Predstavnici vlada Crne Gore, Srbije i Italije potpisali su danas u Podgorici Memorandum o razumijevanju u vezi realizacije Studije o izvodljivosti radova na rekonstrukciji željezničke pruge Bar Beograd. Memorandum su potpisali ministri ekonomije Crne Gore, Srbije i Italije Branko Vujović i Klaudio Skajola i srpski ministar za infrastrukturu Milutin Mrkonjić. Nakon potpisivanja italijanski ministar je rekao da će prva faza, odnosno izrada fizibiliti studije trajati najviše dvanaest mjeseci:
"Za dvanaest mjeseci imaćemo projektnu dokumentaciju i projekat, a tada će biti zaduženje Srbije i Crne Gore da to realizuju, koristeći potencijale Italfera. To je pruga koja ne interesuje samo Srbiju i Crnu Goru, već će značiti i povezanost sa najznačajnijom lukom ne samo Crne Gore nego i čitave okoline, pa i Srbije i samim tim povezanosti autoputevima koje Evropska unija želi da pojača u mediteranskoj oblasti sa centralnim dijelom Balkana i centralnim dijelom istočne Evrope."
Izrada fizibiliti studije će koštati 1,5 milion eura. Dvije trećine će finansirati Italijani, a 500.000 Crna Gora i Srbija. Crnogorski ministar pomorstva i saobraćaja Andrija Lompar je rekao da bi po procjenama od prije godinu dana, cio projekat rekonstrukcije pruge Bar - Beograd trebalo da košta 350 do 400 miliona eura, a da će odgovor na pitanje - da li je došlo do promjene cijena dati upravo fizibiliti studija:
"Fizibiliti studija u prvom redu treba da da i obim poslova koji treba da se obavi na pruzi kako bi on dostigao tu prosječnu brzinu od najmanje 80 kilometara na čas, a na pojedinim mjestima i stotinu kilometara na čas."
Milutin Mrkonjić je rekao da se tokom rekonstrukcije pruge neće izmiještati trasa, probijati drugi tuneli i graditi novi mostovi, već da projekat predviđa remontovanje pruge i pojačavanje instalacije. Mrkonjić je izrazio i čvrstu opredijeljenost Srbije da ulaže u pravac ka luci Bar jer je ona, kako je rekao, prirodan izlaz Srbije na more:
Sa potpisivanja Memoranduma
"Ne želim da derogiram italijanske partnere koji ako nijesu shvatili ovo što smo danas govorili, ako ne shvataju da od tih 400, 450 miliona, onda praktično treba da daju devedeset posto svoju opremu i da uzmu pare pa da poguraju samo kod međunarodnih banaka za pare onda ćemo mi samo da izvedemo to. To mene interesuje. Ove dvije republike će same pomoći realizaciju tog projekta. Pruga Beograd - Bar i naravno barska luka to je jedan koncept koji tek ima perspektivu i ponavljam još jedanput, srpska privreda, imamo ovlašćenje od predsjednika srpske Vlade da obavijestim vas ovdje, je zainteresovana da kupi i teretni transport i luku Bar. To je naš prirodan izlaz na more."
Srpski ministar Milutin Mrkonjić je, obraćajući se novinarima, rekao i da će Srbija već sljedećeg proljeća početi gradnju autoputa ka Crnoj Gori, a da će prva dionica do Čačka biti gotova za tri godine od početka radova. Rekavši da će se srbijanski dio autoputa Bar Beograd završiti u Boljarima Mrkonjić je naglasio da u Srbiji ne postoje nikakve sumnje u isplativost ulaganja u saobraćajnice ka Crnoj Gori.
Od južnog Jadrana do centralne Evrope
Beograd-Bar, srbijanska pruga, nekadašnji simbol tehnološkog uspeha i modernizacije, danas izgleda zapušteno i tromo jer se vozovi kreću sporije nego u vreme kada je pruga sagrađena. Ipak, stručnjaci tvrde da je putovanje njom i dalje veoma sigurno.
Serbia - Train, undated
Pruga Beograd-Bar u vreme kada je građena imala je za cilj da na najkraći mogući način poveže južni Jadran i centralnu Evropu. To joj je i dalo važnost u mreži evropskih pruga, ali velike brzine sa kojima se nekada računalo ostale su samo neostvarene želje. Ova pruga, najmlađa je od svih pruga na prostoru bivše jugoslavije.
