Radio Slobodna Evropa
Specijalni projekat

PUTINOVI POSETIOCI: MITO, LIZALICE I ODMAHIVANJE RUKOM LIZ CHENEY Retki su zapisi koji govore o vremenu Vladimira Putina iz perioda kada je 1990-ih bio kontroverzni šef komiteta u Sankt Peterburgu. RSE pretražuje one do kojih su novinari uspeli da dođu i otkriva priče koje se kriju iza njihovog oskudnog sadržaja.

Pišu: Mark Krutov, Sergej Dobrijnin, Andrej Sošnikov i Carl Schreck

Јун 14, 2022

U stambenoj četvrti na periferiji Sankt Peterburga nalazi se neupadljiva bež-braon zgrada koja podseća na lokalni dom zdravlja. To je sedište državnog arhiva, u kojoj se čuvaju hiljade dokumenata gradske uprave - zapisnici sa sastanaka, službeni nalozi, kadrovska evidencija, međuresorna prepiska i slično. Ali u katalogu postoji i jedna značajna praznina. Nema dokumenata o radu gradskog Komiteta za spoljne poslove iz perioda ranih 1990-ih kada ga je vodio bivši operativac KGB-a Vladimir Putin.

Sačuvano je četrdesetak zapisa vezanih za Putinov mandat, i to zahvaljujući Marini Salie, gradskoj poslanici koja je ispitivala korupciju u poslovima koje je on potpisivao.

Ovde u državnom arhivu, međutim, jedini način da saznate nešto o radu ovog važnog odbora jeste da pogledate njegove zvanične mesečne biltene - od kojih nisu svi sačuvani - ili nekoliko godišnjih izveštaja. Ako i dalje postoje dokumenti koje je potpisao Putin ili neko od njegovih, sada poznatih, saradnika, kao što su Igor Sečin, Dmitrij Medvedev ili Aleksej Miler, oni se nalaze u nekoj drugoj arhivi.

Ovaj izveštaj je četvrti deo istraživačkog projekta Current Timea i Ruskog servisa Radija Slobodna Evropa (RSE) u kojem se istražuju afere i prevare oko Vladimira Putina i njegovih saradnika tokom njegovog mandata na mestu gradskog službenika Sankt Peterburga 1990-ih.

Čak i zvanično dostupni dokumenti daju zanimljive uvide u svakodnevni posao Putinovog tima u poslednjim mesecima Sovjetskog Saveza i prvih nekoliko godina nakon njegovog raspada. Current Time i RSE pregledali su dostupne mesečne biltene i godišnje izveštaje Komiteta za 1991, 1992. i 1993. godinu. Ovde se objavljuju prvi put. Možete pogledati sva dokumenta prikupljena za istragu o Putinovim prvim koracima u politici.

Beleška iz oktobra 1992. sa sastanka Vladimira Putina i delegacije Stejt departmenta koju je predvodila Liz Čejni, danas poznata predstavnica u američkom Kongresu.
Primedba iz biltena Komiteta za spoljne poslove u kojem se zahvaljuje Vladimiru Čurovu, kasnije visokog zvaničnika u Putinovoj administraciji, za pomoć u vraćanju kidnapovane ruske letelice.
Beleška iz septembra 1992. o sastanku Vladimira Putina sa Enrikom Bernatom, predsednikom konditorske kompanije Čupa Čups (Chupa Chups). Bernatov sin kasnije će posvedočiti da su se u Rusiji susreli s neverovatnim stepenom korupcije.
U oktobru 1992. gradonačelnik Sankt Peterburga Anatolij Sobčak i njegov zamenik Vladimir Putin sastali su se sa katalonskim biynismenom Luisom Prenafetom, koji je kasnije taj put opisao kao "gubljenje vremena i živaca".

Pod naslovom "Nedeljni sastanci" u ovim mesečnim biltenima Komiteta pojavljuju se zanimljive teme. Mnogi od sastanaka su zapravo razgovori sa potencijalnim stranim investitorima, što se i očekivalo. Ali postoje interesantni zapisi koji povezuju komitet sa čitavim novim pričama, uključujući one koje prikazuju rasprostranjenu korupciju zvaničnika iz Sankt Peterburga na koju su se strani partneri često žalili.

Postoji i zapis o davno zaboravljenom sastanku između Putina i dvadesetogodišnje američke humanitarke, s sada jedne od najistaknutijih članova američkog Kongresa - Liz Čejni (Liz Cheney).

