Prema podacima do kojih je došlo Udruženje za borbu protiv sistemske korupcije “Obruč” u Vojvodini je tokom privatizacije poljoprivrednih kombinata od 2003. do 2010. godine nezakonito prisvojeno, samo prepisom u katastrima, 514.105 hektara državne i zadružne zemlje.
Aktuelna Vlada Srbije je do sada otkrila gde je otišlo 115 hiljada hektara i izrazila spremnost da svo na taj način otuđeno zemljište vrati vlasnicima, kaže Nenad Ilić predsednik Udruženja “Obruč”.
On dodaje da od trenutka kada su prikupljeni ovi podaci, i to u saradnji sa timom pokojne predsednice vladinog Saveta za borbu protiv korupcije Verice Barać, država ništa konkretno nije uradila da se to ispita, te se Udruženje obraćalo čak i Briselu povodom toga.
"U Vojvodini je tako prisvojeno isključivo poljoprivredno zemljište u državnoj i zadružnoj svojini, a ukupno to bi činilo, na primer, dve trećine površine jednog Kosova. I sve je urađeno uz podršku Republičkog geodetskog zavoda, službe za katastar nepokretnosti", izričit je Nenad Ilić.
Na isti način privatizovano je i obradivo zemljište tokom privatizacije subotičkog "Agrokombinata" koji je praktično prodat iz stečaja. Zbog totalnog obezvređivanja imovine kombinata udruženje malih akcionara podnelo je tužbu protiv odgovornih, navodi Goran Stamenković pravnik ovog udruženja.
"Maja meseca 2012. godine procenjeno je da je sva imovina koja nije bila navedena u oglasu za prodaju kombinata - zemljište, traktori, kombajni objekti - bez vrednosti i uz saglasnost ugovornih strana dogovoreno je da se kao takva ona daje bez ikakve naknade. Dakle, naočigled svih, imovina kombinata je data na poklon. A u samom startu stečaja, po elaboratu koji je sačinio stečajni upravnik, konstatovano je da ukupna imovina `Agrokombinata` iznosi 18 ili 20 miliona evra i da su ukupna dugovanja firme bila oko pet miliona evra. Završnim ročištem je, međutim, prikazano samo 300 miliona dinara, pa se s pravom postavlja pitanje gde je nestalo tih 10 do 12 miliona eura", navodi Stamenković.
Povodom ovih tvrdnji Maja Radović iz Republičkog geodetskog zavoda navodi da je procedura upisa nekretnine u katastar strogo regulisana zakonom i da se to ne može uraditi bez validne dokumentacije.
"Službe za katastar upisuju novog vlasnika na parcelu ili objekat po zahtevu tog novog vlasnika, koji tom prilikom dostavlja kompletnu dokumentaciju koja dokazuje njegovo vlasništvo. A svaki načelnik lokalne službe za katastar nepokretnosti snosi odgovornost pred zakonom za tačnost podataka, i to je garant da načelnici neće dozvoliti da nešto mimo zakona bude upisano - jer su lično odgovorni", navodi Maja Radović.
Inače, treba podsetiti da od septembra 2017. godine, na snagu bi trebalo da stupi odredba Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, u okviru pregovaračkog procesa Srbije i EU, kojom se Beograd obavezuje da poljoprivredno zemljište prodaje inostranim licima pod istim uslovima kao i sopstvenim državljanima. Ukoliko se do tada pod okrilje države vrati navedeno otuđeno zemljište Vlada bi time direktno imala veći priliv u budžet.
Nenad Ilić, međutim, napominje da sve ono što je učinjeno kako bi se otkrili "pokradeni hektari" nema za cilj da se nekome namešta jeftina kupovina zemlje.
"Ovo ne radimo da bi se nekome namestilo da sutra kupuje poljoprivredno zemljište već da bi država Srbija prepoznala svoju imovinu i vratila je iz ruku bahatih lokalnih tajkuna. Do 1. septembra 2017. godine Mađarska je spremila da upumpa 160 miliona evra u kupovinu poljoprivrednog zemljišta, hrvatska vlada spremna je takođe da i ona uđe u kupovinu zemljišta, a ako pri tom znamo da će nemački `Tenis` doći u Banat i uzeti XY hiljada obradivih hektara, bojim se da ćemo mi ovde ostati samo podstanari", rekao je Ilić.
Profesor Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu Miladin Ševarlić ocenjuje da je prodaja državne zemlje štetna po svaku državu.
"S kojim pravom sadašnja generacija preuzima rizik da budzašto rasproda taj najdragoceniji prirodni resurs, odnosno preuzima tapiju na deo države koji će se prodavati? Jer ako ova generacija sa ovoliko resursa ne može da bude ekonomski samoodrživa, kako će naredne generacije da budu samoodržive bez tih resursa? Zemlja koja rasproda svoju teriitoriju , svoje izvore vode, svoje šume, svoje poljoprivredno zemljište nije više zemlja tog naroda", kaže Ševarlić.
Facebook Forum