Ne jenjavaju protesti u jermenskoj prestonici Jerevanu zbog povećanja cene struje, na čijem čelu su mladi aktivisti koji odbacuju kritike Moskve da je na delu "kolor revolucija".
Građani su nezadovoljni i masovnom korupcijom u elektrodistributivnoj mreži koja je u ruskom vlasništvu. Tako je zabeležen slučaj nabavke cementa od domaćeg tajkuna po 1.000 višoj ceni od tržišne.
Demonstranti ističu da neće odustati zahteva za pojeftinjenjem električne energije uprkos rizika od novog sukoba sa policijom.
U sredu veče okupilo se oko 10 hiljada građana prkoseći pozivima policije da se raziđu.
Nekoliko desetina poslanika, glumaca i javnih ličnosti stajali su između demonstranata i policije u nastojanju da spreče snage reda da još jednom na silu rasteraju okupljene građane.
Nekoliko stotina ljudi ostalo je i u četvrtak pre podne ispred predsedničke palate, blokirajući saobraćaj u glavnoj ulici.
Jermenski premijer Hovik Abrahamian je izjavio da Vlada neće odustati od odluke o poskupljenju struje, ali da će biti povećana pomoć za 105 hiljada siromašnih porodica da bi podmirili račune.
Jermenski predsedni Serž Sarkisian otputovao je u sredu veče u Brisel na samit narodnih partija. Pre toga je pokušavao u dva navrata da organizuje sastanak sa vođama protesta, ali su oni to odbili tražeći od njega da umesto toga saopšti preko televizije da povlači odluku o povećanju cene struje od 16 odsto.
Iako obe strane nastoje da mirnim putem reše problem, zasada nema naznaka približavanja stavova oko krize koja je izazvala najveće proteste u Jermeniji u poslednjih nekoliko godina.
Vašington i Brisel su izrazili zabrinutost zbog nasilja a visoki komesar UN za ljudska prava izrazio je zabrinutost zbog upotrebe sile protiv demonstranata i novinara, zahtevajući od vlasti da detaljno istraže zloupotrebe.
Demonstracije protiv povećanja cene struje počele su u utorak, kada se oko 7.000 građana okupilo i krenulo ka sedištu vlade. Nakon što ih je zaustavila policija, oni su organizovali "sedeći protest" i tako zaustavili saobraćaj u glavnoj ulici.
Policija je tada uhapsila 237 osoba i vodenim topovima rasterala na hiljade demonstranata. U sukobima je povređeno 11 policajaca i sedam demonstranata. Uhapšeno je 237 osoba.
Novinari na terenu, koji su zabeležili policijsko nasilje, takođe su privedeni i pretučeni. Mnogima je oštećena oprema i zaplenjeni snimci. Među njima je bilo i kolega iz jermenskog dopisništva Radija Slobodna Evropa.
(Video: Jermenska policija silom rasterala demonstrante)
Bez 'kolor' revolucije u Jermeniji
Protest je organizovala grupa mladih aktivista iz pokreta "Ne pljački", nezavisnog od političkih stranaka.
Protest je organizovala grupa mladih aktivista iz pokreta "Ne pljački", nezavisnog od političkih stranaka.
Njegovi lideri negiraju negiraju bilo kakvu vezu sa stranim organizacijama kao i domaćim opozicionim strankama.
"Niko nas ne kontroliše - ni sa Zapada niti sa Istoka. Sami se brinemo o sebi. Bitna nam je naša reputacija", kaže aktivista Jegia Nersesian (36).
I poslanik opozicije Tevan Pogosjan je odbacio rasprostranjene tvrdnje ruskih medija da su ovi protesti zapravo "revolucija u boji" podstaknutoj sa Zapada.
"Ova situacija je izazvana lošim radom ENA. Umesto da poprave njeno poslovanje, pojedinim ljudima se priviđa 'Majdan' ", ističe Pogosjan misleći na proevropske proteste u Kijevu u kojima je zbačen proruski predsednik Viktor Janukovič.
Poslanik opozicije Tevan Pogosjan je odbacio rasprostranjene tvrdnje ruskih medija da su ovi protesti zapravo "revolucija u boji" podstaknutoj sa Zapada.
Kremlj je zauzeo pomirljiv stav izražavajući nadu da će pronaći mirno rešenje.
U međuvremenu, jedan od lidera pokreta "Ne pljački" Vaghinak Šušanian je izjavio da će se protesti nastaviti sve dok vlasti ne povuku odluku o poskupljenju struje.
On je pozvao stanovnike Jerevana da isključe svetla na jedan sat u znak protesta.
Poskupljenje je usledilo nakon što je kompanija za snadbevanje Jeremenije strujom (ENA), filijala ruske firme Inter RAO od 2006., saopštila da je pala vrednost drama, nacionalne valute Jermenije.
Bivšu sovjetsku republiku, koja ima oko 3,2 miliona stanovnika, teško je pogodila ekonomska kriza u Rusiji koja je ugrozila izvoz i doznake jermenskog stanovništva koje živi u Rusiji.
Za jedan dolar sad se dobja 471 dram, dok se prošle godine kurs bio 407 drama.
Servilnost Jermenije prema Rusiji
Rusija ima veliku vojnu bazu u Jermeniji a njene kompanije kontrolišu najvažije sektore jermenske ekonomije, uključujući elektrodistributivnu mrežu koja ima monopol što izaziva veliko nezadovoljstvo potrošača.