Nadrealne naivčine

Spisi iz Komiteta koje su otkrili Current Time i RSE bacaju novo svetlo na različite veze Putinovog komiteta s poslovnim ljudima iz Katalonije.

Na primer, u biltenu iz novembra 1992, u odeljku Naredbe gradonačelnika Sankt Peterburga, spominje se projekat izgradnje tržnog centra koji bi bio, kako se navodi, "kao Mercarbana", gde se očigledno misli na istoimenu tržnicu u Barseloni.

Prema izveštaju španskog lista El Pais, gradonačelnik Sankt Peterburga Anatolij Sobčak na tu ideju je došao tokom putovanja u Barselonu, sa Putinom 1992. Putinov sekretar Sečin, koji je takođe bio deo delegacije, bio je zadužen da osnuje radnu grupa za projektovanje i izgradnju pijace. Ta ideja, ipak, nije nikad realizovana.

Manuel De Forn, službenik iz Barselone, došao je tada u Sankt Peterburg da o ideji razgovara sa Putinom. On se seća da je uvideo da - iako je bilo moguće izgraditi tržnicu - na njoj ne bi bilo dovoljno robe. Grad jednostavno nije imao tolike količine hrane i drugih proizvoda.

De Forn takođe pominje veliki problem s korupcijom.

"Putin nije direktno tražio novac od nas, ali su nam drugi ljudi rekli sve šta treba da znamo o mitu", rekao je De Forn, a prenosi El Pais. Ignasio Ferero - vlasnik španske firme Nutrexpa, koja polaže prava na brend Cola Cao, kojeg Rusi pamte po sveprisutnim reklamama - izneo je slične tvrdnje španskim novinarima.

Drugi španski biznismeni iz tog doba takođe su se žalili na rasprostranjenu korupciju u Rusiji. Žozep Ferer, lider kompanije Freixenet koja proizvodi penušavo vino, opisao je to kao "crvenu mafiju". Po njegovim rečima, radilo se o mreži firmi koje su organizovali bivši pripadnici KGB-a sa kojima se moralo sarađivati radi "zaštite", te kriminalnih grupa povezanih sa tim firmama.

U biltenima se spominje još jedan sastanak vezan za Kataloniju. Održan je 28. septembra 1992. Putin je, zajedno sa predsednikom gradskog odbora za hranu Sergejem Pokrovskim, održao sastanak koji ga je za samo jednu stepenicu odvojio od poznatog nadrealističkog slikara Salvadora Dalija.

Dizajn loga uradio je Salvador Dali

Tog dana, naime, sasto se sa katalonskim biznismenom Enrikom Bernatom, predsednikom konditorske firme Čupa Čups (njegovo prezime u biltenu je zapisano kao kastijansko "Bernard"). Bio je to čovek koji je izmislio lizalicu, odnosno imao je ideju da karamel bombonu stavi na štapić, kako lepljivi slatkiši ne bi bili u kontaktu sa dečijim rukama i odećom.

Kada je krajem šezdesetih želeo da Čupa Čups (Chupa Chups) predstavi na globalnom tržištu, Bernat se obratio svom dugogodišnjem prijatelju Salvadoru Daliju. Prema legendi, Dali je za nekoliko sati napravio logo za slatkiše koji je i danas u upotrebi, praktično nepromenjen.

Španski slikar nadrealizna Salvador Dali

Susret sa Putinom je možda i bio uspešan: Čupa Čups jeste napravio fabriku slatkiša u Sankt Peterburgu. Kompanija je takođe kupila udeo u ruskom proizvođaču slatkiša Azart i osiguravajućem društvu Garantia. Čupa Čups je veoma poznat u Rusiji, gde je nastavio sa radom i nakon invazije na Ukrajinu u februaru.

Drugi pokušaji Katalonaca da prodru na rusko tržište nisu bili toliko uspešni. Glavni razlog za to je - prema njihovim sećanjima - bila masovna korupcija gradskih funkcionera. Neuspeh je došao uprkos tome što je vodeći katalonski biznismen Luis Prenafeta u jednom trenutku pomogao u spasavanju života ruskog predsednika Borisa Jeljcina.

