Šta znače putovanja Borisa Tadića, da li su od koristi za građane ili samo lična promocija bivšeg predsednika Srbije? Deo javnosti počeo je da postavlja ovo pitanje nakon učestalih poseta Tadića nekim od najbogatijih država sveta. Uz sve to, čini se da je bivši šef države aktivniji od aktuelnog predsednika.
U poseti Kuvajtu Boris Tadić verovatno se osećao kao na vrhuncu svog predsednikovanja. Višednevna poseta na najvišem nivou krunisana je razgovorima sa kuvajtskim emirom i njegovim najvažnijim ministrima.
Susret dve delegacije, razgovori u pozlaćenim stolicama ispred državnih zastava ove naftom bogate zemlje, ovekovečen je na fotografijama koje je partija bivšeg predsednika rado podelila sa javnošću.
"Ja se borim za interese ove zemlje. Nadam se da će moja poseta Kuvajtu dati rezultate. Vrlo je važno da svako ko može da pomogne u ovim katastrofalnim ekonomskim okolnostima to i učini. I ja sam uvek spreman da to uradim", objasnio je suštinu svojih putovanja Boris Tadić, predsednik, ali danas samo male opozicione Socijaldemokratske stranke.
Milan Milošević, novinar nedeljnika Vreme, kaže za RSE da oko aktivnosti bivšeg šefa države, na prvi pogled, nema puno nedoumica.
"Jedan od motiva može biti želja da se realizuje to što je potpisao za vreme njegovog mandata. I, naravno, da se pred javnošću pokaže kao konstruktivan političar koji radi u korist svoje zemlje", tvrdi Milošević.
O ugovoru sa najvećim kuvajtskim investicionim fondom za rekonstrukciju železničkog čvora Prokop u Beogradu, na koji je potpis stavila bivša vlast, upravo je bilo reči prilikom nedavne Tadićeve posete Kuvajtu, ali u njegovoj partiji našem radiju skrenuli su pažnju da je taj bilateralni susret bivšeg predsednika samo jedan u nizu i da su mu prethodile značajne posete Ukrajini, Turskoj i Azerbejdžanu.
"Predsednik Tadić razgovarao je sa azerbejdžanskim predsednikom Alijevim o mogućnosti da se Srbija priključi gasovodu Južni koridor koji bi išao iz Azerbejdžena i Kaspijskog basena. Tu inicijativu Boris Tadić pokrenuo je još pre više godina. I zbog toga smatramo da su ovakve posete predsednika Tadića višestruko korisne", rekao je za RSE Konstantin Samofalov, portparol SDS-a.
Mandat Borisa Tadića na mestu šefa države, koga u novoj stranci još zovu "predsednik", između ostalog ostao je upamćen po tome što je u Tašmajdanskom parku podignut spomenik nekadašnjem autoritarnom predsedniku Azerbejdžana Hajdaru Alijevu.
Njegov sin Ilham Alijev, koji ga je nasledio na mestu šefa ove države bogate prirodnim gasom i naftom, zajedno je sa Tadićem 2011. godine tim povodom prisustvovao svečanosti u Beogradu.
Od recikliranja starih ideja i poslova, smatra ekonomista Miroslav Prokopijević, teško da će građani imati koristi.
"Ići i pozivati se na neke bivše misije, svađati se ko je šta pokrenuo, je apsolutno besmisleno. Ne mogu se investitori dovesti posetama i vučenjem za rukav. Zna se kako investicije dolaze. Na jedan jedini način, a to je stvaranjem adekvatnih uslova za ulaganja. To država mora da uradi. A onda privatni investitori odlučuju da li im se isplati da dođu ili ne", ocenjuje Prokopijević.
Zbog bilateralnih susreta i posle predsednikovanja pojedini mediji Tadića su nazvali "paralelnim predsednikom" i "predsednikom Srbije u senci". Pogotovu što su retki slični poslovi aktuelnog šefa države Tomislava Nikolića, koji se više bavi podelom ordenja, sređivanjem rodne Bajčetine u kojoj peče rakiju, kritikama tužioca za ratne zločine, i protokolarnim pojavljivanjima kao što je govor akademcima u Beogradu u kom se istakao izjavom da "nije lako biti student", nego aktivnostima na međunarodnom planu.
Iako se aktivnosti bivšeg predsednika najavljuju Ministarstvu spoljnih poslova, i njegove posete nemaju karakter državnih, u pojedinim slučajevima pokazalo se da nisu naišle na odobravanje zvaničnog Beograda, što je potvrdio i sam Tadić.
"Negde kada odem u međunarodnu posetu ambasador me prati. To zavisi od instrukcije ministra. Pa kada ministar misli da je moj nivo poseta viši nego njegov ili predstavnika vlade onda pokušava da opstruiše tu posetu. Kao što se, na žalost, desilo u Ukrajini. To uopšte ne mogu da razumem", kazao je Tadić.
Boris Tadić, psiholog po obrazovanju i nekadašnji profesor u Prvoj beogradskoj gimnaziji, važi za političara koji drži do sebe i svojih međunarodnih kontakata, ali i za čoveka koji predano vodi računa o svom izgledu i ukupnoj slici koju ostavlja u javnosti. Kako se pokazalo da uticaj bivšeg predsednika ni danas nije zanemarljiv, u javnosti se uveliko priča da, osim efekata na kraće staze, kroz svoje aktivnosti Boris Tadić pokušava da pripremi poziciju da ponovo zasedne u fotelju šefa države na Andrićevom vencu, ili bar da se preporuči sadašnjoj vlasti.
To pokazuju, smatra Miroslav Prokopijević, i njegova putovanja po svetu.
"Verovatno se radi o očajničkom potezu da se uhvati neki poen ne bi li se to moglo iskoristiti na domaćoj političkoj sceni", ocenjuje Prokopijević.
U Tadićevom SDS-u, što prenosi Konstantin Samofalov, demantuju spekulacije.
"Nakon izbora, kada budu sprovedeni, odredićemo se prema eventualnom budućem učešću u vlasti. Ali ćemo uvek učiniti sve što je u našoj mogućnosti, i predsednik Tadić to radi svakodnevno, da se prilikom svake međunarodne postete razgovara o mogućnosti za investiranje u Srbiju. Zato što je to njegova obaveza kao bivšeg šefa države", ističe Samofalov.
Praksa u svetu je da bivši lideri država, značajni političari, posle odlaska sa visokih funkcija održavaju veze ili uspostavljaju nove. Neki se, mada retko, vrate na vlast, drugi pišu memoare, a među njima ima i državnika koji svoje bogato iskustvo naplaćuju kao konsultanti u globalnim korporacijama ili na predavanjima po velikim institutima ili univerzitetima.
Gde će završiti Boris Tadić, zaključuje Milan Milošević, pokazaće vreme.
"Mnogi od bivših evropskih političara uđu u neke strukture pa budu savetnici ili medijatori... Verujem da Boris Tadić to radi i zbog svog imidža. Nije se pomirio sa izlaskom iz vlasti, prosto gradi neku svoju politiku", kaže Milošević.
