I dok sa jedne strane Srpska pravoslavna crkva (SPC) traži od države da omogući vernicima prisustvo na Uskršnjim liturgijama i delimično ukidanje zabranje kretanja zbog policijskog časa, epidemiolozi iz Kriznog štaba upozorili su da bi to moglo da ugrozi sve dosadašnje napore u borbi protiv korona virusa.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je 14. aprila uveče da će sutra (15. april) pokušati još jednom da razgovara sa patrijarhom SPC i predstavnicima te crkve, ali i naglasio da će podržati lekare.
"Uzdam se u patrijarha Irineja i moliću ga, klečaću pred njim, da razume ono što tražimo, ne zato što smo bahati i osioni, već zato što želimo da pobedi život", rekao je Vučić za Radio-televiziju Srbije (RTS).
On je dodao i da državi “ne pada na pamet da hapsi vladike i sveštenstvo”.
"To nam ne pada na pamet. A ako ne urode plodom (moje molbe patrijarhu) obavestićemo vas kakva će biti naša konačna odluka", dodao je predsednik Srbije.
Ranije danas, epidemiolog i član Kriznog štaba Vlade Srbije Predrag Kon rekao je da ga je "duboko pogodila" molba Sinoda SPC da se odobri privremeni prekid zabrane kretanja na Uskrs, kako bi pravoslavni hrišćani koji nisu u samoizolaciji mogli da učestvuju na liturgiji.
"Zato što to na neki način negira sve ovo što je dosadašnji pokušaj da se spase život, i shvatajući da do te mere ima nerazumevanja, ja sam zaista osetio potrebu da treba da se sklonim", rekao je Kon, navodeći da je i to jedan od razloga zbog kojih je najavio povlačenje iz stručnog tima Vlade Srbije za suzbijanje epidemije bolesti COVID-19.
Kon je, međutim, rekao i da se tokom dana sastao sa predsednikom Srbije, Aleksandarom Vučićem, i premijerkom Srbije, Anom Brnabić, i dobio od njih podršku.
Zamenica direktora Instituta za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut" Darija Kisić Tepavčević istakla je tokom konferencije za novinare 14. aprila da je "stav struke jednoglasan i jasan" povodom molbe SPC da se vernicima omogući prisustvo liturgijama na Uskrs.
"Bilo kakvo okupljanje i ponašanje koje će da poveća rizik za nastanak infekcije je visok rizik za generalno zdravlje naše populacije u ovom momentu. Tu nema nikakvih kompromisa, stručno mišljenje i mišljenje medicine zasnovano na dokazima je vrlo jasno", rekla je Kisić Tepavčević, dodajući da je "potrebno dosta vere i snage da se kolektivno ponašamo onako kako je najbolje za nas i naše najmilije".
Sveti arhijerejski sinod Spske parvoslavne crkve obratio se 13. aprila državnom vrhu Srbije sa molbom da se u nedelju 19. Aprila, na pravoslavni Uskrs, od pet do deset časova ujutro, prekine policijski čas kako bi vernici mogli da prisustvuju prazničnoj liturgiji.
Saopštenje Sinoda je usledilo dva dana nakon sastanka predsednika Aleksandra Vučića sa patrijarhom srpskim Irinejem, posle koga se očekivalo da će patrijarh slediti primer ruske i grčke pravoslavne crkve, čiji će hramovi na Vaskrs ostati zatvoreni za vernike.
Religijski obredi u drugom planu kada je život ugrožen
Profesor etike na Univerzitetu Novi Sad, Slobodan Sadžakov pozvao se u izjavi za Radio Slobodna Evropa (RSE) na svete spise svih velikih religija u kojima, kako navodi piše:
"Život je na prvom mestu, religijski obredi se moraju staviti u drugi plan kada je život ugrožen i prisustvo službama u takvim slučajevima ne mora biti striktno".
Zbog toga, kako je rekao, država treba "da stane na kraj bahatom, neodgovornom i primitivnom ponašanju SPC".
"Sve druge religijske zajednice i kod nas i u svetu poštuju mere koje sepreduzimaju na suzbijanju pandemije korona virusa, jedino SPC zaista na neverovatan način istrajava u nekim zahtevima, kao da nikada više neće biti Vaskrsa, kao da vernici neka svoja prava ne mogu da upražnjavaju i u tišini svojih domova i na manjim prostorima", rekao je Sadžakov.
Na inicijativu SPC prvo je reagovao član Kriznog štaba za vanredno stanje i vojvođanski sekretar za zdravstvo Zoran Gojković. On je na konferenciji za novinare 13. aprila poručio da razume potrebu dela vernika i sveštenstva, ali da je stav zdravstvene struke da i tokom praznika građani moraju ostati izolovani u svojim domovima.
"Jer je to jedini put i način u ovom trenutku da iz ovog problema izađemo sa što manje posledica. Zdravstvena struka insistira na tome, a država nas je od samog početka poslušala i nadam se da će tako biti i nadalje", rekao je Gojković.
