Premijeri Slovenije i Hrvatske, Borut Pahor i Jadranka Kosor, pokušavaju danas u Ptuju na neformalnom sastanku sa srpskim predsednikom Borisom Tadićem da pronađu solomonsko rešenje kako bi i Srbija i Kosovo učestvovali na konferenciji o Zapadnom Balkanu zakazanoj za 20. mart na Brdu kod Kranja. Kakve su šanse da se i predstanici Beograda i predstavnici Prištine pojave na ovom skupu - teško je u ovom trenutku reći.
Slovenački ministar spoljnih poslova Samuel Žbogar pre nekoliko dana je izjavio da mu je predsednik Srbije Boris Tadić obećao da će doći na konferenciju, a da očekuje i učešće kosovskog predsednika Fatmira Sejdiua.
Na ovu regionalnu konferenciju slovenački domaćini pozvali su Fatmira Sejdiua i Hašima Tačija, i to pod njihovim punim funkcijama, kao predsednika i premijera Kosova. Stav Srbije je, međutim, da prihvata učešće na međunarodnim skupovima na kojima se pojavljuju i kosovski predstavnici pod uslovom da se ne označavaju njijhove funkcije i da je prisutan naziv UNMIK-KOSOVO.
Slovenija, međutim, nije mogla u pozivu prištinskim zvaničnicima upotrebiti drugu formulaciju, kaže za Radio Slobodna Evropa dr Jožef Kunič, bivši diplomata i predsednik Slovenačkog društva za međunarodne odnose.
“Slovenija nastoji da dođu i Kosovo i Srbija. Slovenija je priznala Kosovo kao nezavisnu državu zbog čega mi u Sloveniji teško možemo označiti Kosovo nekim drugim imenom.”
U lokalnim kosovskim medijima ovih dana bilo je spekulacija, koje je prenela i srpska štampa, da su najviši kosovski znaničnici pristali na učešće na skupu uz opciju UNMIK-KOSOVO, ali su te spekulacije ubrzo demantovane. Naime, Džavit Bećiri, portparol kosovskog predsednika, izjavio je da će Fatmir Sejdiu prisustvovati konferenciji o zapadnom Balkanu samo ako bude pozvan kao predsednik nezavisne države Kosovo, nikako UNMiK- KOSOVO.
Pošto su takvi pozivi i upućeni, sada se u Sloveniji traži modus da se omogući i učešće srpskog predsednika Borisa Tadića.
Predsednici delegacija a ne država
Može li se naći solomonsko rešenje kojim bi se postiglo da se na skupu nađu i predstavnici Kosova i predstavnici Srbije? U Ljubljani, kaže Jožef Kunič, nezvanično cirkuliše jedna opcija kojom bi se ovo moglo postići:
“Jedna od mogućnosti je da se ne imenuju države, nego samo predsednici vodećih delegacija. To se sad pregovara i videćemo šta će biti, ali Slovenija istinski nastoji da obezbedi prisustvo svih učesnika.”
RSE: Da li se tom mogućnošću bar nezvanično operiše u Sloveniji?
Zijad BećirovićKunič: Jeste, opreriše se, koliko ja znam. Veoma neformalno se o tome razgovara, ali oficijelno je daleko od toga da bi to bilo već jasno.
Slovenija pokazuje veliko interesovanje za region – pre svega vođena ekonomskim razlozima - a to interesovanje je dodatno intenzivirano nastojanjima Austrije i Grčke da preuzmu vodeću ulogu na Zapadnom Balkanu. Otuda se Ljubljana svojski zalaže da se snize tenzije i uspostavi bar modus vivendi između država u regionu, kaže za Radio Slobodna Evropa Zijad Bećirović, direktor ljubljanskog Instituta za bliskoistočne i balkanske studije. On, međutim, smatra da je na pripremu konferencije na Brdu kod Kranja Ljubljana uložila premalo vremena.
“Ima informacija da bi čak moglo doći i do odlaganja konferencije, kako bi se pronašao neki bolji termin i kako bi se umanjile te tenzije između Srbije i Kosova. Te tenzije će, međutim, biti prisutne zbog unutrašnjepolitičkih potreba, tako da će biti vrlo teško sastaviti predstavnike i Srbije i Kosova, pogotovo posle izjave ministra spoljnih poslova Srbije Vuka Jeremića da bi se, kada bi birala između Evropske unije i Kosova, Srbija opredelila za Kosovo. U kontekstu stvorenom takvom izjavom čini mi se da nije lako moguće postići kompromis u budućim odnosima između Beograda i Prištine.”