Generalni direktor Saobraćajnog instituta CIP, Milutin Ignjatović, kaže za RSE da je pruga Beograd-Bar u takvom stanju da "gotovo nikome ni za šta više i ne treba":
“Svakih 25 godina bi trebalo da se radi generalni remont pruge, kao i svaki objekat tako i pruga treba da se održava. Pošto Srbija i Crna Gora, kao što je to bio slučaj i u bivšoj Jugoslaviji, objekte ne održavaju, nema pravog domaćina.”
Paradoksalno, ali istinito, ako danas krenete iz Beograda ka Podgorici ili Baru stićićete kasnije nego da ste se istom trasom vozili pre 20 ili 30 godina. Kao primer, teretni vozovi od Beograda do Bara, nepunih 500 kilometara, putuju 23 sata.
Milutin Ignjatović ističe da se i putnički saobraćaj obavlja tri puta sporije nego pre:
“Ako bi pruga imala punu putnu brzinu od 120 kilometara na sat koju je imala, onda bi se od Beograda do Bara stizalo za pet sati. Tamo gde su loša mesta smanji se brzina na 20 kilometara na sat pa je normalno da se putuje 15-20 sati, tako da se čoveku smuči da kad pomisli da treba ide vozom.”Voz za Bar na izlazu iz Beograda
Nenad Stanisavljević, direktor Medija centra Železnica Srbije, kaže za RSE da se bezbednost saobraćaja čuva tako što se obaraju brzine:
“Tačno je da su brzine znatno smanjene, smanjene i u odnosu na neki prethodni period i u odnosu na projektovane brzine, ali je jedini i isključivi razlog očuvanje bezbednosti saobraćaja.”
Ali, profesor na Sabraćajnom fakultetu Dragomir Mandić, kaže za RSE da je, uprkos tome što je ulaganje u ovu prugu malo, njena funkcionalnost još uvek velika:
“U mnogo je boljem stanju od mnogih drugih industrijskih postrojenja, objekata ili firmi. Nije idealno stanje, ali je bolje jer je 2001. godine izvršen remont pruge od Valjeva do Beograda. Na ovom dole delu remont još uvek nije odrađen, a u Crnoj Gori takođe, koliko znam, ulažu u remont pruge. Prema tome, ima određenih kritičnih mesta, ali je mnogo bolja u odnosu na neke druge pruge.”
Ova pruga, za mnoge je predstavljala najkraći i nakomforniji način odlaska na more. Danas to više nije tako. Ne postoji komfor, ljudi, često zbijeni jedni do drugih, putuju stojeći i po nekoliko sati. Ali, u Železnicama Srbije kažu da još uvek puno građana koristi tu prugu. Nenad Stanisavljević:
“Trebalo bi reći da se barskom prugom samo iz pravca Srbije prema Crnoj Gori u ovim udarnim letnjim mesecima preveze i do 200.000 putnika. Dakle, svakodnevno šest vozova saobraća iz Srbije ka Crnoj Gori.”
Pruga Beograd-Bar je međunarodna železnička linija dužine 476 kilometara. Izgradnjom pruge, koja je završena 1975. godine, povezan je glavni grad tadašnje Jugoslavije sa najbližom jadranskom lukom. Građevinski radovi trajali su četiri godine.
Željeznička nesreća, BiočeNekoliko teških nesreća dogodilo se na toj pruzi. Poslednja, u kojoj su poginula 43 putnika, od kojih su petoro bili deca, dogodila se krajem januara 2006. godine na delu pruge Bijelo Polje-Bar u mestu Bioče nedaleko od Podgorice.
Zbog toga neki ovu prugu nazivaju “Opasnom prugom” ili “Prugom smrti”. Profesor Dragomir Mandić kaže da je to vrlo ružan i neistinit naziv:
“To je jedan vrlo ružan naziv za jednu izuzetno atraktivnu i turistički važnu prugu sa ogromnim brojem veštačkih objekata, mostova, tunela i vijadukta, zbog jedne nesreće koja se, na žalost, dogodila u Crnoj Gori.”
Istraživanja Saobraćajnog instituta CIP pokazuju da bi uz investicije od oko 600 miliona evra, od kojih bi 400 uložila Srbija, a 200 Crna Gora, mogla biti kompletno renovirana pruga Beograd-Bar. U tom slučaju, kaže Milutin Ignjatović, to bi bio najlepši i najsigurniji vid vožnje:
“Verujte mi, kada bi pruga Beograd-Bar bila takva da ja mogu da sednem u nov vagon u odelu, da čitam novine, popijem kafu i za pet sati stignem do Bara, nikada ne bih išao kolima – uvek bih išao vozom.”
