Verovatno će biti još gore u konfliktnim zonama od Bliskog istoka, preko Afrike do problematičnih evropskih ekonomija, piše Sajmon Tisdal (Simon Tisdall) u britanskom “Gardijanu” (Guardian).
Zabavno je biti optimista oko perspektiva u 2012-oj godini – ali sumorne činjenice to ne dozvoljavaju. U međunarodnim odnosima, najmanje sledeća godina izgledaće kao nesrećan sled događaja, koga će verovatno karakterisati tri ne: nema mira, nema prosperiteta i nema progresa.
U konfliktnim zonama od Bliskog istoka preko Afrike do Azije, oskudne su mogućnosti da se oseti olakšanje. Naprotiv, mnogo je više osnova da se veruje da je na pomolu još gore. Na ekonomskom planu, monetarna i dužnička kriza koja je pogodila Evropu i SAD, preti da dodatno ugrozi globalna tržišta i izazove opštu depresiju.
Na političkom planu, nacionalizam koji oživljava, zatim samodovoljni ili otvoreno korumpirani izborni procesi, kao i sve veći naglasak na politiku straha i zavisti – što je u oštrom kontrastu sa politikom nade Baraka Obame 2008. godine – zacementiraće nedostatak insipirativnog globalnog vođstva što je bilo evidentno i ove godine.
Međutim, nije sve tako strašno i tužno, odnosno crno. Tragaćemo i za svetlim tačkama, koje mogu da donesu živost i energiju u 2012-oj.
Kao što se u zastarelom sloganu Nepalskog avioprevoznika ističe: “Kada letite preko Himalaja, pilot treba da se seti stare izreke: u svakom zlu ima nečeg dobrog”.
Izborna godina
Ova godina biće značajna i po tome da će u četiri od pet stalnih članica Saveta bezbednosti (SAD, Rusiji, Kini i Francuskoj, osim u Britaniji) biti održani izbori, što će odvući pažnju i ograničiti njihov angažman u međunarodnim odnosima.
Predsednik SAD Barak Obama
Ključni primer su Sjedinjene Države, gde će Barak Obama pokušati da osvoji drugi predsednički mandat na izborima u novembru. On već “prekraja svoje spoljnopolitičko odelo” kako bi poslužilo njegovim političkim ambicijama.
Njegovo nedavno prenaglašeno slavljenje američkog “uspeha” u Iraku, čime je ispunio obećanje o okončanju rata i vraćanju trupa kući – usmereno je direktno ka američkim biračima iz srednje klase. Nije bitno što su ostale veoma izražene političke tenzije u Iraku. Niz bombaških napada uoči Božića izaziva strah od obnavljanja sektaških sukoba.
U Obaminoj kampanji verovatno neće biti elemenata koji podstiču entuzijazam i nadu kao pre četiri godine. On će se koncentrisati na odbranu svojih dostignuća i predstavljanju Republikanaca kao opasne pretnje. Kako stvari sada stoje, njegovi takmaci će najverovatnije biti Mit Romni (Mitt Romney) ili Njut Gingrič (Newt Gingrich), obojica iskusni političari mašine čiji se nedostatak novih ideja podudara sa nedostatkom njihove harizme.
Sa američkom ekonomijom u problemima, pre svega najvećom nezaposlenošću u izbornoj godini u poslednjih nekoliko decenija – ishod je veoma neizvestan.
Upravljana demokratija
Ove godine izbori se održavaju i u Kini i Rusiji. Masovni ulični protesti zbog neregularnosti na parlamentarnim izborima pokvarili su plan da se Vladimir Putin bez ikakvih problema ponovo ustoliči u martu kao predsednik Rusije. Putin i dalje ima velike šanse da pobedi – ali tamni sjaj na njegovoj crvenoj zvezdi. Treći Putinov predsednički mandat nagoveštava period još izraženijeg šovinističkog nacionalizma i pojačane konfrontacije na domaćoj sceni.
