"Unapred smišljena igra" – tako sastanak predsednika Srbije Aleksandra Vučića sa političkim predstavnicima bh. entiteta Republike Srpske (RS), koji je u subotu održan u Beogradu, vidi nekadašnji ambasador Srbije u Bosni i Hercegovini (BiH) Grujica Spasović.
Povod za sastanak bila je Deklaracija Stranke demokratske akcije (SDA), usvojena 14. septembra, koja predviđa da Bosna i Hercegovina bude definisana kao "regionalizovana, pravna i socijalna država pod nazivom Republika Bosna i Hercegovina", sa tri nivoa vlasti - državnim, regionalnim i lokalnim, i u kojoj bi bio jedan predsednik.
Dok je Vučić posle sastanka sa predstavnicima vlasti i opozicije u RS-u pozivao na "mir i uzdržanost", srpski član Predsedništva Bosne i Hercegovine i lider Saveza nezavisnih socijaldemokrata (SNSD) Milorad Dodik je zaoštravao retoriku.
"Mi ćemo ići na Skupštinu (Republike Srpske). Donećemo odluku i predložićemo takvu odluku da bilo kakav pokušaj realizacije ovih dokumenata i Deklaracije od bošnjačke strane, apsolutno traži aktivaciju našeg prava na samoopredeljenje, na otcepljenje", rekao je Dodik.
Vučić je, sa druge strane, od političara iz RS tražio da se smire tenzije, jer bi prema njegovim rečima, 'bilo kakav sukob značio ekonomski krah i kraj dobre budućnosti za sve'.
"Trenutno je Aleksandar Vučić u ulozi ’velikog mirotvorca’, čoveka koji brine o stabilnosti, ne samo svoje zemlje koja je sve manje stabilna, nego i celog regiona. Dok je onaj ’loš policajac i nestašni dečko’ Milorad Dodik. Čini mi se da je to unapred dogovoreno", kaže Spasović za Radio Slobodna Evropa (RSE).
On dodaje da to "ne amnestira ponašanje Stranke demokratske akcije".
"Zaista mi nije potpuno jasno šta su oni hteli sa deklaracijom koja potpuno menja sliku BiH i potpuno menja Dejtonski sporazum", kaže Spasović, iako prema njegovim rečima, Bosna i Hercegovina jeste "vrlo komplikovana, neefikasna i nefunkcionalna država".
Iako su sa sastanka Vučić i Dodik poslali "dijametralno suprotne poruke", Vučićeve izjave od subote treba uzeti sa dozom rezerve, smatra politička analitičarka iz Banjaluke Tanja Topić.
"Možda se to može tumačiti kao neka vrsta retoričkog privida. Jer, da je zaista bio iskren da ne podiže dodatnu tenzije u Bosni i Hercegovini i u regiji, mislim da on ne bi ni sazivao taj sastanak i da se ne bi miješao u unutrašnja pitanja Bosne i Hercegovine", smatra Topić.
'Disciplinovanje' Dodika
Sastanak u subotu za Vučića nije bio mešanje u politiku Bosne i Hercegovine, budući da je, kako je rekao, Srbija garant sprovođenja Dejtonskog sporazuma.
"Neću da dam svoj sud", rekao je Vučić o deklaraciji SDA, ali je rekao je da je "zabrinut" zbog situacije.
"Naravno da sam zabrinut jer sam slušao danas zabrinute ljude. Ali ono što će biti politika Srbije jeste razgovor, dijalog, očuvanje mira i stabilnosti", kazao je Vučić.
Takav Vučićev nastup, iako nije osudio Dodikove izjave koje Tanja Topić ocenjuje kao "radikalne i secesionističke", trebalo je da pošalje poruku javnosti da predsednik Srbije, barem deklarativno, ne zastupa Dodikove stavove.
"Pretpostavljam da jedan dobar dio pritisaka, pogotovo iz međunarodnog okruženja, ide na Vučića da bi se disciplinovao Dodik", kaže Tanja Topić.
Mišljenja je da Vučić nema političku moć da "disciplinuje" srpskog člana Predsedništva.
