Samo tri meseca pošto je zvanični grb Srbije stupio na snagu, ministarstva pravde, odbrane i policije podneli su inicijativu za vraćanje ranijih simbola i promenu Uredbe od 11. novembra 2010. godine, koja se odnosi na izmenu grba.
Kao opravdanje za takav potez, navodi se niz neracionalnosti prilikom poslednjih modifikacija državnih simbola koji se, prvenstveno odnose na finansijski aspekt, istoriju i tradiciju.
Niko, međutim, ne govori o sopstvenoj odgovornosti i propustima prilikom usvajanja sporne uredbe.
Pored navedenih razloga za odstupanje od, pre tri meseca, usvojene uredbe, tri ministarstva su otvorila i dilemu - da li je komisija koja je izradila izmenjeni grb imala pravo na to ili joj je zadatak bio samo da napravi etalon, odnosno standard kako bi grb Srbije precizno trebalo da izgleda.
Državni sekretar u Ministarstvu pravde Slobodan Homen kaže da grb, koji datira od 1882. godine, ne bi trebalo da bude menjan.
“Jer je to grb koji je apsolutno poznat i koji je prisutan na svim državnim obeležjima, već, preko sto godina. Komisija koja je imala zadatak da uradi etalon grba je trebalo faktički samo da uradi određeni model, da ga uradi u crno-beloj varijanti, da ga uradi u boji… Mislim da nije imala mandat da promeni određena suštinska obeležja tog grba. Pre svega, mislim na krunu i mislim, naravno, na izgled orlova”, kazao je Homen.
Slobodan Homen
S druge strane - Dragomir Acović, član Komisije i predsednik Srpskog heraldičkog društva „Beli Orao“ , tvrdi da je grb Srbije ostao je isti, te da je promenjen samo grafički prikaz.
“Grb nije izmenjen, uopšte! Ni u čemu! Dakle, grb je onakav, kakav je ustanovljen Ustavom i Zakonom o grbu. Po tom zakonu, Vlada je bila je obavezna da propiše izvornik. Dakle, autentični crtež koji treba da služi svakome ko pokušava da grb, po opisu iz zakona, grafički predstavi. Što to nije urađeno ranije, to ja ne umem da odgovorim. To je stvar Vlade”, rekao je Acović.
Vlada je odlučila da ispuni svoju zakonsku obavezu i na osnovu toga je izrađen etalon, kaže Acović, naglašavajući:
“Ovaj prethodni, privremeni crtež, koji je do sada korišćen, je moj crtež. Dakle, priča o tome da je to crtež Stojana Novakovića koji nije crtao, ili da je to neki udar na postojeći grb – je koješta, jer ako ćemo pravo – autor tog crteža sam ja. Dakle, kad ja kažem da nije ništa promenjeno, onda bi to trebalo da otprilike bude kompetentno.”
"Vlada sa ugrađenom funkcionalnom greškom"
Promene na grbu, uglavnom, ne uočavaju ni građani, kažu nam u preduzeću “Radna žena”, glavnom snabdevaču ovdašnjeg tržišta zastavama.
“Još uvek masa ljudi ne zna da je promenjen grb. Radnim organizacijama i ustanovama koje to uzimaju, kažemo da je grb promenjen i pitamo ih da li žele stari ili novi. Oni se uglavnom odlučuju za novi. To je ista cena, sve je isto, samo je drugi grb u odnosu na ono što je bilo pre 21. novembra”, navodi Stevka Kojić iz ovog preduzeća.
Slobodan Homen, međutim, postavlja pitanje celishodnosti takvih promena, stavljajući akcenat prvenstveno na finansijski aspekt.
“Ulazimo u ogromne troškove kao država. Potrebno je promeniti sve memorandume, sve zastave, uniforme vojske, oznake. Dakle, u pitanju su desetine miliona evra koje, možda, ne moramo danas da platimo, ali taj novac bi bio plaćen iz budžeta u narednih godinu ili dve, jer odluka je da se sve menja. Smatram da je daleko bolje da se ostane pri staroj varijanti grba koja je svima nama poznata, a s druge strane bismo uštedeli orgoman novac koji je sigurno, u vreme ekonomske krize, izuzetno važan”, ocenjuje on.
