Nevladine organizacije, ali i vlasti na Tajvanu se već nedeljama bore protiv kampanje za koju se veruje da potiče iz Kine, u cilju uticaja na predsedničke izbore u ovoj regiji 11. januara, koju Peking želi da vrati pod svoje okrilje kao matice.
Glavni kandidati su aktuelna predsednica Tajvana Cai Ing Ven iz Demokratske narodne partije (DPP), tokom čijeg mandata su odnosi Tajpeja i Pekinga dodatno zahladneli i Han Kuo-Ju iz Kuomitang partije (KMT), koji se zalaže za bliskiji angažman sa Kinom.
Kako ocenjuje Gardijan (Guardian), ovi izbori su u velikoj meri i referendum o budućim odnosima Tajpeja sa Pekingom, koji gleda na Tajvan kao odmetnutu provinciju.
Zbog toga je Han favorizovani kandidat Pekinga, dok partija aktuelne predsednice vodi kampanju sa sloganom: "Oduprite se Kini, branite Tajvan".
U televizijskom duelu u nedelju Ven je rekla da su kineske "rastuće ambicije" najveća pretnja po demokratiju na Tajvanu.
Građanske grupe na Tajvanu ističu da otvorenost ovog jednog od najslobodnijih društava u Aziji - zapravo koriste krugovi u Kini za vođenje onlajn kampanje dezinformisanja koja dobija na značaju jer je u upotrebi zajednički mandarinski jezik.
Lažne vesti o predsednici Tajvana
Prema nedavnoj studiji V-Dem Instituta sa Univerziteta Getenburg u Švedskoj, Tajvan je najizloženiji širenju lažnih informacija iz inostranstva.
Na primer, ti lažni izveštaji sugerišu da je doktorat predsednice Tajvana falsifikat, zatim da je demokratski aktivista iz Hong Kong Džošua Vong (Joshua Wong) udario starijeg čoveka tokom posete Tajvanu u oktobru gde se sreo sa čelnicima njene DPP partije.
"Kina raspolaže sa mnoštvo načina za širenje dezinformacija. Ustanovili smo da se na tim punktovima ne kreiraju više samo lažne informacije, već i manipuliše mišljenjem", kaže Džarvis Čiu (Jarvis Chiu), menadžer Instituta za informacione industrije, koji pomaže tajvanskoj vladi u sprečavanju dezinformacija.
Po njegovim rečima, armije trolova ostavljaju hiljade komentara ispod postova kandidata ili tekstova u medijima, pomerajući tako fokus debate. Lažni profili društvenih mreža takođe prosleđuju sadržaje koji idu u prilog Pekingu ili dramatično uvećavaju broj "lajkova" koji takav tekst dobija.
Napadi usmereni na ljudsku podsvest uključuju mnoštvo pretraga imena predsedničkog kandidata na internetu kako bi se uticalo na rezultat prebrojavanja putem algoritma.
"Kina neće odustati od ove prakse. Zapravo će je intenzivirati i zato što nije vojnog karaktera, neće privući preveliku pažnju sveta", smatra Čiu.
Kina demonstrira moć
Neizvestan status Tajvana, koji je funkcionalno nezavistan, ali nije međunarodno priznat, uvek je jedno od glavnih pitanja u svim kampanjama otkako su uvedeni neposredni predsednički izbori 1990-ih nakon višedecenijske vojne uprave Kuomitanga.
To pitanje ophođenja Tajvana prema Pekingu, postalo je ove godine još sudbonosnije zbog sve oštrije retorike iz Kine.
- Peking tek treba da okonča ponovno ujedinjenje teritorije
- Kina: SAD da se 'ne igraju vatrom' po pitanju Tajvana
U četvrtak je novi kineski nosač aviona "Šandong" plovio kroz Tajvanski zaliv, što su mnogi protumačili kao pokušaj zastrašivanja birača. Takođe, višemesečni tvrdi stav Pekinga prema demonstracijama u Hong Kongu baca sumnju na model: "jedna zemlja, dva sistema", što je svojevremeno promovisano i kao rešenje za Tajvan.
"Mač se sve vreme nadvija nad svima", kazala je za Gardijan Šeli Riger (Shelley Rigger), profesorka istočnoazijske politike na koledžu Dejvidson.
"Iscrpljujuće je saznanje da vam se preti, te da je entitet koji to čini sve moćniji", dodaje Dejvidson.