Još nije na pomolu druga ruska revolucija – ali je nužno pažljivo pratiti tamošnji razvoj događaja.
U Pekingu, na konferenciji Komunističke partije Kine u oktobru – osim u slučaju nepredviđenog političkog zemljotresa – za generalnog sekretara i naslednika predsednika Hu Đintaoa biće izabran Ksi Jingpijng. Lozinka je kontinuitet.
Međutim, Kina se suočava sa sve većim internim turbulencijama jer je tražnja na svetskom tržištu, na koje izvozi svoju robu, drastično smanjena. Novo demonstriranje njenog vojno-diplomatskog samopouzdanja u azijsko-pacifičkoj regiji takođe izaziva negativnu reakciju među susedima. Može se očekivati jačanje teritorijalnih kao i sukoba oko resursa u Južnom i Istočnom kineskom moru.
Sarkozijev zaokret
Naposletku, mada ne najmanje važno, nestalan i sklon kritikovanju drugih francuski predsednik Nikolas Sarkozi (Nicolas Sarkozy), pokušaće da dobije drugi mandat na izborima na proleće. Takmaci su mu, između ostalog, socijalista Fransis Holand (François Hollande) i Marin le Pen (Marine le Pen), predstavnica krajnje desnice.
Sarkozijeva kampanja će počivati na degolističkoj platformi da je Francuska na prvom mestu, odustajući tako od prethodnih reformističkih poruka. On će pre svega biti procenjivan kroz prizmu uspeha u suočavanju s krizom u evrozoni i njenog negativnog uticaja na francusku ekonomiju i zaposlenost.
Kresanje vladine potrošnje, mada naizgled neizbežno, ostaje veliki tabu. Sarkozi je već počeo da svaljuje krivicu na druge za francuske probleme. Nije iznenađujuće što je odabrao Britaniju kao žrtvenog jarca. Međutim, može se očekivati jačanje i tenzija sa Nemačkom zbog politike Angele Merkel “da svako mora sebi najpre da pomogne”, naročito ako se produbi kriza u evrozoni.
Arapsko proleće II
Arapsko proleće nije navršilo ni prvu godinu, a svuda je još uvek pod znakom pitanja ishod ovog pokreta naroda bez presedana koji teži demokratiji i samoopredeljenju. Jedino se u Tunisu za sada može govoriti o jasnom uspehu. Represija prema demonstrantima u Siriji je dostigla kulminaciju.
Anti-režimski protesti u Homsu, Sirija, 27. decembar 2011.
Ključno pitanje u 2012-oj je da li će opstati predsednik Bašar al-Asad. Njegov pad može izazvati znatne potrese u Libanu, gde dominira Hezbolah, bliski saveznik Libije, zatim u Palestini, gde Hamas drži čvrstu kontrolu zahvaljući u velikoj meri Siriji, kao i Iraku, gde sunitska majina može težiti da oponaša sunite u Siriji u nastojanju da promeni status kvo.
Međutim, najveći uticaj evenutalnog uspeha sirijske revolucije može biti na njenog ključnog nearapskog saveznika – Iran. Asadov pad bio bi veliki udarac regionalnim ambicijama Teherana i može čak ohrabriti Izrael da iskoristi tu priliku da zada udarac svom najvećem neprijatelju.
Visoki američki vojni zvaničnik je nedavno izjavio da se svako jutro budi zabrinut da Izrael može napasti nuklearne instalacije za koje se pretpostavlja da ih Iran poseduje. On kaže da SAD “svaki dan” razgovara sa Tel Avivom o tome da takav napad ne bi bio preporučljiv. Međutim, tokom 2012. pojačavaće se pritisak da se “nešto učini” oko Irana i to može biti kobno isprepletano sa američkim izbornim politikama.
Više ratova
Ova godina će biti prepuna stvarnih ili potencijalnih sukoba. Tenzije oko granica i resursa u Južnom Sudanu, koji je stekao nezavisnost 2011. odvajanjem od severnog dela nekadašnje zajedničke države, pojačava strahovanja da najmlađa država sveta može da se uguši na samom rođenju.