Državna regulatorna komisija je prošle nedelje odlučila da poveća porez na struju za 16 odsto od 1. avgusta nakon zahteva ENA, za poskupljenjem od čak 40 procenata.
Povodom izveštaja o masovnim zloupotrebama ruskog menadžmenta jermenske elektrodistributivne mreže, mnogi Jermeni smatraju da su žrtve ruske korupcije i oligarha. Međutim, Vlada u Jerevanu odbija da istraži nezakonite radnje u ovoj kompaniji.
Cenu "uobičajenog poniznog odnosa jermenskih političara prema Rusima", na kraju plaćaju građani.
Armen Grigorian, jermenski analitičar koji piše za vašingtonsku "Džejmstaun fondaciju" (Jamestown Foundation), ističe da cenu "uobičajenog poniznog odnosa jermenskih političara prema Rusima", na kraju plaćaju građani.
"Rusko vlasništvo nad distributivnim mrežama za gas i struju u Jermeniji nije dovelo do snižavanja cena ili poboljšanja kvaliteta usluga kao što su očekivale pristalice Moskve u Jerevanu. Umesto toga, Rusija je profitirala na uštrb građana Jermenije", naglašava Grigorian.
Jermenija je ključno uporište Moskve na za nju veoma važnom Južnom Kavkazu. Ona se ove godine pridružila Rusiji, Belorusiji i Kazahstanu u Evroazijskoj ekonomskoj uniji, jednoj od institucija koju Kremlj koristi za jačanje uticaja u bivšim sovjetskim republikama.
"Uprkos 'strateškom partnerstvu' i narativima o 'bratstvu', Jermenija plaća najskuplju struju na bivšem sovjetskom prostorui".
Međutim, po rečima Grigoriana, "uprkos 'strateškom partnerstvu' i narativima o 'bratstvu', jermenska domaćinstva plaćaju najskuplju struju na bivšem sovjetskom prostoru, čak više nego i u Ukrajini".
(Video iz Jerevana: Demonstranti proveli drugu noć na ulicama)
Masovna korupcija u ruskoj kompaniji
Osim padom jermenske nacionalne valute, uprava ENA sa ruskim generalnim direktorom Jevgenijom Bibinom, nastoji da opravda povećanje cena niskom profitabilnošću kompanije i rastom duga.
Međutim, Grigorian smatra da ovo obrazloženje ne deluje uverljivo.
U međuvremenu, jermenski servis Radija Slobodna Evropa je došao do podataka da je ruski menadžment jermenske distributivne mreže od 2013. godine plaćao u proseku 20 odsto više od tržišne cene opremu, električne kablove i ostali materijal ruskim dobavljačima ili domaćim firmama bliskim vlastima u Jerevanu.
Tako je u jednom slučaju utvrđeno da su specijalne rukavice koje nose električari plaćene osam puta skuplje od regularne cene.
Uprava ENA je platila čak 1.000 puta više od tržišne cene za nabavku cementa od tajkuna čija je ćerka udata za sina premijera.
U dokumentaciji ENA je pronađeno da je njena uprava platila čak hiljadu puta više od uobičajene tržišne cene za nabavku cementa od fabrike "Ararat", čiji je vlasnik uticajni tajkun Gagik Tsarukian, inače poslanik i predsednik Olimpijskog komiteta Jermenije. Njegova ćerka je udata za sina premijera Hovika Abrahamiana.
Nakon izveštaja Radija Slobodna Evropa, ENA je saopštila da su ove brojke prenaduvane zbog tehničke greške.
Međutim, Robert Nazarian, predsedavajući Regulatorne komisije Jermenije, kazao je da su to stvarne cifre koje je uprava ENA odredila da bi isplatila ovu neverovatnu sumu domaćem tajkunu.
Komisija za nadzor jermenskog parlamenta je objavila izveštaj u aprilu u kome se navodi da je ENA platila duplo skuplje struju kompaniji iz Jerevana u vlasništvu Rusa nego domaćim proizvođačima ovog energenta tokom 2014.
Takođe, Transparensi Internešenel ističe da nisu dostupni podaci o nabavkama, platama putovanjima i ostalim troškovima ENA.
Uprkos ovim izveštajima, Regulatorna komisija Jermenije je saopštila u sredu da je odluka o povećanu cene struje ekonomski opravdana.
Za to vreme sve su učestalije pritužbe građana zbog loših usluga koje pruža ENA i nestanka struje u Jermeniji.
Kritičari smatraju da otkako je ova kompanija došla u rusko vlasništvo nije modernizovala zastarelu infrastrukturu kojom se doprema struja do 985,000 domaćinstava – uprkos 10-godišnjem kreditu od 45 miliona evra koji je 2009. odobrila Evropska banka za obnovu i razvoj.
Otkako je ova kompanija došla u rusko vlasništvo nije modernizovala zastarelu infrastrukturu uprkos kreditu od 45 miliona evra od Evropske banke.
Vlasnik jermenske distributivne mreže jedna je od najvećih kompanija u Rusiji u ovom sektoru. Inter RAO UES je na čelu grupe više od 20 različitih kompanija koje posluju u nekoliko desetina zemalja od Evrope do Azije.
U Jermeniji upravlja i nuklearnom centralom "Metsamor", koja proizvodi 40 odsto struje.
Takođe, Jermenija zavisi od Rusije i za snabdevanje gasom koju do njene granice doprema Gasprom, koju potom preuzima domaći distributer "ArmRosgazprom", koji je takođe u vlasništvu Gasproma.
