Oko stotinu građana iz različitih krajeva Republike Srpske protestvovali su u srijedu Banjaluci zbog, kako su rekli, pljačkaške privatizacije i katastrofalnog stanja u privredi koje ih je dovelo na rub egzistencije. Demonstranti su uputili i nekoliko zahtjeva pravosudnim institucijama RS, koje optužuju da štite kriminal i korupciju. Odgovora vlasti za sada nema, ali nezavisni ekonomisti ističu potrebu revizije privatizacije u tom entitetu.
Okupljanjem u centru Banjaluke u srijedu, mali akcionari su protestvovali protiv pljačkaške privatizacije, ali i pravosudnih institucija RS za koje tvrde da štite tajkune i njihovo nelegalno bogaćenje.
Preduzeća u stečaju, uništena privreda i radnici bez egzistencije, epilog su privatizacije provedene u tom dijelu Bosne i Hercegovine. Ognjen Jugović, sekretar Saveza udruženja malih akcionara RS, kaže da su ratni profiteri uzeli sve:
„U RS žive dobro ratni i poslijeratni profiteri, dakle kriminalci. Uz njih žive dobro korumpirani državni službenici - dakle, opet kriminalci. U RS dobro žive kriminalci i kriminalci, a narod je na rubu propasti i iz dana u dan prolazi sve gore. Ovo je mnogo ozbiljna priča i zadnji put ponavljam tim ratnim profiterima: ’Ljudi, jamili ste dosta i nemojte više. Narod umire.’“
Malim akcionarima u srijedu su se pridružili i predstavnici nekoliko nekada poznatih, a danas potpuno osiromašenih preduzeća.
Radnici Fabrike alatnih mašina Jelšingrad iz Banjaluke takođe su ogorčeni na činjenicu da se tajkunske privatizacije legalizuju u RS, a da pravosuđe ne reaguje.
"Ja mogu odgovorno reći da su sudovi i tužilaštva postali privatne agencije moćnika, dijela političara i svih kriminalaca. Samo su to institucije u kojima možete sve izbrisati i dobiti status časnog i poštenog građanina, a nema veze šta ste uradili. Mi pozivamo vlast da se ozbiljno uhvati u koštac s ovim sudstvom i s ovim problemima, jer ako oni ove druge stavljaju van institucija, mi ćemo pozvati i ostalo građanstvo da i mi budemo van institucija i neka se svako bori za sebe. Mi živote možemo braniti. Ako oni mogu braniti svoj toliki kapital, nek izvole, mi svoje gole živote možemo braniti“, kaže Jovan Knežević, član odbora povjerilaca FAM Jelšingrad.
Žrtve privatizacije
Mali akcionari u RS, odavno je jasno, potpuno su obespravljeni. Oni su žrtve privatizacije koja je na velika vrata ušla u poslijeratnu BiH, a završila pljačkom i osiromašenjem.
Direktor Ekonomskog instituta iz Bijeljine Aleksa Milojević objašnjava da je suština akcionarske svojine razdvajanje upravljačkih od vlasničkih prava:
„Suština tog razdvajanja je da mali akcionari dobivaju veća upravljačka prava od svojinskih prava, za razliku od krupnih akcionara koji dovoljno je da dobivaju veću dividendu na svoj kapital, oni imaju manja upravljačka prava od svog vlasničkog udjela.“
Nigdje u svijetu ne postoje slučajevi da se s 51 posto vlasničkih prava osnoji 100 posto upravljačkih i da se ekspropriše vlasništvo malih akcionar, zaključuje Milojević.
U odbranu malih akcionara u Republici Srpskoj za sada nije stala nijedna zvanična institucija.
Nakon protesta u Banjaluci, mali akcionari zatražili su od entitetskih pravosudnih institucija da se ispita djelovanje pojedinih organizovanih kriminalnih grupa koje su učestvovale u nelegalnim privatizacijama. Akcionari zahtijevaju da se postupi i po njihovim prijavama podnijetim u slučajevima preduzeća Fruktona i Banjalučka pivara.
Od pravosudnih institucija zatražili su i jednak tretman prema svim građanima jer tvrde da su sudovi do sada hitno rješavali sporove u korist tajkuna, dok predmeti akcionara godinama čekaju u ladicama. Mali akcionari su u srijedu u Banjaluci poručili da, ukoliko ih pravosuđe ne zaštiti - pravdu će uzeti u svoje ruke.
