Pišu: Andrej Šarogradski i Aleksandar Gostev (Priredila: Anamaria Ramač Furman)
Britanski Financial Times, pozivajući se na dvojicu visokih saradnika zapadnih obaveštajnih službi, objavio je da je predsednik Rusije Vladimir Putin zatražio od predsednika Sirija Bašara al-Asada da podnese ostavku. TASS je odbacio te izveštaje kratkom replikom Dmitrija Peskova, Putinovog sekretara za štampu: "Ne, nije tačno".
Prema navodima Financial Times-a, bivši šef Obaveštajnog odeljenja Generalštaba Oružanih snaga Ruske Federacije, Igor Sergun, krajem prošle godine putovao je u Siriju kako bi predao lični Putinov zahtev Asadu.
Izvor lista saopštava da je Asad, navodno, rekao da je nemoguć razvoj odnosa između Sirije i Rusije bez njegove odlučujuće uloge. Nakon toga, Igor Sergun naglo je preminuo 3. januara. Prema zvaničnoj verziji, preminuo je od srčanog udara u svojoj vikendici.
Međutim, izvor američke obaveštajno-analitičke kompanije Stratfor, koju na Zapadu nazivaju "CIA u senci", izjavio je da je Sergun umro 1. januara u Libanu.
Kakva može da bude strategija Vladimira Putina u Siriji u bliskoj budućnosti i koliko realne mogu da budu informacije Financial Timesa i Stratfora – o tome za Ruski servis RSE govori Aleksandar Garin, politolog i profesor Evropskog centra za strateška istraživanja "Džordž Maršal" u Nemačkoj.
Garin: Može se pretpostaviti da je Putin zatražio od Asada da se povuče, jer je predsednik Rusije pre svega zainteresovan da sačuva u Siriji svoj "vodeći" položaj, a kako će se zvati "glavni vođa" koji će da garantuje Rusiji vojne baze i ostalo, to je manje važno. Asad nije demokrata koji može da ode u penziju; on je vođa mafije, lider velikog klana. To je ogromna piramida! On će se boriti za vlast do samog kraja, jer su u njega uložili svi koji sada očajnički ratuju zato što znaju da će da odu zajedno s njim.
S druge strane, Putin ima realni interes, pre svega da sačuva vojne baze. Sve ovo podseća na sovjetski rat u Avganistanu. Decenije napora sovjetske, a kasnije ruske diplomatije svodile su se na to da se neke oblasti drže pod kakvom- takvom kontrolom. Kao i svojevremeno u Avganistanu, kad se Politbiro uplašio da će novi afganistanski režim da se udalji od SSSR-a, doneta je odluka da se tamo uputi vojska.
Putin je sačuvao neko parče zemlje u Siriji, a propagandno pokriće bilo mu je to što je on tobože stao na čelo neke nove koalicije protiv (u Rusiji zabranjene) Islamske države Iraka i Levanta (IDIL). Međutim, to nije mogao da "proda" nikome, jer Rusija, faktički, bombarduje sve koji su protiv Asada.
Šta mu ostaje sada, kad se uverio da su njegove akcije kontraproduktivne i da se zaglavio u ratu na strani šiita protiv većinskih sunita. Može samo da snizi stepen apsolutne podrške Asadovom režimu. Nema šanse da bilo ko sedne za isti sto s Asadom. Zbog toga bi se moglo pretpostaviti da će Putin početi da polagano napušta Asada. Ali, njegov cilj je da sačuva onaj klan koji mu garantuje "bazu". Tako je bilo i u Libiji.
Dok je Moamer Gadafi bio prijatelj Rusije, postojala je nekakva perspektiva za strateške trgovinske ugovore, za svakojake zajedničke projekte i slično. I Moskva i Gadafi držali su se do samog kraja, a kad je Gadafi zbačen, bilo je jasno da su propale sve mogućnosti saradnje Rusije i Libije, tako bi otišla u dim i saradnja Sirije i Rusije ako bi Asadov režim sasvim propao.
RSE: Simbolična Asadova figura mnogo znači za rusku unutrašnju upotrebu. A Rusi, pretpostavljamo, ne razumeju najbolje šta se zbiva u Siriji. Hoće li eventualnu odlazak sirijskog predsednika mnogo naškoditi imidžu Vladimira Putina u Rusiji?
Garin: Ostavka predsednika Asada kao odricanje Nikolaja II od vlasti? Povlačenje "prosvećenog" monarha ili diktatora kako bi se, navodno, pružila prilika mlađima i otvorio put za pregovore. Što da ne? Ruska TV propaganda će to uraditi za pet minuta! Radi se o tome da to ne bude odlazak poput Gadafijevog, zajedno s kojim su otišli i odnosi između dveju zemalja. Gadafi nije otišao dobrovoljno, ubijen je u ratu, na vlasti u Libiji nije ostao niko od onih koji su bili povezani s Rusijom. Ako Asad ode bez vojnog poraza, to neće biti svrgavanje režima, već "meko" povlačenje s vlasti.
Mnogi diktatori pokušavaju da odu na taj način, da se povlače u drugi plan u nadi da će se ipak održati njihov klan, a da će time i oni sačuvati svoje interese. Dakle, pitanje se svodi na to kako će otići Asad. Isto to odnosilo bi se, uslovno govoreći, i na Putina u slučaju kad bi njegovo okruženje iznenada odlučilo da se otarasi svog vođe, kao što je bilo svojevremeno kad su u SSSR-u srušili Hruščova.
RSE: Može li se i današnjim političkim i ekonomskim okolnostima, pre svega zbog pojeftinjenja nafte i pada kursa rublje, očekivati promena odnosa Kremlja prema sirijskom pitanju?
Garin: Prvobitni stav je u početku bio krajnje jednostavan. On se svodio na to da su svi izuzev Bašara Asada "loši" (odnosno isto tako loši kao Islamska država Iraka i Levanta). Dakle, ako bombardujemo one koji su protiv Asada, samim tim smo na čelu "koalicije", i to delotvorne i aktivne.
IDIL je apsolutno zlo. A ako smo protiv apsolutnog zla, mi smo za apsolutno dobro. Ipak, Putin nije stigao daleko s tim objašnjenjem. Međutim, u jednom je postigao uspeh: lideri demokratskih država pokušali su da pokažu kako preduzimaju sve što je moguće ne bi li na miran način, putem pregovora, poboljšali situaciju u Siriji. Drugim rečima, koliko god loše Putin izgledao u očima svetskih lidera, oni su razgovarali s njim o Siriji.
Međutim, jedina mogućnost da Putin ostane u Siriji svodi se na to da ublaži svoj stav. Ali on ga ne može ublažiti do te mere da dozvoli Asadov odlazak. To se mora uraditi postepeno. Prvi stepen: "U redu, biće izbori, ali Asad će biti jedan od kandidata!" Drugi stepen: "U redu, biće izbori, Asad se neće kandidovati, ali on će da broji glasove!" Treći stepen: "Asad neće da broji glasove, brojaće neki drugi ljudi, ali iz njegovog klana". Četvrti stepen: "U redi, biće izbori, Asadovi ljudi neće brojati glasove, brojaće nekakva komisija koja zaslužuje poverenje". I tako dalje. Posmatrano s te strane, može se reći da Putin bolje oseća realnost nego ranije.