Ali, taj nedostatak komfora profesoru Mandiću ne smeta. On se upravo spremio i nakon što je završio razgovor za naš program seo u voz i otputovao:
“Upravo idem barskom prugom do Podgorice - to vam je još jedan dokaz da je pruga sigurna.”
"Za dvanaest mjeseci imaćemo projektnu dokumentaciju i projekat, a tada će biti zaduženje Srbije i Crne Gore da to realizuju, koristeći potencijale Italfera. To je pruga koja ne interesuje samo Srbiju i Crnu Goru, već će značiti i povezanost sa najznačajnijom lukom ne samo Crne Gore nego i čitave okoline, pa i Srbije i samim tim povezanosti autoputevima koje Evropska unija želi da pojača u mediteranskoj oblasti sa centralnim dijelom Balkana i centralnim dijelom istočne Evrope."
Tokom rekonstrukcije pruge neće izmiještati trasa, probijati drugi tuneli i graditi novi mostovi, već projekat predviđa remontovanje pruge i pojačavanje instalacije.
Izrada fizibiliti studije će koštati 1,5 milion eura. Dvije trećine će finansirati Italijani, a 500.000 Crna Gora i Srbija. Crnogorski ministar pomorstva i saobraćaja Andrija Lompar je rekao da bi po procjenama od prije godinu dana, cio projekat rekonstrukcije pruge Bar - Beograd trebalo da košta 350 do 400 miliona eura, a da će odgovor na pitanje - da li je došlo do promjene cijena dati upravo fizibiliti studija:
"Fizibiliti studija u prvom redu treba da da i obim poslova koji treba da se obavi na pruzi kako bi on dostigao tu prosječnu brzinu od najmanje 80 kilometara na čas, a na pojedinim mjestima i stotinu kilometara na čas."
Milutin Mrkonjić je rekao da se tokom rekonstrukcije pruge neće izmiještati trasa, probijati drugi tuneli i graditi novi mostovi, već da projekat predviđa remontovanje pruge i pojačavanje instalacije. Mrkonjić je izrazio i čvrstu opredijeljenost Srbije da ulaže u pravac ka luci Bar jer je ona, kako je rekao, prirodan izlaz Srbije na more:
"Ne želim da derogiram italijanske partnere koji ako nijesu shvatili ovo što smo danas govorili, ako ne shvataju da od tih 400, 450 miliona, onda praktično treba da daju devedeset posto svoju opremu i da uzmu pare pa da poguraju samo kod međunarodnih banaka za pare onda ćemo mi samo da izvedemo to. To mene interesuje. Ove dvije republike će same pomoći realizaciju tog projekta. Pruga Beograd - Bar i naravno barska luka to je jedan koncept koji tek ima perspektivu i ponavljam još jedanput, srpska privreda, imamo ovlašćenje od predsjednika srpske Vlade da obavijestim vas ovdje, je zainteresovana da kupi i teretni transport i luku Bar. To je naš prirodan izlaz na more."
Srpski ministar Milutin Mrkonjić je, obraćajući se novinarima, rekao i da će Srbija već sljedećeg proljeća početi gradnju autoputa ka Crnoj Gori, a da će prva dionica do Čačka biti gotova za tri godine od početka radova. Rekavši da će se srbijanski dio autoputa Bar Beograd završiti u Boljarima Mrkonjić je naglasio da u Srbiji ne postoje nikakve sumnje u isplativost ulaganja u saobraćajnice ka Crnoj Gori.
Od južnog Jadrana do centralne Evrope
Beograd-Bar, srbijanska pruga, nekadašnji simbol tehnološkog uspeha i modernizacije, danas izgleda zapušteno i tromo jer se vozovi kreću sporije nego u vreme kada je pruga sagrađena. Ipak, stručnjaci tvrde da je putovanje njom i dalje veoma sigurno.
Pruga Beograd-Bar u vreme kada je građena imala je za cilj da na najkraći mogući način poveže južni Jadran i centralnu Evropu. To joj je i dalo važnost u mreži evropskih pruga, ali velike brzine sa kojima se nekada računalo ostale su samo neostvarene želje. Ova pruga, najmlađa je od svih pruga na prostoru bivše jugoslavije.
Generalni direktor Saobraćajnog instituta CIP, Milutin Ignjatović, kaže za RSE da je pruga Beograd-Bar u takvom stanju da "gotovo nikome ni za šta više i ne treba":
Ako danas krenete iz Beograda ka Podgorici ili Baru stićićete kasnije nego da ste se istom trasom vozili pre 20 ili 30 godina.