Naime 30. oktobra 1992. Sobčak i Putin su se - sudeći prema nekoliko lakonskih redova u biltenu Komiteta - sreli sa izvesnim "gospodinom Luisom Premafetom" (zapisan sa slovom M), potpredsednikom kompanije Juspi, posebno kreiranom za ulaganje u Rusiju. Podjednake uloge u Juspiju imali su Bernat i Prenafeta.

Juspi je trebalo da uvozi namirnice u Rusiju i stvori mrežu benzinskih pumpi. Prenafeta je u to vreme bio generalni direktor španske državne naftne kompanije Petrocat. Sporazum o saradnji potpisan je kada je Sobčak - zajedno sa Putinom i Sečinom - otputovao u Barselonu u februaru 1992. na poziv gradonačelnika tog grada.

Gradonačelnik Sankt Peterburga Anatolij Sobčak i njegov zamenik Vladimir Putin (drugi s desna) na sastanku sa španskim zvaničnicima u Barseloni 1992.

Prošlo je tačno mesec dana pre nego što je Marina Salie, gradska odbornica u Sankt Jeljcinovom saradniku predala nalaze svoje komisije o navodnoj korupciji u gradskom programu za izvoz robe u zamenu za preko potreban uvoz hrane.

Pročitajte: Marina Salie

U to vreme, Prenafeta je bio jedan od najuticajnijih ljudi u Kataloniji. Bavio se biznisom i politikom. Bio je desna ruka Žordija Puđola (Jordi Pujol), šefa autonomne katalonske vlade. U tom svojstvu, nadgledao je stvaranje nezavisne katalonske radio-difuzne kompanije, izdavao novine i putovao svetom kao izaslanik regiona. Španski novinari pisali su da je Prenafeta Putinu ugovarao sastanke sa prostitutkama. Ovaj je to demantovao.

Njegovo ime u ruskoj štampi počelo je da se pojavljuje 1992. Prema tadašnjim napisima, oktobarski sastanak sa Putinom bio je daleko od jedinog koji se održao u Rusiji. Komersant je pisao da se Prenafeta sastao i sa vršiocem dužnosti premijera Jegorom Gajdarom, kao i sa nekoliko ministara ruske vlade, sve u okviru napora da se pregovara o razmeni ruske nafte za špansku tehnologiju i namirnice.

Operacija Jeljcin

Prvo pominjanje Prenafete u vezi sa Rusijom, međutim, datira još iz 1990. i sadrži elemente istinskog trilera. Viktor Jarošenko, bivši ministar spoljnih ekonomskih odnosa u vladi sovjetskog premijera Ivana Silajeva, priseća se za RSE kako je tog proleća putovao sa Jeljcinom u Španiju, na međunarodnu konferenciju u Kordobi. To putovanje umalo se završilo tragično za Jeljcina, priča Jarošenko.

Luis Prenafeta

Posle konferencije u Kordobi, Jeljcin je trebalo da avio-taksijem otputuje za Barselonu. Tamo ga je pozvao katalonski lider Puđol. Ali usred leta, laka letelica imala je probleme sa generatorom i rezervnim električnim sistemom. Piloti su uspeli da avion prinudno spuste na udaljeni planinski aerodrom. Bilo je to veoma teško sletanje. Jarošenko je rekao da se avion "skoro srušio" na pistu, a sletanje je bilo najteže za one koji su - poput Jeljcina - sedeli u zadnjem delu aviona.

Jarošenko je ispričao kako je delegacija do Barselone stigla drugim avionom. Međutim, kada su stigli, Jeljcin je već osećao oštar bol u donjem delu leđa. Bio je skoro paralizovan. Prilikom sletanja, ispostavilo se, Jeljcin je zadobio diskus herniju i uklješten nerv.

Jeljcin je podvrgnut hitnoj operaciji u Barseloni. Iako je štampa naširoko izveštavala o tom događaju, novinari nisu izvestili da je upravo Prenafeta organizovao hitnu operaciju za sovjetskog političara, oko godinu dana pre nego što će ovaj biti izabran za predsednika Rusije.

Španski novinar Salvador Sostres otkrio je ovu malo poznatu činjenicu 2017. On je napisao da je Jeljcin izrazio zahvalnost pozivajući Prenafetu u Moskvu, gde su se njih dvojica sastala u Kremlju. Prenafeta je u Rusiju stigao kao Bernatov predstavnik i pokušao je da pregovara o kupovini njiva za sadnju šećerne repe.