"Ja mislim da su oni povezani, da su potrebni jedan drugome. Da je Vučić imao tu moć da ga disciplinuje, onda bi bilo za očekivati i da je Dodik izrekao drugačije poruke nakon sastanka u subotu", pojašnjava Topić.
Grujica Spasović, pak, smatra da Vučić može da smiri Dodikovu retoriku.
"Mislim da želi da ga disciplinuje, ali smatra da još nije došlo vreme za to. Onda kad bude stigao mig da to uradi, on će uraditi. Postaje već gotovo neukusno koliko je Dodik u Srbiji. Čini se kao da je on potpredsednik Srbije jer je na svakoj svečanosti, na svakoj manifestaciji, on uz Vučića", ističe Spasović.
Verodostojnost izjava iz Srbije
Prema mišljenju Tanje Topić, iako Aleksandar Vučić uporno govori kako poštuje teritorijalni integritet i suverenitet Bosne i Hercegovine, on istovremeno "vrlo javno i otvoreno" podržava politiku koja dolazi iz Republike Srpske.
Ta politika je, ističe Topić,u poslednjih nekoliko godina "bila na fonu secesionističke".
"Vrlo je upitno koliko se poruke koje dolaze od zvaničnika Srbije mogu smatrati vjerodostojnim", napominje Tanja Topić.
U tom kontekstu, podseća i na nedavne izjave zvaničnika iz Beograda o odnosu prema Republici Srpskoj:
"Ja ću podsjetiti na najnoviju koja govori da između Republike Srbije i Republike Srpske ne postoji granica. To ne može biti na fonu ovih izjava koje je izrekao Aleksandar Vučić u subotu", kaže Topić osvrćući se na izjavu ministra za rad u Vladi Srbije Zorana Đorđevića.
Đorđević je u intervjuu za banjalučke medije rekao da je "Srbija usmerena i uperena pogledom u Republiku Srpsku, jer je veoma važno da Srpska bude jaka, a da njeni građani uživaju sve privilegije".
"Nama je vrlo bitno da, kada su u pitanju investicije, neke od njih budu pozicionirane prvo tako da mogu da rade i ljudi iz Republike Srpske. Granice više ne postoje", rekao je on.
(Ne)jedinstvo u Republici Srpskoj
Član Predsedništva BiH Milorad Dodik je u subotu rekao i da su politički predstavnici Republike Srpske "jedinstveni u osudi deklaracije", ali da "nemaju jedinstven stav o tome šta treba da se učini".
Da u Republici Srpskoj "raste otpor prema politici Milorada Dodika" napominje Grujica Spasović i podseća da su izjave opozicionih političara iz Republike Srpske bile u drugačijem tonu od Dodikovog.
"To se manifestovalo kad je gospodin Šarović (Mirko, predsednik opozicione Srpske demokratske stranke u RS) izneo svoje mišljenje, ali ne samo svoje - da sve manje ima pristalica te ekstremne, radikalne politike koju zastupa Milorad Dodik", podseća Spasović.
"Pogledajte situaciju u Bosni i Hercegovini, pre svega ekonomsku - nezaposlenost, odlazak iz zemlje, penzije. Videćete da je situacija u Republici Srpskoj lošija čak i od loše situacije u Federaciji, pa će vam mnogo toga biti jasno - zašto razočarenje takvom situacijom treba okrenuti na neku drugu stranu, pa su krivi Bošnjaci ili Hrvati, a ne oni koji su doveli do toga", smatra nekadašnji ambasador Srbije u Bosni i Hercegovini.
Skoro godinu od opštih izbora, Bosna i Hercegovina nema vlast na državnom nivou. Nije jasno ni kada bi ona mogla biti uspostavljena, budući da su dogovori političkih partija koje su osvojile većinu zapali u ćorsokak.
Kamen spoticanja je neprihvatanje člana Predsedništva BiH Milorada Dodika da se usvoji i pošalje Godišnji akcioni plan za NATO (ANP), što je uslov druga dva člana Predsedništva da podrže izbor novog mandatara za državno Veće ministara.
Facebook Forum