“Svakih 25 godina bi trebalo da se radi generalni remont pruge, kao i svaki objekat tako i pruga treba da se održava. Pošto Srbija i Crna Gora, kao što je to bio slučaj i u bivšoj Jugoslaviji, objekte ne održavaju, nema pravog domaćina.”
Paradoksalno, ali istinito, ako danas krenete iz Beograda ka Podgorici ili Baru stićićete kasnije nego da ste se istom trasom vozili pre 20 ili 30 godina. Kao primer, teretni vozovi od Beograda do Bara, nepunih 500 kilometara, putuju 23 sata.
Milutin Ignjatović ističe da se i putnički saobraćaj obavlja tri puta sporije nego pre:
“Ako bi pruga imala punu putnu brzinu od 120 kilometara na sat koju je imala, onda bi se od Beograda do Bara stizalo za pet sati. Tamo gde su loša mesta smanji se brzina na 20 kilometara na sat pa je normalno da se putuje 15-20 sati, tako da se čoveku smuči da kad pomisli da treba ide vozom.”
Nenad Stanisavljević, direktor Medija centra Železnica Srbije, kaže za RSE da se bezbednost saobraćaja čuva tako što se obaraju brzine:
“Tačno je da su brzine znatno smanjene, smanjene i u odnosu na neki prethodni period i u odnosu na projektovane brzine, ali je jedini i isključivi razlog očuvanje bezbednosti saobraćaja.”
Ali, profesor na Sabraćajnom fakultetu Dragomir Mandić, kaže za RSE da je, uprkos tome što je ulaganje u ovu prugu malo, njena funkcionalnost još uvek velika:
Ova pruga, za mnoge je predstavljala najkraći i nakomforniji način odlaska na more. Danas to više nije tako.
“U mnogo je boljem stanju od mnogih drugih industrijskih postrojenja, objekata ili firmi. Nije idealno stanje, ali je bolje jer je 2001. godine izvršen remont pruge od Valjeva do Beograda. Na ovom dole delu remont još uvek nije odrađen, a u Crnoj Gori takođe, koliko znam, ulažu u remont pruge. Prema tome, ima određenih kritičnih mesta, ali je mnogo bolja u odnosu na neke druge pruge.”
Ova pruga, za mnoge je predstavljala najkraći i nakomforniji način odlaska na more. Danas to više nije tako. Ne postoji komfor, ljudi, često zbijeni jedni do drugih, putuju stojeći i po nekoliko sati. Ali, u Železnicama Srbije kažu da još uvek puno građana koristi tu prugu. Nenad Stanisavljević:
“Trebalo bi reći da se barskom prugom samo iz pravca Srbije prema Crnoj Gori u ovim udarnim letnjim mesecima preveze i do 200.000 putnika. Dakle, svakodnevno šest vozova saobraća iz Srbije ka Crnoj Gori.”
Pruga Beograd-Bar je međunarodna železnička linija dužine 476 kilometara. Izgradnjom pruge, koja je završena 1975. godine, povezan je glavni grad tadašnje Jugoslavije sa najbližom jadranskom lukom. Građevinski radovi trajali su četiri godine.
Zbog toga neki ovu prugu nazivaju “Opasnom prugom” ili “Prugom smrti”. Profesor Dragomir Mandić kaže da je to vrlo ružan i neistinit naziv:
“To je jedan vrlo ružan naziv za jednu izuzetno atraktivnu i turistički važnu prugu sa ogromnim brojem veštačkih objekata, mostova, tunela i vijadukta, zbog jedne nesreće koja se, na žalost, dogodila u Crnoj Gori.”
Istraživanja Saobraćajnog instituta CIP pokazuju da bi uz investicije od oko 600 miliona evra, od kojih bi 400 uložila Srbija, a 200 Crna Gora, mogla biti kompletno renovirana pruga Beograd-Bar. U tom slučaju, kaže Milutin Ignjatović, to bi bio najlepši i najsigurniji vid vožnje:
“Verujte mi, kada bi pruga Beograd-Bar bila takva da ja mogu da sednem u nov vagon u odelu, da čitam novine, popijem kafu i za pet sati stignem do Bara, nikada ne bih išao kolima – uvek bih išao vozom.”
Ali, taj nedostatak komfora profesoru Mandiću ne smeta. On se upravo spremio i nakon što je završio razgovor za naš program seo u voz i otputovao:
“Upravo idem barskom prugom do Podgorice - to vam je još jedan dokaz da je pruga sigurna.”
