Ratni vojni invalidi koji koriste proteze i druga ortopedska pomagala u RS nisu zadovoljni kvalitetom, te procedurama za njihovo dobijanje koje moraju ponavljati svake tri godine. Kažu da se kvalitet ortopedskih pomagala nije poboljšao 20 godina i da od njih koristi imaju samo ortopedske kuće koje ih izrađuju. Zbog tih problema u Udruženjima amputiraca u Doboju, Banjaluci, Trebinju i Bijeljini, organizovano je „protestno postavljanje ortopedskih pomagala“.
Iz Udruženja amputiraca u RS nadležnima su upućeni jasni zahtjevi. Ratni vojni invalidi traže kvalitetnija pomagala i njihovo jednostavnije dobijanje. Smatraju da kvalitet materijala od kojeg se trenutno izrađuju nije zadovoljavajući, te da ortopedske radnje u kojima se prave pomagala imaju više koristi od korisnika.
„Kvalitet je isti 20 i nešto godina otkako nosimo te proteze. Jedino što te kuće imaju koristi“, kaže ratni vojni invalid Goran Goranović.
Nekvalitetna ortopedska pomagala, koja su oko kilogram teža od onih izrađenih u inostranstvu, ratnim vojnim invalidima prouzrokuju nove zdravstvene poteškoće, navodi Velibor Gligorić.
„Ošetećuju kičmu. Svaki fizijatar će vam reći da je bolja proteza lakša proteza. Da bih to približio običnom građaninu, recimo, automobil od 1000 do 1400 kilograma kad se optereti 20 do 30 posto, to je 200 do 300 kilograma, pa možete zamisliti šta se dešava tom autu i šta se dešava nama amputircima sa tim protezama“, objašnjava Gligorić.
Predstavnik dobojskog Udruženja amputiraca Zoran Panić kaže da su korisnici pomagala nezadovoljni procedurama njihovog izdavanja, kroz koje moraju prolaziti svake tri godine.
„Komplikovano je ići pet puta kod doktora, tri puta u fond, pa dobijemo odbijenicu. Tražimo da se to ukine i da proteze na neki način budu novčano pravo, da ratni vojni invalid- amputirac dobije sredstva na račun i ide raditi protezu ondje gdje želi. Tražimo da ostvarivanje pomagala ide preko Ministarstva rada i boračko-invalidske zaštite, gdje mi kao ratni vojni invalidi i pripadamo“, kaže Panić.
