Srbija je i dalje zemlja sa visokom korupcijom, pokazuje najnoviji izveštaj Transparency International-a. Na listi percepcije korupcije u odnosu na prošlu godinu lošije je plasirana za šest mesta, među 175 država svrstana je na 78. poziciju sa indeksom 41.
Uprkos snažno proklamovanoj borbi protiv korupcije i kriminala, koja je konstantno jedna od glavnih tema vlasti, Srbija je i dalje država koju strani investitori i poslovni ljudi vide kao zemlju sa visokom korupcijom. To je pokazala najnovija lista Transparency International-a na kojoj se po percepciji korupcije Srbija nalazi u sredini tabele od 175 država, u društvu Svazilenda, Crne Gore, Sao Tome i Principe, Tunisa i Benina.
Nemanja Nenadić, iz Transparentnosti Srbija, na predstavljanju izveštaja odgovorio je na pitanje RSE - Da li u Srbiji postoji politička volja da se suzbije korupcija.
„Bilo bi nekorektno reći da se ne radi. Radi se nešto. Ali se ta politička volja ne demonstrira tamo gde joj je mesto, ili se makar ne demonstrira uvek. O tome naročito rečito govore primeri zakona koji su doneti ali nisu sprovedeni u delo. Poput Zakona o javnim preduzećima koji predviđa konkurs kao antikorupcijsku meru. A onda imate situaciju da ti konkursi nisu okončani ni godinu dana nakon raspisivanja. Negde nisu ni raspisani. Nikada ne bih političku volju vezivao za konkretne istrage korupcije. Kao što ne bi bilo dobro da od političara tražimo da pokreću istrage. Ne mislim da kroz broj istraga i optužnica treba meriti uspeh bilo koje političke garniture i postojanje političke volje. Već ako negde treba tražiti političku volju onda je to u tome da se stvore uslovi da pravosuđe svoj posao radi nezavisno. A mislim da ti uslovi nisu još do kraja uspostavljeni u Srbiji.“
Iako to nije bila tema ovog izveštaja, podaci relevantnih svetskih organizacija pokazuju da je korupcija u Srbiji najveća u pravosuđu, sektoru za izdavanje građevinskih i drugih dozvola, zdravstvu, policiji...
Ali, naglašava Vladimir Goati iz organizacije Transparentnost Srbija, ubedljivo najveća korupcija u Srbiji je u sferi političkih partija.
„Tu je ona krupna korupcija. Tu nije onih 100 evra koje date da bi vas preko reda primili kod lekara. To je velika korupcija u kojoj se okreću milioni, naročito u predizbornom razdoblju. Uvek se okreću oko vrhova vladajućih partija, tako je u svim društvima. To da su partije glavni generatori korupcije poznato je u celom svetu.“
Miroslav Prokopijević iz Centra za slobodno tržište, kaže za RSE da se nazadovanje Srbije u borbi protiv korupcije može opisati činjenicom da nivo tog problema, kao i privredni rezultati, zavisi od pravila igre.
„Bez obzira na veliku galamu i izjave tipa ’svom snagom protiv korupcije’, zatvaranje nekih biznismena i puštanje drugih, praktično ništa nije urađeno na promeni pravila igre koja su Srbiju dovela u situaciju da ima ovakvu korupciju. Mislim na to kako se finansiraju političke stranke, da se javna preduzeća koriste za partijsko finansiranje, da praktično nikakav neki veći posao ne može da se zaključi a da tu nema podmićivanja na ovaj ili onaj način... Prema tome, sada ne znamo šta radi ova ekipa ali ćemo doznati kada dođe naredna. Ali može da se pretpostavi da se korupcija, pošto su pravila igre ista, jednako odvija kao i ranije. I to je glavni razlog što smo tu gde jesmo.“
RSE: Da li to može da utiče na interesovanje investitora iz inostranstva za poslove u Srbiji?
Prokopijević: Naravno da utiče. Jer jedan broj investitora ovde neće ni doći zato što izbegavaju visokokoruptne zemlje. Jer se zna da u takvim zemljama biznis ne može da se radi a da se ne daje mito. A ako to urade onda ih u njihovoj matičnoj zemlji kažnjavaju jednako kao da su podmićivali tamošnje službenike, dakle u Americi ili u Zapadnoj Evropi. Jedan broj njih ne dolazi zbog toga, a drugi zato što je izdatak za mito dosta veliki teret uz poslovne troškove. U suštini, na ovogodišnji izveštaj o Srbiji strani biznismeni će gledati u stilu da smo ostali tamo gde smo i bili.
RSE: Ima li nekog čarobnog recepta da se situacija sa korupcijom u Srbiji promeni, šta bi prvo trebalo uraditi?
Prokopijević: Najspektakularnija promena preko noći bio je pokušaj Gruzije. Ta zemlja je radikalnim merama pre desetak godina od indeksa 23 došla na 42. Možda bi moglo nešto slično i kod nas da se izvede. Jedan od najvećih poteza u Gruziji je bio da se otpuste svi saobraćajni policajci. I da se onda oni koji su poznati po tome da ne uzimaju mito postave za šefove i da oni ponovo postave službu. To je recimo bio uspešan korak. Ali u celini borba protiv korupcije, kao i protiv sive ekonomije, je dugoročan posao. Tu ne može ništa suštinski da se uradi na brzinu. Potreban je niz tačno prilagođenih poteza, politika i mera, kako bi se rešili problemi. Za to je neophodan dugotrajan i strpljiv rad.
Zemlje sa najmanjom korupcijom su Danska, Novi Zeland, Finska, Švedska i Norveška, dok je taj problem najrasprostranjeniji u Somaliji, Severnoj Koreji i Sudanu.
