Gužva i redovi na autobuskoj stanici u Prištini svako veče. Sa svakim autobusom odlazi i deo kosovske budućnosti.
Ova autobuska stanica je samo početak putovanja za desetine hiljada Kosovara.
Većina ovih budućih emigranata kreću noćim prevozom iz Prištine do Beograda, a zatim i do Subotice, na putu za Mađarsku.
Odatle, sami ili uz pomoć krijumčara prelaze granicu, u nadi da ih neki bolji život čeka u Evropskoj uniji.
"Ne mogu da nađem posao", kaže Fatos Hasolli, inžinjer iz Kosova Polja, čekajući u red da uđe u autobus početkom februara.
"Ne postoje šanse da dobijem posao jer sve ide preko veze. Nema nade i jedino rešenje je otići negde gde možemo naći posao", kazao je on.
Mnogi i ostaju u Mađarskoj, ali neki, kao što je Hasolli, planiraju da idu dalje.
"Mislim da je u Nemačkoj bolje. Školu imamo, iskustvo imamo, i mislim da možemo da radimo. Niko nas tamo ne čeka, ali, snaći ćemo se", dodao je on.
Kosovo je 17. februara obeležilo sedmu godišnjicu od proglašenja nezavisnosti. I dalje je najsiromašnija zemlja u Evropi. Trideset odsto od 1.8 miliona stanovnika živi u siromaštvu, 10 odsto u ekstremnom siromaštvu. Nezaposlenost je preko 30 posto, dok je bruto domaći proizvod po glavi stanovnika samo 3.000 eura.
Egzodus mladih Kosovara je alarmantan. Prema zvaničnim podacima 26.000 Kosovara podnelo je zahtev za azil u zemljama EU tokom 2014., iako je broj onih koji su napustili Kosovo sigurno veći.
"Građani Kosova su izgubili poverenje u državne institucije", navodi Emrush Ujkani, profesor Evropskog prava na Univerzitetu u Prištini.
"Institucije više nemaju ni moć da zaustave migraciju", dodaje Ujkani.
Odlazak u zemlje EU je rizičan korak i većina onih koji podnesu zahtev za azil dobiće negativan odgovor, i vratiće se kući još siromašniji nego što su bili.
Iz Evropske komisije su 11. februara rekli da je broj emigranata sa Kosova koji su podneli zahtev za azil skočio za 40 odsto od decembra. Ovaj odliv je dostigao vrhunac u decembru i januaru, ali je i dalje visok.
Nađi mi posao i ostaću
Tačan uzrok ovog iznenadnog odlaska je nejasan. Ibrahim Rexhepi, rukovodilac Centra za strateška i socijalna istraživanja, kaže i da su u medijima objavljivani prilozi o mogućnostima za zaposlenje u nekim od EU zemalja. Pored toga, Srbija i Kosovo su septembra 2014. potpisali bilateralni sporazum o slobodi kretanja, koji je podstakao veću migraciju.
Rexhepi dodaje i da su i "trgovci" koji se bave ovim poslom spustili cene.
"Krijumčari koji sarađuju sa putnim agencijama snizili su cene za ovaj put prema Zapadnoj Evropi. Ranije je taj put koštao nekoliko hiljada eura, dok je danas, jednoj osobi potrebno 200 do 300 eura", ističe on.
To i jeste razlika za ljude kao što je Flamur Gashi iz Prištine, u 20-im godinama, koji je 1. februara napustio Kosovo sa samo 400 eura u džepu.
Tokom obavljenog telefonskog razgovora sa RSE 16. februara, on se nalazio u jednom od migrantskih skloništa u Nurembergu u Nemačkoj.
"Očekujemo da nam (nemačke vlasti) izdaju neke papire, neku vrstu radne dozvole, a kako bi našli posao ovde", kazao je Gashi, ali dodajući da niko od zvaničnika nije obećao tako nešto.
On je istakao da će oni koji su podneli zahtev za azil biti intervjuisani tri meseca nakon što su to uradili. U međuvremenu, nemačka vlada će im pružiti finansijsku pomoć.
Fitim Abdullahu, električni inžinjer iz Vučitrna, takođe se pridružio ovom egzodusu.
"Ovde sve ide nagore, ovo je raspad", kazao je prilikom čekanja na autobuskoj stanici.
"Iz tog razloga sam odlučio da odem. Prekinuo sam master studije. Želim da odem", istakao je Abdullah.
Vlada Kosova pokušava da se uhvati u koštac sa ovim rastućim problemom.
Predsednica Kosova Atifete Jahjaga, posetila je Vučitrn 6. februara, manje od nedelju dana pošto je Abdullahu napustio svoj grad.
"Kosovo ne može da gubi svoj narod", kazala je ona ljudima na ulici u Vučitrnu.
"Kosovo će imati sedam godina 17. februara. Ja sam uz vas. Svi ovi problemi su i moje brige. Nemojte ići. Ostanite. Najlakše je okrenuti leđa Kosovu. Teže je ostati i zajedno pronaći rešenje", poručila je Jahjaga.
To međutim nije ostavilo utisak na očajne građane.
"Nađi mi posao i ostaću", jedan joj je uzvratio. "Planiram da odem sutra. Ali, ako mi nađeš posao, ostajem", dodao je.
