Ratni veterani i vojni invalidi najavili su da će nastaviti proteste, nakon što ih ni na okupljanju ispred zgrade Vlade Srbije u ponedeljak nije primio niko od predstavnika vlasti. Stotinak učesnika proteklih ratova se usprotivilo pripremi novog zakona nakon čijeg usvajanja će, kako tvrde, polovina njih ostati bez ikakvih primanja.
“Zakon predviđa da samo oni koji su ranjeni do 27. aprila 92, ili su do tada poginuli, mogu da ostanu u sistemu”, preneli su okupljenima lideri udruženja koja okupljaju učesnike ratova.
Veterani su nosili transparente “Gde su ratne dnevnice”, “Vuline, gde si bio dok je grmelo” i “Vuline, drži se obećanja”, koji se odnose na ministra za rad, socijalna i boračka pitanja, koji ih opet nije udostojio razgovora.
Željko Vasiljević, predsednik Udruženja ratnih vojnih invalida Srbije, poručio je da su se namerno baš na Sretenje pojavili pred Vladom.
“Pomislili smo da je dobra prilika da razgovaramo u svečanoj atmosferi. Na žalost, situacija u ovoj državi je takva da ovde nema nikoga. Dok nam pričaju da rade 25 sati dnevno, danas se ne radi ništa u Vladi. Vrata su zatvorena”, rekao je Vasiljević.
Protest veterana na Dan državnosti
Prema proračunu okupljenih, na uštrb ratnih veterana Ministarstvo rada u 2015. uštedelo je 700 miliona dinara, dok bi sa novim zakonom ušteda u ovoj godini koja bi išla preko njihovih leđa iznosila čak dve milijarde.
“Ako izgubimo ovu bitku možemo da kažemo da je polovina naših članova osuđena na smrt. Mogu samo da kupe konopac da se obese, i oni i članovi njihovih porodica. Jer kako ratni vojni ivalidi mogu da nađu posao u Srbiji u kojoj nema posla ni za zadrave ljude”, rekao je Željko Vasiljević, podsećajući da su većini njih državne naknade po osnovu boračkih prava jedini prihod u životu.
Vetarni tvrde da se novi zakon, kojim bi im država ukinula deo prava, donosi u tajnosti, zbog čega su posebno revoltirani. Ističu jednu od njegovih odredbi po kojoj bi znatan broj njih ponovo morao da dokazuje prava na invalidninu.
Slavko Lemajić, jedan od veterana, na kraju je poručio da se oseća izdanim od države.
“Pa izgleda kao da samo njima trebaju pare, a da nama za život ništa ne treba. Brat od tetke mi je '95. poginuo u ratu. I sada će njegova deca ostati bez dinara. A ja sam bio u Glini, Dvoru, Petrinji… Otišao sa 22.6.'91. i bio do 15.4.'96. I sad ništa”, rekao je Lemajić.
