Iranska advokatica za ljudska prava Guiti Purfazel rekla je da želi da vidi promenu u svoj zemlji i da veruje da bi vrhovni vođa ajatolah Ali Hamenei trebalo da se povuče, a da vladajući sveštenički poredak bude zamenjen demokratskim sistemom, piše redakcija Radija Slobodna Evropa na engleskom jeziku.
Purfazel je jedna od 14 aktivistkinja u Iranu koje su javno pozvale Hameneia da podnese ostavku i da bude uspostavljen novi politički sistem određen novim ustavom koji bi osigurao dostojanstvo i jednaka prava žena.
Žene različitog porekla uputile su taj poziv ranije ovog meseca u saopštenju objavljenom na internetu koje je naišlo na mešovite reakcije - mnogi su ga hvalili kao odvažan izraz drugačijeg mišljenja, dok su drugi ocenili da je to uzaludan i naivan čin koji neće doneti nikakve promene.
U saopštenju objavljenom 5. avgusta Iran se optužuje za "rodni aparthejd" i kaže da se, dok u mnogim zemljama žene napreduju zajedno s muškarcima u različitim sferama, žene u Iranu bore tek za osnovna ljudska prava.
"Četiri decenije vladavine vrhovnog sudije rezultiralo je u neljudskom uklanjanju polovine populacije zemlje 'sa svim njihovim mogućnostima i sposobnostima', u smislu jednakih prava građanstva i ljudskog dostojanstva", navodi se u saopštenju.
Purfazel je rekla da je potpisala saopštenje znajući verovatne posledice kojima će biti izložena.
Kritike Hameneia, osamdesetogodišnjaka koji ima poslednju reč po skoro svakom pitanju u Islamskoj Republici, smatra se crvenom linijom u Iranu i prestupnici često završavaju u zatvoru, gde se politički zatvorenici redovno drže u samicama i gde su podvrgnuti različitim oblicima mučenja.
"Neko bira put dok razmišlja i predviđa šta će se desiti kao rezultat", rekla je za RSE u intervjuu iz iranske prestonice Purfazel, koja je branila političke zatvorenike.
Najmanje dve potpisnice pisma su navodno zatvorene ranije ove nedelje u Teheranu i gradu Mašhad na severoistoku zemlje. Zasad nije poznato da li je saopštenje koje su potpisale razlog njihovog pritvaranja.
Fatameh Sepehri je navodno pokupila policija pošto se pridružila protestu ispred sudnice u Mašhadu, dok je za Narges Mansuri navedeno da je uhapšena ispred njene kuće u iranskoj prestonici.
Purfazel, međutim, ostaje nepokolebljiva. "Počeli smo s našim pismom i ne mogu zamisliti da (ikada) odustanom od našeg zahteva", rekla je ona.
'Pravo da se kaže ne'
Druge potpisnice saopštenja su rekle da odbijaju da ćute suočene s, kako kažu, represijom, siromaštvom, korupcijom, diskriminacijom i nepravdom za koje okrivljuju iranske vlasti.
"Kao žena mučenika (vojnika poginulog u ratu s Irakom od 1980. do 1988) i kao žena koja živi u društvu, moram reći da ne mogu tolerisati te uslove", rekla je Sepehri u video snimku objavljenom na internetu pre nego što je privedena.
"Žene u ovoj zemlji nemaju pravo da biraju šta će oblačiti, nemaju nikakavih prava, Islamska Republika mora biti eliminisana", rekla je ona, dodajući da je izabrala da nosi islamki hidžab, ali da je pogešno da Iran uskraćuje pravo ženama da biraju da li će biti pokrivene ili ne.
"Kao Iranka imam pravo da kažem ne Islamskoj Republici i kažem da Islamska Republika nije moj izbor", rekla je druga potpisnica, aktivistkinja Zahra Džamali, u video snimku objavljenom na Tviteru (Twitter).
Purfazel je rekla da, mada je pismo potpisalo 14 žena, milioni drugih Iranca podržavaju zahteve koje su navele potpisnice. Ona, međutim, dodaje da se mnogi plaše da dignu svoj glas i javno izraze svoje nezadovoljstvo.
Ona je rekla da su mnogi izrazili podršku saopštenju i da se mnogi od tih ljudi smatraju 15. potpisnikom pisma.
Da li su Iranci zadvoljni?
Pismo 14 žena je objavljeno samo nekoliko nedelja pošto je 14 aktivista unutar i izvan Irana, uključujući filmskog režisera Mohamada Nurizada i bivšeg predsednika Teheranskog univerziteta Mohamada Malakia, takođe pozvalo Hameneia da podnese ostavku.
Mehdi Hazali, kritički bloger koji je nekoliko puta hapšen zbog kritika vlade, odbacio je dva pisma u nedavnoj raspravi na BBC-ju. "Zamislimo da (Hamenei) noćas podnese ostavku. Šta imamo kao alternativu", upitao je on.
"Svi znaju da postoje siromaštvo, korupcija, prostitucija, kao i ekonomski, socijalni i kulturni krah u našem društvu, svi to znaju", rekao je Hazali, dodajući: "Moramo videti gde će nas taj put odvesti... da li će doneti rezultate?"
"Šta (naši kritičari predlažu) da se uradi? Lako je kritikovati, ali je važno (preduzeti akcije) i preuzeti rizike", rekla je Purfazel za RSE, na pitanje o kritičarima koji kažu da je saopštenje besmisleno.
Ona kaže da se ceo svoj život borila za ono u šta veruje da je ispravno i da će nastaviti da radi tako. "Iranci treba da razmisle šta su tražili 1979", rekla je ona. "Da li su ostvarili te zahteve?"
Prošle godine, 15 istaknutih aktivista i intelektualaca unutar i izvan zemlje, uključujući dobitnicu Nobelove nagrade za mir Širin Ebadi, vodeću iransku advokaticu za ljudska prava Nasrin Sotudeh i disidentskog filmskog režisera Džafara Panahija, objavili su svoj poziv za novi sistem vladanja u Iranu posle referenduma koji bi organizovale Ujedinjene nacije.
Sadašnji iranski sistem, koji optužuju za sistematska kršenja prava, korupciju i selektivnu upotrebu relgije, postao je "glavna prepreka napretku i oslobađanju iranskog naroda", naveli su oni.
Ebadi, koja živi u egzilu, rekla je za RSE prošle nedelje da inicijativa 14 žena može podići svest među Irancima o njihovoj vladi. "Mislim da je važno da se Iranci ujedine i postepeno kažu 'ne' Islamskoj Republici... i svakoj vrsti diktature", rekla je ona.