Okupljanjem u centru Banjaluke u srijedu, mali akcionari su protestvovali protiv pljačkaške privatizacije, ali i pravosudnih institucija RS za koje tvrde da štite tajkune i njihovo nelegalno bogaćenje.
Preduzeća u stečaju, uništena privreda i radnici bez egzistencije, epilog su privatizacije provedene u tom dijelu Bosne i Hercegovine. Ognjen Jugović, sekretar Saveza udruženja malih akcionara RS, kaže da su ratni profiteri uzeli sve:
„U RS žive dobro ratni i poslijeratni profiteri, dakle kriminalci. Uz njih žive dobro korumpirani državni službenici - dakle, opet kriminalci. U RS dobro žive kriminalci i kriminalci, a narod je na rubu propasti i iz dana u dan prolazi sve gore. Ovo je mnogo ozbiljna priča i zadnji put ponavljam tim ratnim profiterima: ’Ljudi, jamili ste dosta i nemojte više. Narod umire.’“
"Mogu odgovorno reći da su sudovi i tužilaštva postali privatne agencije moćnika, dijela političara i kriminalaca", kaže Jovan Knežević iz 'Jelšingrada'.
Malim akcionarima u srijedu su se pridružili i predstavnici nekoliko nekada poznatih, a danas potpuno osiromašenih preduzeća.
Radnici Fabrike alatnih mašina Jelšingrad iz Banjaluke takođe su ogorčeni na činjenicu da se tajkunske privatizacije legalizuju u RS, a da pravosuđe ne reaguje.
"Ja mogu odgovorno reći da su sudovi i tužilaštva postali privatne agencije moćnika, dijela političara i svih kriminalaca. Samo su to institucije u kojima možete sve izbrisati i dobiti status časnog i poštenog građanina, a nema veze šta ste uradili. Mi pozivamo vlast da se ozbiljno uhvati u koštac s ovim sudstvom i s ovim problemima, jer ako oni ove druge stavljaju van institucija, mi ćemo pozvati i ostalo građanstvo da i mi budemo van institucija i neka se svako bori za sebe. Mi živote možemo braniti. Ako oni mogu braniti svoj toliki kapital, nek izvole, mi svoje gole živote možemo braniti“, kaže Jovan Knežević, član odbora povjerilaca FAM Jelšingrad.
Žrtve privatizacije
Mali akcionari u RS, odavno je jasno, potpuno su obespravljeni. Oni su žrtve privatizacije koja je na velika vrata ušla u poslijeratnu BiH, a završila pljačkom i osiromašenjem.
Direktor Ekonomskog instituta iz Bijeljine Aleksa Milojević objašnjava da je suština akcionarske svojine razdvajanje upravljačkih od vlasničkih prava:
„Suština tog razdvajanja je da mali akcionari dobivaju veća upravljačka prava od svojinskih prava, za razliku od krupnih akcionara koji dovoljno je da dobivaju veću dividendu na svoj kapital, oni imaju manja upravljačka prava od svog vlasničkog udjela.“
Nigdje u svijetu ne postoje slučajevi da se s 51 posto vlasničkih prava osnoji 100 posto upravljačkih i da se ekspropriše vlasništvo malih akcionar, zaključuje Milojević.
U odbranu malih akcionara u Republici Srpskoj za sada nije stala nijedna zvanična institucija.
Nakon protesta u Banjaluci, mali akcionari zatražili su od entitetskih pravosudnih institucija da se ispita djelovanje pojedinih organizovanih kriminalnih grupa koje su učestvovale u nelegalnim privatizacijama. Akcionari zahtijevaju da se postupi i po njihovim prijavama podnijetim u slučajevima preduzeća Fruktona i Banjalučka pivara.
Od pravosudnih institucija zatražili su i jednak tretman prema svim građanima jer tvrde da su sudovi do sada hitno rješavali sporove u korist tajkuna, dok predmeti akcionara godinama čekaju u ladicama. Mali akcionari su u srijedu u Banjaluci poručili da, ukoliko ih pravosuđe ne zaštiti - pravdu će uzeti u svoje ruke.