Predsednik Rusije Vladimir Putin možda neće uskoro videti unutrašnjost zatvorske ćelije u Hagu, ali bi nalog za njegovo hapšenje za ratne zločine mogao da ugrozi njegovu mogućnost da slobodno putuje i sastaje se sa drugim svetskim liderima, koji ne bili skloni da razgovaraju sa čovekom za kojim je raspisana poternica.
Putin je tek treći šef države protiv koga Međunarodni krivični sud (MKS) podnosi optužbu dok je još na vlasti.
Kakve bi posledice nalog za hapšenje MKS-a mogao da ima po lidera Kremlja?
MKS optužuje Putina za odgovornost za ratni zločin deportovanja najmanje na stotine, a moguće i više ukrajinske dece u Rusiju.
Kremlj je brzo odbacio optužbe, a ruski ministar spoljnih poslova je rekao da odluke MKS-a "nemaju nikakvog značaja za našu zemlju, uključujući i sa pravne tačke gledišta".
- Zelenski pozdravio nalog za Putinovo hapšenje, okrivljuje ga za deportaciju djece
- Češki pravni eksperti: Šansa da se uhapsi Putin ravna nuli
- Bajden pozdravio nalog MKS za Putinovo hapšenje
Putovanje u inostranstvo
Države članice MKS-a, njih 123, dužne su da privedu i izvrše transfer Putina ako kroči na njihovu teritoriju. Rusija nije članica MKS-a, a nisu ni Kina, Sjedinjene Države ili Indija, koja je domaćin ovogodišnjeg samita lidera grupe velikih ekonomija G20, koja uključuje Rusiju.
Stalni svetski sud za ratne zločine osnovan je Rimskim statutom, ugovorom koji su ratifikovale sve države Evropske unije (EU), kao i Australija, Brazil, Britanija, Kanada, Japan, Meksiko, Švajcarska, zatim 33 afričke zemlje i 19 država u južnom Pacifiku.
Rusija je potpisala Rimski statut 2000. godine, ali je povukla svoju podršku 2016, nakon što je MKS aneksiju ukrajinskog poluostrva Krim od strane Moskve klasifikovao kao oružani sukob.
"Putin nije glup. On neće putovati u državu u kojoj bi mogao da bude uhapšen", rekla je Iva Vukušić, docentkinja istorije na Univerzitetu u Utrehtu.
"On neće moći da putuje skoro nigde drugde van zemalja koje su ili jasni saveznici ili bar donekle usklađene (sa) Rusijom“, rekla je je Vukušić.
Ranija isustva MKS-a
Bivši sudanski predsednik Omar al-Bašir i libijski Moamer Gadafi jedini su drugi lideri protiv kojih je MKS podneo optužbu dok su bili na čelu države. Optužbe protiv Gadafija ukinute su nakon što je svrgnut i ubijen 2011. godine.
Bašir, koji je 2009. optužen za genocid u Darfuru, ostao je na funkciji još jednu deceniju dok nije svrgnut u državnom udaru. Od tada je procesuiran u Sudanu za druge zločine, ali nije predat MKS-u.
Dok je bio na funkciji, putovao je u brojne arapske i afričke zemlje, uključujući države članice MKS-a Čad, Džibuti, Jordan, Keniju, Malavi, Južnu Afriku i Ugandu, koje su odbile da ga pritvore. Sud je ukorio te zemlje ili ukazao na njih Savetu bezbednosti UN zbog neusaglašenosti.
MKS je sudio jednom bivšem šefu države nakon što je napustio funkciju: bivšem predsedniku Obale Slonovače Loranu Gbagbou, koji je oslobođen svih optužbi 2019. nakon trogodišnjeg suđenja.
Predsednik Kenije Vilijam Ruto i njegov prethodnik Uhuru Kenijata bili su optuženi od strane Međunarodnog krivičnog suda pre nego što su izabrani. Optužbe protiv obojice su u međuvremenu odbačene. Kenijata je jedini lider koji se pojavio pred MKS-om dok je još bio na funkciji.
Drugi sudovi
Osim MKS-a, nekolicini bivših lidera sudili su i drugi međunarodni sudovi.
Slobodan Milošević, bivši predsednik Srbije i Jugoslavije, postao je prvi bivši šef države koji se pojavio pred međunarodnim tribunalom od Drugog svetskog rata kada mu je suđeno pred sudom UN za navodne zločine tokom balkanskih ratova 1990-ih. Umro je u pritvoru 2006. pre izricanja presude.
Bivšeg lidera Liberije Čarlsa Tejlora je Specijalni sud za Sijera Leone u Hagu, koji podržava UN proglasio krivim za ratne zločine 2012. godine.
Tejlor je prvi bivši šef države kojeg je međunarodni sud proglasio krivim za ratne zločine od Nirnberških suđenja nacističkim vođama posle Drugog svetskog rata.
Bivši kosovski predsednik Hašim Tači, jedan od Miloševićevih protivnika u balkanskim ratovima 1990-ih, napustio je funkciju nakon što ga je Kosovski tribunal za ratne zločine u Hagu optužio za ratne zločine.
Njemu bi suđenje trebalo da počne sledećeg meseca.
Facebook Forum