Postizborni sukobi u Demokratskoj republici Kongo pokazuju ozbiljne znake prerastanja u opšte nasilje.
Nema naznaka prestanka sporadičnih ubistava koja vrši Boko Haram na liniji razdvanja hrišćana i muslimana u Nigeriji, kao najmnogoljudnijoj afričkoj državi,
Fotogalerija
Sahrana Kim Džong Ila
U istočnoj Aziji, smrt Kim Džong Ila u Severnoj Koreji izazvala je veliku neizvesnost, jer mnogi sumnjaju da je mladi, neiskusni, “dragi naslednik”, Kim Jong-un, kvalifikovan za taj posao.
U Burmi ova godina može biti definisano da li je nedavni napredak ka stvaranju inkluzivnije uprave, stalan i suštinski, ili je samo dekkoracija, zamazivanje očiju u cilju rehabilitacije (vojnog) režima.
Može se očekivati da će duga završna igra u Avganistanu i dalje biti krvava, nezadovoljavajuća i konfuzna. Američke dodatne borbene trupe počeće da se povlače u 2012-oj, i sa ubrzanim odlaskom britanskih vojnika, uspešno preuzimanje bezbednosnih ovlašćenja od strane avganistanskih snaga biće još značajnije – i problematičnije.
Takođe se može očekivati jačanje hronične nestabilnosti u Pakistanu sve dok bude trajale njegove nesuglasice sa SAD-om oko taktike u borbi protiv terorizma a ostane nedostižno mirovno rešenje u Avganistanu koje bi uključivalo Talibane. Postoji strah od još jednog vojnog udara u Pakistanu čime bi njegov sukob sa Avganistanom bio produbljen.
Money, money, money
U Evropi će 2011. biti pamćena kao godina u kojoj je san o evru postao noćna mora, Grčka u suštini oglasila bankrot jer ne može da vraća dugove, a nekoliko drugih zemalja, uključujući Italiju, ostalo bez svojih lidera uporedo sa gubitkom kreditnog rejtinga zbog širenja finansijske panike.
Očigledno je da tržišta nisu impresionirana dosadašnnjim spasilačkim naporima EU i ostaju veoma nepoverljiva imajući u vidu da bi velike ekonomije, poput Francuske, mogle biti sledeće na liniji udara.
Ove, 2012. godine, može biti čak gore, s obzirom da 26 članica EU (bez Britanije), koje su se načelno dogovorile o novom sporazumu za regulisanje budžeta i dugova, nije uspelo da se saglasi i oko detalja. Taj ishod nije neizbežan i konačan, ali je prililčno verovatan.
Očigledno je da tržišta nisu impresionirana dosadašnnjim spasilačkim naporima EU i ostaju veoma nepoverljiva imajući u vidu da bi velike ekonomije, poput Francuske, mogle biti sledeće na liniji udara. Ako se to desi, u tom trenutku bajkovita francusko-nemačka osovina može pući pod teretom, što bi označilo kraj evrozone.
Nepredvidivi igrači i faktori
Ova godina je veoma važna za venecuelanskog predsednika, obolelog Huga Čaveza, koji ne bira zapaljive reči. Njega očekuju izbori. Slično i ostareli autokrata, predsednik Zimbabvea Robert Mugabe, može da raspiše prevremene izbore, najavljujući depresivni poznati scenario nameštaljki, nasilja i zastrašivanja.
Promena na vrhu u Venecueli imala bi velike posledice po njenog malog saveznika, komunističko-katoličku Kastrovu Kubu, koja će ugostiti Papu, što će biti jedan od najzanimljivih događaja ove godine.
Kada su u pitanju klimatske promene, najsigurnije što se može reći - imajući u vidu dosadašnje slabašne napore u međunarodnim pregovorima – jeste da će klima nastaviti da se menja.