Sirova izmišljotina

Postoji još jedna epizoda koja povezuje Prenafetu s Rusijom. Dogodila se u periodu između incidenta sa Jeljcinom i sastanka sa Putinom u oktobru 1992. Ovoga puta u Moskvu je stigao sa predlogom da u zamenu za hranu kupi jeftinu rusku naftu.

Prema izveštaju španskog novinara Antonija Fernandesa iz 2008. u listu El Confidencial, Prenafeta je "platio čitavo bogatstvo" da dobije dozvolu od ruskog ministarstva energetike za izvoz ruske nafte u Španiju. Kada je dozvola stigla faksom u njegovu kancelariju u Barseloni, Prenafeta je odjurio u Moskvu. Ali samo da bi mu tamo rekli da je faks u njegovoj ruci - čista izmišljotina.

U Sankt Peterburgu, piše Fernandez, Prenafeta je, uprkos susretu sa Putinom, nailazio i na druge probleme. Pored razgovora o prodaji hrane i duvanskih proizvoda, Prenafeta je poveo Artura Sukea, vlasnika tri katalonska kazina.

Suke i Prenafeta pokušali su da prodaju kancelariji gradonačelnika ideju da otvore regionalnu lutriju u Sankt Peterburgu. Još jednom su prevareni. Prema izveštaju iz 1994. u El Paisu, dobili su lažnu dozvolu da otvore lutriju. Rečeno im je da će nakon objavljivanja dokumenta u gradskom službenom glasniku morati da plate 200 miliona pezeta (oko 3 miliona dolara u to vreme) za finalizaciju posla.

Međutim, Prenafeta je, nedugo kasnije, saznao da je koncesiju za lutriju dobio američki milijarder Ted Tarner, osnivač Si-En-Ena (CNN).

"Šutirali su nas iz jedne kancelarije u drugu, traćili su naše vreme i naše živce“, rekao je Prenafeta o svom putovanju u Sankt Peterburg u intervjuu španskom listu La Vanguardia. Havijar Bernat, sin i naslednik Enrika Bernata, podsetio je da je kompanija Juspi naišla na neverovatnu korupciju među ruskim službenicima. Svaki od njih, kako je rekao, morao je da dobije mito od najmanje 20.000 pezeta (ekvivalentno današnjih 320 dolara).

Za sprovođenje bilo kakvog sporazuma u Rusiji, rekao je Havijar Bernat, trebalo je potpisati ugovore sa posredničkim firmama koje su "preporučivali" zvaničnici. Zatim je trebalo i angažovati ruske advokate, dok su isplate uglavnom završavale u džepovima birokrata.

Uzmi i ostavi

Prenafeta je u Španiji i sam optužen za korupciju.

U oktobru 2009. on i nekoliko njegovih saradnika uhapšeni su u okviru opsežne istrage o korupciji koju je vodio sudija Baltasar Garzon. Prethodne godine, Garzon je istraživao rusku mafiju u Španiji i planirao je da odleti u Moskvu i ispita Olega Deripasku, biznismena povezanog s Kremljom. U okviru te istrage, koja se fokusirala na kriminalnu grupu Mališev, sa sedištem u Sankt Peterburgu, španske vlasti su pretresle špansku vilu Vladislava Reznika, poslanika u parlamentu iz vladajuće partije Jedinstvena Rusija.

U avgustu 2009, tokom Garsonovog ispitivanja, poznati kriminalac Luis Rodrigez Puejo svedočio je da je u aprilu 2008, po Reznikovom uputstvu, pokušao da kidnapuje sina španskog milijardera Fransiska Ernanda. Puejo je rekao da je nalog za to dat zato što je Ernando odbio da vrati dug od 30 miliona dolara Genadiju Petrovu, ozloglašenom šefu ruske tambovske kriminalne grupe, koja je takođe delovala u Sankt Peterburgu.

U decembru 2009. Prenafeta je pušten iz pritvora uz garanciju od milion dolara. On je 2017. sklopio dogovor sa tužiocima i pristao da plati kaznu od skoro 25 miliona evra zbog prikrivanja prihoda od poreskih vlasti, navodi El Pais.

Od tada Prenafetina poslovna i politička karijera u stalnom je opadanju. On je danas penzioner koji je napisao nekoliko autobiografskih knjiga. Pokušaji da kontaktiramo s njim tokom ove istrage bili su neuspešni.

U memoarima, pak, Prenafeta piše o svojim avanturama u Rusiji početkom 1990-ih. Zaključio je da su rezultirale "potpunom katastrofom".