Teolog i veroučitelj Mladen Aleksić rekao je za RSE da kao vernik razume želju sveštvenstva i dela vernika, ali da kao građanin ima razumevanje za mere koje preduzima država.
"Razumem s jedne strane sveštenike i vernike koji žele da tog jutra budu u svojoj crkvi, a sa druge strane mogu apsolutno da razumem i državu koja pokušava da tim merama spreči potencijalno širenje virusa koji kod nas već hara. Nažalost, imamo i slučajeve poput ovog u Gerontološkom centru u Nišu, u kojem je, zbog nepažnje, zaražen veliki broj starih", kaže Aleksić za RSE.
Direktor niškog Gerontološkog centra uhapšen je 13. aprila zbog sumnje da je izvršio teško krivično deloprotiv zdravlja ljudi, kad je reč o prenošenju zarazne bolesti. On je osumnjičen da nije preduzeo adekvatne mere zaštite od širenja virusa korona, pa je u toj ustanovi korona virusom zaraženo 140 korisnika i četvoro zaposlenih.
U međuvremenu, patrijarh srpski Irinej je u Uskršnjoj poslanici 14. aprila između ostalog istakao da "moramo učiniti sve da sebi i drugima pomognemo, da razumemo i podržimo napore nadležnih zdravstvenih, sanitarnih i državnih institucija koje ulažu napore kako bi nas zaštitili od zaraze".
"Možda nam to trenutno teško pada, ali sve što je na opštu korist moramo prihvatiti i podržati, a sebe i svoje ponašanje tome prilagoditi", naglasio je Irinej i pozvao sve vernike "molimo se Bogu, učestvujemo redovno i aktivno u svetoj Liturgiji".
Mišljenja, ipak, podeljena
Govoreći za RSE profesor istorije prava na Univerzitetu Kragujevac Zoran Čvorović istakao je da je zahtev SPC potpuno legitiman jer je zasnovan na Ustavu Srbije.
"Iako je vanredno stanje, ono je pravno stanje i u takvom stanju važe odredbe Ustava kao što je ova, na članu 202 Ustava koji kaže da se sloboda veroispovesti ne može ni pod kojim razlogom ograničiti, ni u uslovima vanrednog stanja. Opasno je ako pođemo od toga da Vlada u vanrednom stanju može sve, pa i ono što nije dozvoljeno Ustavom", istakao je Čvorović i precizirao da sloboda veroispovesti spada u osnovna ljudska prava koja su pomenuta u članu 202 Ustava.
Zašto podaci ne pokazuju cijelu sliku?
Dnevna kompilacija slučajeva zaraženih korona virusom koje objavljuje Univerzitet Johns Hopkins je najkompletnija na svijetu, ali se oslanja na informacije koje dostavljaju vlade pojedinih država.
U mnogim zemljama postoje restrikcije o objavljivanju takvih informacija ili drugi razlozi zašto se ne želi prikazati puna slika.
Metodologija, direktnost, transparentnost i kvalitet ovih podataka može dramatično varirati od zemlje do zemlje.
Pomenuti član Ustava definiše da su po proglašenju vanrednog ili ratnog stanja, dozvoljena odstupanja od ljudskih i manjinskih prava zajemčenih Ustavom, ali samo u obimu u kojem je to neophodno.
"Mere odstupanja ne smeju da dovedu do razlikovanja na osnovu rase, pola, jezika, veroispovesti, nacionalne pripadnosti ili društvenog porekla", navodi se u Ustavu.
"Prema tome, zabrane okupljanja na otvorenom i zatvorenom prostoru kojeje donela Vlada Republike Srbije nakon proglašenja vanrednog stanja ne odnose se na SPC i sve druge verske zajednice, zbog čega je Vlada posle toga donela zaključak kojim, naglašavam, preporučuje verskim zajednicama da se pridržavaju određenih mera i ne održavaju bogosluženja u kojima će učestvovati vernici. Dakle, reč je samo o preporuci jer je i Vladi jasno da bi primena Uredbe o vanrednom stanju koja zabranjuje javno okupljanje vernika bila protivustavna, jer sloboda veroispovesti se ne može ograničiti, čak ni u vreme vanrednog stanja", tumačenje je Čvorovića.
Sa druge strane, profesor etike na Univerzitetu Novi Sad, Slobodan Sadžakov, u zahtevu SPC, pre svega, prepoznaje neodgovornost crkve prema građanima i stalnu težnju ka privilegijama koju, kako kaže, iskazuje i tokom vanrednog stanja.
"I u ovoj teškoj situaciji kada se lekari i svi ostali trude da spasu svaki život i izlažu se opasnosti, oni svojim neodgovornim postupcima žele da urade nešto što vodi ka potencijalnom pogoršanju ove situacije. Takvo ponašanje je apsolutno skandalozno i sada je na državi da na ozbiljan i odgovoran način ostane dosledna u primeni mera koje su bile na snazi i proteklog vikenda, u vreme proslave katoličkog Uskrsa", rekao je Sadžakov.