Na pitanje kako na nivou Vlade nije utvrđeno da je dobijeno rešenje koje se nije tražilo, Homen odgovara:
“Ministarstvo pravde nije imalo svog predstavnika u toj komisiji. Mi smo spremni da iniciramo izmenu grba i mislim da je najbolji način i pragmatično, bez obzira na koji je način i kako je došlo do greške.”
Komentarišući protivrečnosti i nesuglasice oko toga koji bi grb i u kom trenutku za Srbiju bio najpodesniji, profesor Beogradskog univerziteta Ljubiša Rajić nadograđuje formulaciju nepoznatog autora – “da je Srbija država sa ugrađenom funkcionalnom greškom”.
“Ovde je i Vlada sa ugrađenom funkcionalnom greškom. Jedni rade jedno, drugi rade drugo, treći rade treće… Međusobno se ne obaveštavaju, međusobno jedan drugom podmeću nogu, i svi se trude da naprave nešto po čemu će ostati upamćeni. Usvoje grb sa krunom, koji je monarhistički, za državu koja je republika po ustavu. Nisu, čak, ni to u stanju da urade kako treba, a rade isključivo, po meni, zbog marketinških razloga, da bi se, eto, pričalo o njima kako su nešto isterali”, smatra Rajić.
Istovremeno, kaže Rajić, nadležna komisija u tome vidi svoj cilj.
“Dragomir Acović, ubeđeni monarhista, koji bi najradije celu Srbiju preobukao u monarhiju i svešteničku mantiju, hoće da bude onako kako se sviđa Aleksandru Karađorđeviću, nadređenom prestolonasledniku. Sve je to toliko neodgovorno da je prosto nemoguće komentarisati. I na to se troše velike pare, u trenutku kada ljudi - u Kraljevu, ne samo u Kraljevu, nego i u Trgovištu, Mionici, onde gde je pre petnaest godina bio zemljotres ili poplava - nemaju gde da stanuju”, zaključuje Rajić.
Kao opravdanje za takav potez, navodi se niz neracionalnosti prilikom poslednjih modifikacija državnih simbola koji se, prvenstveno odnose na finansijski aspekt, istoriju i tradiciju.
Niko, međutim, ne govori o sopstvenoj odgovornosti i propustima prilikom usvajanja sporne uredbe.
Pored navedenih razloga za odstupanje od, pre tri meseca, usvojene uredbe, tri ministarstva su otvorila i dilemu - da li je komisija koja je izradila izmenjeni grb imala pravo na to ili joj je zadatak bio samo da napravi etalon, odnosno standard kako bi grb Srbije precizno trebalo da izgleda.
Državni sekretar u Ministarstvu pravde Slobodan Homen kaže da grb, koji datira od 1882. godine, ne bi trebalo da bude menjan.
“Jer je to grb koji je apsolutno poznat i koji je prisutan na svim državnim obeležjima, već, preko sto godina. Komisija koja je imala zadatak da uradi etalon grba je trebalo faktički samo da uradi određeni model, da ga uradi u crno-beloj varijanti, da ga uradi u boji… Mislim da nije imala mandat da promeni određena suštinska obeležja tog grba. Pre svega, mislim na krunu i mislim, naravno, na izgled orlova”, kazao je Homen.
S druge strane - Dragomir Acović, član Komisije i predsednik Srpskog heraldičkog društva „Beli Orao“ , tvrdi da je grb Srbije ostao je isti, te da je promenjen samo grafički prikaz.
“Grb nije izmenjen, uopšte! Ni u čemu! Dakle, grb je onakav, kakav je ustanovljen Ustavom i Zakonom o grbu. Po tom zakonu, Vlada je bila je obavezna da propiše izvornik. Dakle, autentični crtež koji treba da služi svakome ko pokušava da grb, po opisu iz zakona, grafički predstavi. Što to nije urađeno ranije, to ja ne umem da odgovorim. To je stvar Vlade”, rekao je Acović.