Bez obzira na to, savremeni katalonski političari gaje bliske odnose sa Putinovom Rusijom, što je 2019. dovelo do optužbi da ruska vojna obaveštajna služba, poznata kao GRU, stoji iza referenduma o nezavisnosti Katalonije kojeg su španske vlasti proglasile nezakonitim.

14 sati sa granatom

Bilten Komiteta iz 1993. sadrži malu, usputnu napomenu o Vladimiru Čurovu. On je, naime, bio specijalista u Komitetu, a kasnije je nastavio da služi kao predsednik Centralne izborne komisije pod predsednikom Putinom. Nadgledao je više izbornih ciklusa koje su odlikovale optužbe za prevaru.

Pročitajte: Dodirnuti Putinovu kvaku

U toj napomeni Čurovu se zahvaljuje na njegovom "profesionalizmu" u pomaganju da se u Rusiju iz Švedske vrati komercijalni avion, otet na letu iz Tjumena za Sankt Peterburg. Ostaje nepoznato kakvu je tačno ulogu u ovom procesu odigrao Čurov. Moguće da je Komitet iskoristio svoje švedske kontakte kako bi pomogao ruskom avioprevozniku da obezbedi oslobađanje aviona.

Ali ova sitna beleška u biltenu povezuje Putinov Komitet sa izuzetnom pričom o otmičaru - osvetoljubivom ljubitelju mačaka Tamerlanu Musajevu.

Ulični zabavljač iz Bakua po imenu Tamerlan Musajev, 1993. je - u društvu supruge i sedmomesečne ćerke - oteo avion na letu iz Tjumena za Sankt Peterburg. On je na taj način pokušavao da izbegne regrutaciju, u toku oružanog sukoba u spornom regionu Nagorno-Karabaha u Azerbejdžanu.

Tamerlan Musajev

Musajev je pre toga nabavio dve ručne bombe od prijatelja koji je dezertirao iz vojske i otputovao sa porodicom u Tjumen. Redovno je putovao i prodavao tursku robu, pa je bio dobro upoznat sa neorganizovanošću na aerodromu u Tjumenu. Tvrdio je čak da poznaje pilota na letu Tjumen - Sankt Peterburški koji je omogućavao besplatno ukrcavanje. Kazao je kako je šefu posade za prtljag platio 30.000 rubalja (oko 5 dolara u to vreme) da donese torbu sa ručnim bombama do stepenica za ukrcavanje u avion.

Tokom leta Musajev je izvukao iglu iz jedne granate i poslao je, zajedno sa ceduljom, u kokpit. Otmičar je zahtevao da ga prevezu u SAD, ali su mu piloti objasnili da bi putnički avion Tu-134 prvo morao da dopuni gorivo. Pominjale su se i druge ideju, između ostalih o odlasku u Finsku. Na kraju, članovi posade ubedili su Musajeva da mogu otići do Švedske, pošto natoče gorivo u Estoniji.

Musajev je u Talinu pustio 15 uglavnom starijih putnika. Jedan od njih, navodno, ušunjao se nazad u avion jer je želeo - "da ide u Evropu". Posada aviona uspela je da iskrade još 15 putnika kroz vrata za prtljag.

U Stokholmu su Musajevi ostali bez pelena za bebu. Vlasti su oklevale oko mogućnosti za davanja političkog azila. Tako se Musajev - koji je prema navodima punih 14 sati držao bojevu granatu - konačno predao. Kasnije će izveći da odgovori na pitanje da li je granat zaista mogla eksplodirati.

Uhapšen je i smešten u ćeliju koju je naknadno uporedio sa "sanatorijumom". Priču su pomno pratili švedski mediji, a porodica je tamo nakratko bila senzacija. Musajev je očekivao da u Švedskoj odsluži kratku kaznu, a zatim da dobije politički azil. Imao je na umu da švedski zakon zabranjuje ekstradiciju zemljama u kojima je kazna za odrećeno delo znatno stroža od kazne za isti delo u Švedskoj.

Međutim, švedski sudija odlučio je da otmičar može da očekuje petogodišnju zatvorsku kaznu i u Švedskoj i u Rusiji, pa je Musajeve vratio u domovinu. Musajev je preko medija molio švedske vlasti da bar dozvole da njihova beba ostane u zemlji, ali je i taj zahtev odbijen.

