"Protest za Generalštab" na poziv studenata u blokadi, povodom 26. godišnjice početka NATO bombardovanja Savezne Republike Jugoslavije, održan je u ponedeljak u Beogradu sa zahtevom da se kompleksu oštećenih vojnih zgrada vrati status kulturnog dobra.
Studenti u blokadi predali su Ustavnom sudu inicijativu za ocenu ustavnosti odluke Vlade Srbije o ukidanju zgradama Generalštaba statusa kulturnog dobra.
Vlada Srbije je uprkos protivljenju struke izbrisala zgrade Generalštaba iz registra kulturnih dobara čime je otvoren put za projekat Džareda Kušnera (Jared Kushner), zeta predsednika Sjedinjenih Država Donalda Trampa (Trump).
Skup ispred Generalštaba deo je višemesečnih protesta u Srbiji sa kojih se traži odgovornost za pogibiju 16 ljudi u padu betonske nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu.
U pozivu na protest insistira se da se poštuju postojeći zakoni i da važe jednako za sve.
"Nećemo dozvoliti da tajni ugovori i skrivena dokumentacija prekrajaju našu istoriju i budućnost", dodaje se.
U tom pozivu se dodaje da "ako dozvolimo da nestane Generalštab, šta je sledeće".
"Ovim protestom ukazujemo ne samo na očuvanje Generalštaba, već i na opšti odnos vlasti prema kulturnom nasleđu", navedeno je.
U govoru na skupu ispred Generalštaba konzervatorka Estela Radonjić Živkov izjavila je da ta zgrada nije izgubila spomeničko svojstvo.
"Ona je primer dela srpske moderne arhitekture i jedino delo u Beogradu poznatog arhitekte Nikole Dobrovića", navela je ona.
Kompleks zgrada Generalštaba Vojske Srbije i Crne Gore i Ministarstva odbrane delo je jednog od najvećih predstavnika jugoslovenskog modernog pokreta u arhitekturi Nikole Dobrovića.
Matija, student Fakulteta primenjenih umetnosti rekao je za RSE da su na protestu "da odbrane zgradu koja je kulturno dobro".
"Ona predstavlja našu istoriju tako da sam došao ovde da branim svoju istoriju i svoju kulturnu baštinu. Najidealnije bi bilo da se zgrada rekonstruiše", kaže on.
Kulturna radnica zaposlena u Narodnom muzeju Srbije Dragana Kovačić rekla je da su okupljeni došli s ciljem da zaštite spomenike koji čuvaju kulturno sećanje.
"Spomenike koji su značajni arhitektonski spomenici zakonom zaštićeni i koji su prodati", navela je.
Vlada Srbije je 15. maja 2024. potpisala Ugovor o revitalizaciji sa Kušnerovom kompanijom "Affinity Global Development" čime je Srbija ovo zemljište iznajmila na 99 godina.
Kušner planira izgradnju poslovno-stambenog kompleksa u okviru koga će biti i Memorijalni kompleks posvećen svim žrtvama NATO bombardovanja, a ugovor koji su vlasti sa njegovom firmom potpisale nije objavljen.
Projekat je naišao na protivljenje struke, opozicije i dela građana uz ocenu da predstavlja narušavanje kulturnog nasleđa, kao i zbog netransparentnosti koja ga prati.
Republički zavod za zaštitu spomenika koji je nadležan za spomeničko nasleđe, zatražio je od Vlade da odluku stavi van snage.
Studentkinja Dunja Stanojković pročitala je objavu studenata u blokadi u kojoj je navedeno i da je "24. marta 1999. bombardovana jedna zemlja, a do danas niko nije odgovarao."
"Postalo je jasno da principi međunarodnog prava ne važe za sve podjednako", dodaje se.
U toj objavi je navedeno da je prema podacima Ministarstva odbrane Srbije za 78 dana bombardovanja stradalo 2500 civila, među njima 89 dece, i 1031 pripadnik vojske i policije.
Međutim, prema nevladinom Fondu za humanitarno pravo iz Beograda tokom bombardovanja SR Jugoslavije stradao je 451 civil - 217 Albanaca, 204 Srba i 30 Roma i drugih, kao i 276 pripadnika Vojske Jugoslavije i Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije i 29 pripadnika Oslobodilačke vojske Kosova.
Građani i studenti koji su bili ispred Generalštaba otišli su potom do parka Tašmajdan gde su položili cveće i vence ispred spomenika "Bili smo samo deca" koji je posvećen žrtvama NATO bombardovanja, prenela je agencija Beta.
Studentski protesti tema zvaničnog skupa povodom godišnjice bombardovanja
U prisustvu državnog vrha Srbije i čelnika bh. entiteta Republike Srpske, održan je i komemorativni skup posvećen žrtvama NATO bombardovanja, na aerodromu "Pukovnik-pilot Milenko Pavlović" u Batajnici, kraj Beograda.
"Ubijali su nam decu, mi nećemo to zaboraviti i ne smemo to zaboraviti ali kao što reče naš partrijarh (Porfirje), moramo da praštao, ali da zaboravimo ne smemo nikada", rekao je predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
On je govorio i o aktuelnim protestima u Srbiji koje predvode studenti u blokadi. Svojim pristalicama je poručio da na njih moraju odgovoriti trpeljivošću.
"Ne smemo da im odgovorimo mržnjom i nasiljem. Ja sam predsednik Srbije i onima koji prtete nasiljem i pružamo im ruku, vratićemo mir, stabilnost i poredak u Srbiju", dodao je.
Mirne proteste širom Srbije predvode studenti, zahtevajući odgovornost vlasti za nesreću u Novom Sadu.
Skupu je prisustvovao i predsednik Republike Srpske Milorad Dodik koji je obraćajući rekao da su protesti u Srbiji besciljni.
"Važno je danas da se Srbija vrati sebi, da skupi snagu i da ponovo postane jaka, da prestane uzimanje njene snage kroz isprazna okupljanja koja nemaju cilj. Oni i ne govore šta je svrha toga, svrha je da se Srbima oduzme snaga", rekao je predsednik RS.
Dodik je ocenio i da je Vučić "jedini koji može da vrati snagu Srbiji".
NATO bombardovanje tadašnje Savezne Republike Jugoslavije počelo je 24. marta 1999. kao odgovor na progon Albanaca na Kosovu koji su vršile bezbednosne snage Srbije.
Bombardovanje je završeno posle 11 nedelja potpisivanjem Kumanovskog sporazuma kojim su se srpska vojska i policija povukle sa Kosova.
Tokom rata 1998/99. na Kosovu ubijeno je preko 10.000 civila od kojih više od 8.000 Albanaca. Zločini srpskih snaga potvrđeni su presudama haškog tribunala.
