čerkezove, već tri decenije istaknute ruske novinarke i glavne urednice medijske kuće Rosbalt iz Sankt Peterburga. Ona nije potvrdila da li je Čerkezovu prenela pitanja. Ali jeste prosledila skeniran članak iz 1995. koji su objavile novine iz Sankt Peterburga, koje je u to vreme uređivala.

Članak je zapravo svedočenje novinara koji je pratio dva kamiona koja su navodno prevozila zaplenjeni kokain do ustanove u Moskvi, gde bi trebalo da bude pretvoren u lek.

Kako se navodi u istom članku, isporuka je obavljena u uslovima tajnosti i povećanje bezbednosti koju su kontrolisale snage FSB u Sankt Peterburgu, na čijem je čelu u to vreme bio Čerkezov. Autor, koji nije prijavio da je zaista video kokain, napisao je da su mu operativci FSB-a, po dolasku u ustanovu, vezali oči "kao na filmu" i da nisu skinuli povez sve dok se nije našao u kancelariji jednog službenika.

U članku se citira neidentifikovani zamenik direktora koji je izrazio zabrinutost da bi kriminalne grupe mogle napasti tu ustanovu i ukrasti kokain, ali i iznenađenje da je Svetska zdravstvena organizacija (SZO) dozvolila da se preradi tako velika količina kokaina.

RSE je stupio u kontakt sa SZO i pitao da li ta organizacija sa sedištem u Ženevi ima bilo kakvu evidenciju o sličnom sporazumu. Portparol je izjavio da je SZO proverila svoju arhivu, ali da "u svojoj evidenciji nije mogla da pronađe ništa relevantno".

Članak u novinama koje je vodila Čerkezovljeva supruga završio se zahvaljivanjem ogranku FSB-a zato što su "našem novinaru dali jedinstvenu priliku da učestvuje u tako delikatnoj operaciji".

Govedina i kokain iz konzerve Putinovi ljudi, izraelski šverceri i velika zaplena droge u Sankt Peterburgu