U nastojanju da se odupru ovoj kampanji, nevladine posmatračke grupacije pomažu društvenim medijima, razobličavaju glasine i pokušavaju da prate diskutabilni sadržaj sve do njegovog izvora.
Tužilaštvo pokreće optužnice protiv onih koji šire dezinformacije. Partija na vlasti pokušava da usvoji zakon kojim bi se zabranilo podrška domaćim političkim akterima iz stranih "izvora infiltriranja".
"Stanovništvo Tajvana tek sada počinje da shvata šta se dešava", kaže Samer Čen (Summer Chen) iz Centra za proveru činjenica (FactCheck Center), specijalizovanog za razotkrivanje dezinformacija na Fejsbuku. "To je kriza i svi na Tajvanu bi trebalo da istražuju ove slučajeve", dodaje Čen.
Pripremljena je serija kratkih priručnika koji treba da upute gledaoce Jutjub kanala o prirodi i metodama ratovanja dezinformacijama.
"Tajvan je postao glavna laboratorija za informaciono ratovanje iz Kine. Ako ona želi da primenjuje ove metode, Tajvan je početna pozicija", ističe Puma Šen (Shen), čelnik centra "Dva puta razmisli" (DoubleThink Labs), koji analizira lažne informacije.
Propaganda bez velikog uticaja
Svi koji su angažovani u ovom slučaju upozoravaju da nije jednostavno definitivno utvrditi da li su pomenuti napadi pokrenuti iz Kine ili su povezani sa državnim akterima iz Pekinga. Zbog toga je otežan rad na podizanju nivoa svesti građana Tajvana o opasnosti od lažnih vesti.
"Smatram da postoji veza sa Kinom, ali ne znamo koliko je ona upućena, u kojoj meri ta propaganda dolazi od Vlade u Pekingu ili građana Tajvana koji su prokineski orijentisani", ukazuje Vivijen Čen (Vivian Chen), donedavno studentkinja medicina u Tajpeju.
Peking odavno pokušava da utiče na zbivanja u Tajvanu i ti napori sežu mnogo dalje od onlajn informativnog ratovanja. Te aktivnosti uključuju i podršku tradicionalnim medijima, zatim podsticaje za pojedince ili firme sa Tajvana koji sarađuju sa Kinom, grupna putovanja, te donacije hramovima i različitim nevladinim organizacijama i drugim udruženjima.
Kada je prošlog meseca prebeg iz Kine Vang Likijang objasnio na koji način je bio instruisan da se meša u izbore na Tajvanu 2018, ali i predstojeće - malo ko je bio iznenađen tim otkrićem.
"Ovaj slučaj nije bio toliko šokantan na Tajvanu koliko u ostatku sveta", kaže Lev Nahman (Nachman), doktorant na Univerzitetu Irvajn (Irvine) u Kaliforniji koji proučava situaciju na Tajvanu.
"Nije vest za stanovnike Tajvana da Kina kooptira lokalne organizacije u cilju širenja političkog uticaja", ocenjuje Nahman.
Ipak, posmatrači smatraju da je malo verovatno da će pokušaji širenja dezinformacija u cilju uticaja na birače - dati rezultate. Naime, prema istraživanjima javnog mnjenja, aktuelna predsednica Tajvana uživa veću podršku od svog rivala. Njoj idu u prilog višemesečni protesti u Hong Kongu, zabrinutost zbog politike Pekinga, te poboljšanje ekonomske situacije na Tajvanu, prenosi Gardijan.
Tajvan: Nezavisnost bez međunarodnog priznanja
Tajvan, ili nekadašnja Formoza, bio je kroz istoriju pod upravom Japana, a potom deo Kine. Međutim, nakon višedecenijskog građanskog rata između snaga predvođenih nacionalističkom partijom Kuomitang Čang Kaj Šeka i komunista na čelu sa Mao Ce Tungom. Komunisti su pobedili i 1949. formirali Narodnu Republiku Kinu, dok se poraženi Kuomitang povukao na Tajvan. Posle istorijskog puta američkog predsednika Ričarda Niksona u Peking i sporazuma sa Mao Ce Tungom, Tajvan je izgubio međunarodnopravni subjektivitet.
Sada održava zvanične međudržavne odnose sa 11 zemalja, plus sa Vatikanom.
Peking nastoji da vrati Tajvan pod svoje okrilje.
Facebook Forum