Slediti primer ruske i grčke pravoslavne crkve
Mladen Aleksić istakao je da bi i SPC trebalo da sledi primere ruske i grčke pravoslavne crkve koje su svoje vernike pozvale da Vaskrs proslave molitvama u svojim domovima.
"Bugarska pravoslavna crkva je najavila da će za Vaskrs crkve biti otvorene, u Gruziji takođe, ali su zato ruska crkva i ruski patrijarh otvoreno pozvali svoje vernike da ne dolaze u hramove, već da Vaskrs proslave molitvama u svojim domovima. Isto su učinile i grčka i rumunska pravoslavna crkva, s tim što je grčkim vernicima sugerisano da sveće pale u malim crkvicama u svojim dvorištima", rekao je Aleksić.
U svojoj izjavi za medije, direktor crnogorske policije Veselin Veljović, rekao je 14. aprila da tokom Uskrsa neće biti dozvoljeno prisustvo vernika u crkvama i da će se verski obredi obavljati bez prisustva građana.
Drugačije istorijsko pamćenje
Govoreći za RSE o zahtevu SPC za petočasovni prekid policijskog vikend časa, profesor crkvene istorije na Univerzitetu Kragujevac, Zoran Čvorović kaže da crkva ima iskustva sa mnogo strašnijim epidemijama nego što je epidemija korona virusa i navodi da crkve nisu bile zatvorene ni u vreme velikih epidemija.
"Crkve nisu bile zatvorene ni u vreme epidemija kuge, kolere, velikih boginja... U istoriji ruske crkve zapisano je da su crkve uvek bile otvorene, da su se liturgije uvek održavale, a da je crkva i u vreme najtežih epidemija pozivala narod na molitve i pričešćivanje. Primeri za to su epidemija kolere u Moskvi 1830, 1847-1848, 1855. godine", rekao je Čvorović i dodao da takvih primera ima i iz bliske prošlosti SPC.
"U vreme epidemije velikih boginja 1972. godine krizni štab je tražio od SPC da promeni način pričešćivanja i prilagodi ga svim sanitarnim zahtevima zbog opasnosti od zaraze. U ime SPC odgovorio je blaženopočivši patrijarh Pavle, tadašnji raško-prizrenski episkop u čijoj je eparhiji i započela epidemija variola vere. Patrijarh je tada energično odbio taj predlog apostrofirajući činjenicu da se oni duboko kose sa učenjima SPC, prema kojima je pričešće samo telo i krv Hristova i da je nemoguće da bude uzrok zaraze", podseća Čvorović.
Zahtevi i osude
Pre zahteva Svetog sinoda SPC, i predsednik Srpskog pokreta Dveri Boško Obradović zatražio je od Kriznog štaba za suzbijanje Covid 19 da tokom predstojećih Vaskršnjih praznika ublaži mere koje se odnose na kretanje i boravak u hramovima SPC za vernike pravoslavne veroispovesti.
Obradović je predložio da se od policijskog časa izuzme vreme bogosluženjaza Vaskrs i da se ona obavljaju na otvorenom, uz poštovanje mera socijalnogdistanciranja u cilju sprečavanja širenja korona virusa.
Na njegov predlog reagovala je Koalicija Vojvođanski front koja je osudilanjegov zahtev da se verski objekti SPC otvore za vernike tokom predstojećeg pravoslavnog Vaskrsa, koji se obeležava u nedelju, 19. aprila.
"Neodgovornost Boška Obradovića je poznata, ali se očekivalo da u danima u kojima je svima na prvom mestu očuvanje zdravlja, pokaže viši nivo političke odgovornosti", navodi se u saopštenju za javnost Koalicije Vojvođanski front.
I Ujedinjena demokratska Srbija (UDS), u kojoj su Pokret Srbija 21 i druge političke ogranizacije, pozvala je državne organe da zaštite zdravlje i živote građana i ne dozvole okupljanje u crkvama povodom predstojećeg Vaskrsa.
Na celu situaciju reagovala je i poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković koja je u izjavi za Danas 13. aprila rekla da je neophodno da se i SPC pridržava svih mera i preporuka koje su na snazi, te da smatra da su neodgovorne i zabrinjavajuće poruke pojedinih crkvenih velikodostojnika i dela sveštenstva koji dogmu i tradiciju u vršenju verskih obreda stavljaju iznad zdravlja i dobrobiti svojih vernika, preuzimajući tako i odgovornost za njihovo zdravlje.
O situaciji se oglasila i Srpska akademija nauka i umetnosti (SANU), koja je u saopštenju istakla da je najracionalnije postupanje ono koje je usklađeno i zasnovano na poštovanju stavova i preporuka domaćih i svetskih medicinskih stručnjaka.
Facebook Forum