Sud u Sankt Peterburgu osudio ga je na 12 godina zatvora, a njeguvu suprugu na šest.

Pušten je 2002. pošto je odslužio devet i po godina. Naredni period provešće u monomanijakalnoj želji da se "osveti" Švedskoj. Toj državi upućivao je lažne pretnje bombama 2014, 2016, 2017. i 2020. godine.

"Dva jarca - Švedska i ja - sreli smo se na brvnu i oboje odbijamo da popustimo", rekao je u intervjuu 2020. za sajt Fontanka.ru iz Sankt Peterburga. "Razumem da im je neprijatno što ih pritiska neki radnik iz Rusije. Ali insistiram da Švedska ne može da pljune u lice ruskog državljanina. Želim da zadrhte pri pogledu na ruski pasoš."

U leto 2021. Musajev je već bio u holandskom migracionom centru i još jednom čekao na deportaciju. Očigledno je promenio svoje mišljenje o Rusiji i lokalnim novinama je rekao da želi da ostane u zemlji u kojoj može slobodno da izražava svoje mišljenje o ruskoj vladi.

"Želim da objavljujem članke koji kritikuju vladu", rekao je on. "U Rusiji je to nemoguće. Tako da je opasno da se vratim. Ako se vratim, uhapsiće me. Staviće me u zatvor pod izmišljenim optužbama."

Musajev i njegova mačka Gusja.

Musajev je 16. marta 2022. napisao da je još uvek u holandskom migracionom centru sa svojom mačkom Gusjom. Holandske vlasti redovno odbijaju njegove zahteve za azil, napisao je on, ali i izrazio uverenje da će "istinski nezavisne sudije" poništiti njihove odluke.

‘Nije ostavio utisak’

Sudeći po kratkoj napomeni u biltenu Komiteta, Putin se u oktobru 1992. sastao sa delegacijom američkog Stejt departmenta. Na dnevnom redu bila je diskusija o stvaranju fondacije za podršku ruskom biznisu. U projektu je učestvovala Američka agencija za međunarodni razvoj (USAID), organizacija kojoj će Putinov režim 20 godina kasnije zabraniti ulazak u zemlju.

Iz biltena se vidi da je delegaciju SAD predvodila Elizabet Čejni (Elizabeth Cheney), tada 26-godišnja službenica USAID-a i ćerka tadašnjeg sekretara odbrane SAD Dika Čejnija (Dick Cheney), koji će u dva mandata biti potpredsednik u vreme Džordža Buša (George W. Bush). Liz Čejni kasnije je postala republikanska članica Predstavničkog doma američkog Kongresa, koju su mnogi u njenoj stranci okrivljavali zbog kritika na račun predsednika Donalda Trampa (Trump).

Predstavnica Čejni za RSE je rekla da su se njeni tadašnji razgovori - održani u nekoliko ruskih gradova - ticala programa humanitarne pomoći.

Američka predstavnica Liz Čejni (republikanka iz Vajominga), koja se sastala sa Vladimirom Putinom u Sankt Peterburgu 1992, razgovara sa novinarima u Vašingtonu u decembru 2019.

Čejni je, zajedno sa svim ostalim članovima Kongresa SAD, 12. aprila 2022. stavljena pod sankcije Rusije. Ona je oštro kritikovala autoritarnost Kremlja, a svoje pojavljivanje na listi sankcionisanih osoba nazvala je "ordernom časti".

U izjavi za RSE poslatoj elektronskom poštom Čejni se prisetila sastanaka u Rusiji 1992.

"Vladimir Putin nije ostavio nikakav utisak", rekla je ona. Umesto toga, podsetila je na živopisnog guvernera Nižegorodske oblasti Borisa Njemcova "koji je svoj život posvetio borbi za slobodu".

Nakon što je Putin postao predsednik, Njemcov je bio jedan od njegovih najotvorenijih i najpopularnijih kritičara. Ubijen je u blizini Kremlja u februaru 2015. godine.

"Zbog njegove posvećenosti cilju i zato što je Putinu toliko pretio, Njemcova su ubili Putinovi nasilnici", rekla je Čejni. "Njemcovljeva deca i njegova zemlja dugo će negovati sećanje na njega. Istorija će zapamtiti Vladimira Putina kao zlog i nesigurnog ratnog zločinca."

Robert Coalson je sarašivao na ovom izveštaju.

Pročitajte: Ljudi iz Komiteta