Zbog opasnosti da bar jedna država ne uzme učešće na skupu – a verovatnije je da bi to mogla biti Srbija nego Kosovo - Bećirović ocenjuje da nije dobro da se organizuje nekakva “krnja” konferencija.
“Bili smo svjedoci raznih krnjih aranžmana. Mislim da je za ovu konferenciju jako bitno ili da svi učestvuju ili da konferencije uopšte i ne bude.”
“Region je veoma važan za svaku zemlju pojedinačno u njoj. Sigurno je da će biti reči o svim pitanjima odnosa, ali takođe i o priprema sastanka koji se očekuje 20 marta. Mislim da je sam sastanak znak da će verovatno da se postigne kompromis oko načina zastupanja onih koji će biti prisutni.”
Istovremeno, danas u Briselu na istom mestu, ali u odvojenim susretima bili su srpski premijer Mirko Cvetković i hrvatski predsednik Ivo Josipović. Oni, naime, borave u Belgiji gde će razgovarati sa predsednikom Evropske unije Hermanom Van Rompejom. O mogućnostima eventualnog susreta i razgovora Cvetkovića i Josipovića, Vejvoda kaže:
“Teško je s ove distance reći, ali u svakom slučaju je veoma važno da se oni sastaju sa novim predsednikom Van Rompejom, da se prosto tu ustanovi jedan odnos, s obzirom da će on ipak predsedavati EU jedno duže vreme. Činjenica da su tamo zajedno Cvetković i Josipović sigurno govori o tome da će region, Balkan, pa i bilateralni odnosi Srbije i Hrvatske biti tema njihovih razgovora sa Van Rompejom i ko zna… možda se u hodniku i sretnu.”
Vejvoda takođe ocenjuje da, uprkos svim u poslednje vreme zategnutim odnosima Srbije i Hrvatske, na dubljem nivou saradnja dve zemlje nije ni prestajala.
“Ispod tih površinskih tenzija, odnosi su postojali i jačali, naročito u periodu svetske ekonomske krize, koja traje i sada, i gde je svaka zemlja videla koliko zavisi od druge, pogotovu kada je reč o privrednim odnosima, trgovini.”
Slovenački ministar spoljnih poslova Samuel Žbogar pre nekoliko dana je izjavio da mu je predsednik Srbije Boris Tadić obećao da će doći na konferenciju, a da očekuje i učešće kosovskog predsednika Fatmira Sejdiua.
Na ovu regionalnu konferenciju slovenački domaćini pozvali su Fatmira Sejdiua i Hašima Tačija, i to pod njihovim punim funkcijama, kao predsednika i premijera Kosova. Stav Srbije je, međutim, da prihvata učešće na međunarodnim skupovima na kojima se pojavljuju i kosovski predstavnici pod uslovom da se ne označavaju njijhove funkcije i da je prisutan naziv UNMIK-KOSOVO.
Slovenija je priznala Kosovo kao nezavisnu državu zbog čega mi u Sloveniji teško možemo označiti Kosovo nekim drugim imenom..
Slovenija, međutim, nije mogla u pozivu prištinskim zvaničnicima upotrebiti drugu formulaciju, kaže za Radio Slobodna Evropa dr Jožef Kunič, bivši diplomata i predsednik Slovenačkog društva za međunarodne odnose.
“Slovenija nastoji da dođu i Kosovo i Srbija. Slovenija je priznala Kosovo kao nezavisnu državu zbog čega mi u Sloveniji teško možemo označiti Kosovo nekim drugim imenom.”
U lokalnim kosovskim medijima ovih dana bilo je spekulacija, koje je prenela i srpska štampa, da su najviši kosovski znaničnici pristali na učešće na skupu uz opciju UNMIK-KOSOVO, ali su te spekulacije ubrzo demantovane. Naime, Džavit Bećiri, portparol kosovskog predsednika, izjavio je da će Fatmir Sejdiu prisustvovati konferenciji o zapadnom Balkanu samo ako bude pozvan kao predsednik nezavisne države Kosovo, nikako UNMiK- KOSOVO.
Pošto su takvi pozivi i upućeni, sada se u Sloveniji traži modus da se omogući i učešće srpskog predsednika Borisa Tadića.