Vlada je odlučila da ispuni svoju zakonsku obavezu i na osnovu toga je izrađen etalon, kaže Acović, naglašavajući:
“Ovaj prethodni, privremeni crtež, koji je do sada korišćen, je moj crtež. Dakle, priča o tome da je to crtež Stojana Novakovića koji nije crtao, ili da je to neki udar na postojeći grb – je koješta, jer ako ćemo pravo – autor tog crteža sam ja. Dakle, kad ja kažem da nije ništa promenjeno, onda bi to trebalo da otprilike bude kompetentno.”
"Vlada sa ugrađenom funkcionalnom greškom"
Promene na grbu, uglavnom, ne uočavaju ni građani, kažu nam u preduzeću “Radna žena”, glavnom snabdevaču ovdašnjeg tržišta zastavama.
“Još uvek masa ljudi ne zna da je promenjen grb. Radnim organizacijama i ustanovama koje to uzimaju, kažemo da je grb promenjen i pitamo ih da li žele stari ili novi. Oni se uglavnom odlučuju za novi. To je ista cena, sve je isto, samo je drugi grb u odnosu na ono što je bilo pre 21. novembra”, navodi Stevka Kojić iz ovog preduzeća.
Rajić: Sve je to toliko neodgovorno da je prosto nemoguće komentarisati. I na to se troše velike pare, u trenutku kada ljudi - u Kraljevu, u Trgovištu, Mionici, onde gde je pre petnaest godina bio zemljotres ili poplava - nemaju gde da stanuju.
Slobodan Homen, međutim, postavlja pitanje celishodnosti takvih promena, stavljajući akcenat prvenstveno na finansijski aspekt.
“Ulazimo u ogromne troškove kao država. Potrebno je promeniti sve memorandume, sve zastave, uniforme vojske, oznake. Dakle, u pitanju su desetine miliona evra koje, možda, ne moramo danas da platimo, ali taj novac bi bio plaćen iz budžeta u narednih godinu ili dve, jer odluka je da se sve menja. Smatram da je daleko bolje da se ostane pri staroj varijanti grba koja je svima nama poznata, a s druge strane bismo uštedeli orgoman novac koji je sigurno, u vreme ekonomske krize, izuzetno važan”, ocenjuje on.
Na pitanje kako na nivou Vlade nije utvrđeno da je dobijeno rešenje koje se nije tražilo, Homen odgovara:
“Ministarstvo pravde nije imalo svog predstavnika u toj komisiji. Mi smo spremni da iniciramo izmenu grba i mislim da je najbolji način i pragmatično, bez obzira na koji je način i kako je došlo do greške.”
Komentarišući protivrečnosti i nesuglasice oko toga koji bi grb i u kom trenutku za Srbiju bio najpodesniji, profesor Beogradskog univerziteta Ljubiša Rajić nadograđuje formulaciju nepoznatog autora – “da je Srbija država sa ugrađenom funkcionalnom greškom”.
“Ovde je i Vlada sa ugrađenom funkcionalnom greškom. Jedni rade jedno, drugi rade drugo, treći rade treće… Međusobno se ne obaveštavaju, međusobno jedan drugom podmeću nogu, i svi se trude da naprave nešto po čemu će ostati upamćeni. Usvoje grb sa krunom, koji je monarhistički, za državu koja je republika po ustavu. Nisu, čak, ni to u stanju da urade kako treba, a rade isključivo, po meni, zbog marketinških razloga, da bi se, eto, pričalo o njima kako su nešto isterali”, smatra Rajić.
Istovremeno, kaže Rajić, nadležna komisija u tome vidi svoj cilj.
“Dragomir Acović, ubeđeni monarhista, koji bi najradije celu Srbiju preobukao u monarhiju i svešteničku mantiju, hoće da bude onako kako se sviđa Aleksandru Karađorđeviću, nadređenom prestolonasledniku. Sve je to toliko neodgovorno da je prosto nemoguće komentarisati. I na to se troše velike pare, u trenutku kada ljudi - u Kraljevu, ne samo u Kraljevu, nego i u Trgovištu, Mionici, onde gde je pre petnaest godina bio zemljotres ili poplava - nemaju gde da stanuju”, zaključuje Rajić.
