Štete od prošlogodišnjih elemantarnih nepogoda u Srbiji iznosile su oko milijardu i 700 miliona evra. Poljoprivredne površine i objekti pretrpeli su štetu ne samo od poplavnih talasa, već i od grada. Samo u jednom danu, u Kosjriću je grad uništio 400 000 crepova. Dugogodišnji problem u Srbiji su nedostatak protovgradnih raketa i strelaca. Srbija trenutno raspolaže sa 3 300 protivgradnih raketa, u planu je nabavka još 2 600, a realno je potrebno oko 12 000 na 1 600 protivgradnih stanica.
Očito u sistemu protivgradne zaštite hitno treba nešto menjati, zaključili su nedavno nadležni u tri okruga: Zlatiborskom, Raškom i Miravičkom. Izvesno je, dodatnih sredstava za ovu namenu nema, a sezona protivgrtadne zaštite već je počela. Ministar za vanredne situacije Velimir Ilić obećao je daljinsku, automatsku protivgradnu zaštitu sa stopostotnim uspehom. Važno je da se premijer slaže, rekao je ministar Ilić u Požegi.
„Da se samo po pet eura iz subvencija koje se dobijaju po hektaru izdvoji za protivgradnu zaštitu, i to bi bilo dovoljno da se obezbede sredstva za ovu namenu. Ide se na automatsko navođenje, a to je da se formiraju protivgrdne stanice i protivgradne rakete će biti navođene iz hidrometeoroloških zavoda daljinski, i tu će biti pogodak sto posto. Premijer se saglasio sa tim da se na tom projektu radi”, rekao je ministar Ilić.
U sistemu protvgradne zaštite postoji zakonska neusklađenost i nedefinisana nadležnost republike i lokalne samouprave, ne zna se ko kupuje rakete i ko plaća strelce.
Ivan Bošnjak, državni sekretar u Ministarstvu loklane uparve i samouprave predlaže “da se za protivgradne strelce donese jedna generalna saglasnost za angažovanje ovih ljudi, da se iz realnih sredstava pronađu izvori finansiranja za ove potrebe u budžetima lokalnih samouprava, ali da se sve to može sprovesti kroz sigurno angažovanje strelaca ili nabavku protivgradnih raketa. Naravno da se sredstva namenjena za vanredne sutuacije moraju utrošiti u skladu sa zakonom.”
Ulazimo u period kada se već mogu očekivati gradonosne nepogode, a još uvek nemamo jasan zakon o protivgradnoj zaštiti. Nemamo ni usklađeno delovanje okruga koji se graniče, pa onda kada nastane šteta, niko nije nadležan, kaže Slobodan Jolović, načelnik Moravičkog okruga.
“Treba ubrzati proces donošenja Zakona o protivgradnoj zaštiti, koji će sve ove probleme regulisati. Ne može se više tolerisati situacija da se brani prostor Moravičkog okruga, ukoliko ne funkcioniše protivgradna mreža, recimo, na području lokalnih samouprava Zlatiborskog okruga, niti se može braniti Raški okrug, ukoliko ova dva okruga nisu podigli sistemn protivgradne zaštite“, objašnjava Jolović.
Mnogo priče, a nikakva rešenja. Poljoprivrednicima ne preostaje ništa drugo nego da, kao i do sada, gledaju u nebo i mole se bogu da se gradonosni oblak ne „sruči“ baš na njihovu njivu, ili malinjak.