Predsednici delegacija a ne država
Može li se naći solomonsko rešenje kojim bi se postiglo da se na skupu nađu i predstavnici Kosova i predstavnici Srbije? U Ljubljani, kaže Jožef Kunič, nezvanično cirkuliše jedna opcija kojom bi se ovo moglo postići:
“Jedna od mogućnosti je da se ne imenuju države, nego samo predsednici vodećih delegacija. To se sad pregovara i videćemo šta će biti, ali Slovenija istinski nastoji da obezbedi prisustvo svih učesnika.”
RSE: Da li se tom mogućnošću bar nezvanično operiše u Sloveniji?
Slovenija pokazuje veliko interesovanje za region – pre svega vođena ekonomskim razlozima - a to interesovanje je dodatno intenzivirano nastojanjima Austrije i Grčke da preuzmu vodeću ulogu na Zapadnom Balkanu. Otuda se Ljubljana svojski zalaže da se snize tenzije i uspostavi bar modus vivendi između država u regionu, kaže za Radio Slobodna Evropa Zijad Bećirović, direktor ljubljanskog Instituta za bliskoistočne i balkanske studije. On, međutim, smatra da je na pripremu konferencije na Brdu kod Kranja Ljubljana uložila premalo vremena.
“Ima informacija da bi čak moglo doći i do odlaganja konferencije, kako bi se pronašao neki bolji termin i kako bi se umanjile te tenzije između Srbije i Kosova. Te tenzije će, međutim, biti prisutne zbog unutrašnjepolitičkih potreba, tako da će biti vrlo teško sastaviti predstavnike i Srbije i Kosova, pogotovo posle izjave ministra spoljnih poslova Srbije Vuka Jeremića da bi se, kada bi birala između Evropske unije i Kosova, Srbija opredelila za Kosovo. U kontekstu stvorenom takvom izjavom čini mi se da nije lako moguće postići kompromis u budućim odnosima između Beograda i Prištine.”
Zbog opasnosti da bar jedna država ne uzme učešće na skupu – a verovatnije je da bi to mogla biti Srbija nego Kosovo - Bećirović ocenjuje da nije dobro da se organizuje nekakva “krnja” konferencija.
“Bili smo svjedoci raznih krnjih aranžmana. Mislim da je za ovu konferenciju jako bitno ili da svi učestvuju ili da konferencije uopšte i ne bude.”
Ivan Vejvoda o sastanku Tadića, Pahora i Kosor
Ivan Vejvoda, direktor Balkanskog fonda za demokratiju u razgovoru za RSE program kaže da je sastanak predsednika Srbije i premijera Hrvatske i Slovenije sam po sebi veoma važan, jer govori u prilog onome što se i očekivalo, a to je da će posle dolaska Ive Josipovića na mesto predsednika Hrvatske, doći do poboljšanja kako bilateralnih, tako i odnosa u regionu.“Region je veoma važan za svaku zemlju pojedinačno u njoj. Sigurno je da će biti reči o svim pitanjima odnosa, ali takođe i o priprema sastanka koji se očekuje 20 marta. Mislim da je sam sastanak znak da će verovatno da se postigne kompromis oko načina zastupanja onih koji će biti prisutni.”
Istovremeno, danas u Briselu na istom mestu, ali u odvojenim susretima bili su srpski premijer Mirko Cvetković i hrvatski predsednik Ivo Josipović. Oni, naime, borave u Belgiji gde će razgovarati sa predsednikom Evropske unije Hermanom Van Rompejom. O mogućnostima eventualnog susreta i razgovora Cvetkovića i Josipovića, Vejvoda kaže:
“Teško je s ove distance reći, ali u svakom slučaju je veoma važno da se oni sastaju sa novim predsednikom Van Rompejom, da se prosto tu ustanovi jedan odnos, s obzirom da će on ipak predsedavati EU jedno duže vreme. Činjenica da su tamo zajedno Cvetković i Josipović sigurno govori o tome da će region, Balkan, pa i bilateralni odnosi Srbije i Hrvatske biti tema njihovih razgovora sa Van Rompejom i ko zna… možda se u hodniku i sretnu.”
Vejvoda takođe ocenjuje da, uprkos svim u poslednje vreme zategnutim odnosima Srbije i Hrvatske, na dubljem nivou saradnja dve zemlje nije ni prestajala.
“Ispod tih površinskih tenzija, odnosi su postojali i jačali, naročito u periodu svetske ekonomske krize, koja traje i sada, i gde je svaka zemlja videla koliko zavisi od druge, pogotovu kada je reč o privrednim odnosima, trgovini.”
