Privatizacije iznedrile mnoge bogataše

Lista prvih deset bogataša u Srbiji ne menja se već deceniju, sa izuzetkom Miroslava Miškovića, koji je, dok nije završio u zatvoru, držao ubedljivo prvo mesto. Svi su oni u biznis ušli tokom mračnih i sivih devedesetih godina prošlog veka, da bi im nakon 2000. bilo omogućeno da stečeno bogatstvo ulažu u privatizacije.

"Srpski bogataši su liferanti, kao što su bili posle svih ratova i pre svih ratova. Oni su prisvojili ovu srpsku privredu, prodali, uništili, preneli u svoje tokove, izneli iz zemlje uglavnom. Ko zna ko stoji iza toga svega", odgovara jedan Užičanin.

Danas tajkuni, iako oni ne vole da ih tako zovu, trguju energijom, naftom, strujom, ili pak zemljom i prehrambenim proizvodima. A počeli su devedesetih godina prošlog veka, koristeći sistem koji se raspadao. Njihove biografije neki će opisati kao čistu sreću i snalažljivost, no većina će se složiti da bez pomoći države, svoje bogatstvo nisu mogli da održavaju i uvećavaju.

Ekonomska novinarka Ruža Ćirković u poslednjih deset godina pravila je rang liste srpskih bogataša. Sve ih, prema njenim rečima, vezuje jedno.

"To su ljudi koji su devedesetih stekli pare trgujući, recimo, deficitarnim robama: naftom, cigaretama, pa čak i robama široke potrošnje ili trgujući našim dugom. Oni su svi stekli bogatstvo koristeći tu neregularnu situaciju. Mi novinari nikad nismo imali pod lupom one koji su pare stekli direktnim kriminalom: trgovanjem drogom, otmicama ili čak nekim ubistvima. Mi smo se time vrlo retko bavili, a vrlo se retko bavila i država i nadležni državni organi", smatra Ćirković.

Jedan od takvih našao se pre nekoliko dana iza rešetaka:

"Šarića nisu naši otkrili, nego američka DEA."

No, vratimo se daljem usponu onih koji su svoje bogatstvo ubacili u "legalne tokove".

"Od 2000. godine im je omogućeno da to svoje bogatstvo ulažu u privatizacije, kupujući po jeftinoj ceni preduzeća. Njihova, i namera države, je bila da oni jednog trenutka ta preduzeća po jednoj lepoj razlici u ceni preprodaju stranim investitorima. Dogodila se međutim ova ekonomska kriza, vrednost preduzeća na osnovu koje su se oni zadužili je strašno pala, tako da su sada u bedaku i oni i banke koje su im te kredite davale. U međuvremenu su se neki spasili tako što su i te kredite i njihova preduzeća preuzeli neki fondovi. A drugi su sad u nekim predstečajnim postupcima i sličnim teškim situacijama", kaže Ruža Ćirković.

Prvih deset na spisku onih, koji su se uprkos svemu do danas održali, menjao se u proteklim godinama samo utoliko što su menjali pozicije na rang listi. U vrhu je uvek bio vlasnik kompanije Delta, Miroslav Mišković, kao jedan od najimućnijih ljudi na Balkanu, no iz ovog društva ispao je 2012., kada je uhapšen zbog privrednog kriminala, dok je poslovanje njegove imperije pod lupom istražitelja, a imovina i računi zamrznuti.

Danas su, prema najnovijoj Forbsovoj listi, najbogatiji biznismeni u Srbiji: Miodrag Kostić, Vuk Hamović i Miroslav Bogićević.

Vlasnik MK Groupe, u javnosti poznat kao "kralj šećera", počeo je kao snadbevač Fabrike šećera u Vrbasu repro-materijalom. Od 1983., Kostić počinje da se bavi privatnim biznisom, prvo kao vlasnik privatne firme za trgovinu, uvoz-izvoz i proizvodnju koja 1995. godine prerasta u MK Group. Danas je to sistem koji broji 36 povezanih preduzeća u oblasti poljoprivrede, turizma i trgovine, sa prihodom od 234 miliona evra. Svrstalo ga je to na visoko treće mesto Forbsove liste najbogatijih ljudi u regionu.

Iza Kostića na Forbsovoj listi je Vuk Hamović, osnivač EFT grupe, koji se smatra najvećim trgovcem električnom energijom od Ukrajine do Grčke. Njegovo bogatstvo Forbs nije mogao da proceni, pa je rangiran na osnovu prometa EFT grupe, koja je u 2011. godini u svetu ostvarila promet viši od dve milijarde evra. Skućio se u Londonu, pa se retko može videti u ovdašnjoj javnosti.

U društvu najbogatijih Balkanaca je i Miroslav Bogićević, vlasnik šabačkog koncerna "Farmakom MB", koji se povezuje i sa vlasništvom u nekim medijima u Srbiji. Firmu je osnovao 1989. godine, kada započinje poslovanje u oblasti trgovine, baveći se, uvozom sredstava za proizvodnju u oblasti hemijske industrije. Sa početkom privatizacije u Srbiji, kompanija menja svoj fokus ka proizvodnoj delatnosti, započinje proces kupovine proizvodnih preduzeća i razgranava aktivnosti.

U bogataše regiona Forbs je uvrstio i Miliju Babovića, vlasnika Viktorija grupe, koja posluje u agraru, i koja je pominjana u aferi oko aflatoksina u mleku u Srbiji. Tu su i Petar Matić, koji se slabo pojavljuje u javnosti, čiji je MPC Holding ostvario je 258,5 miliona evra prometa u 2011. Na Forbsovoj listi su i Goran Perčević, vlasnik Interkomerca, Velibor Đurović, Veletabak, te Predrag Ranković Peconi, Invej.

Za građane Srbije, sa prosečnom platom od 450 eura, njihove milionske zarade u domenu su nadrealnog.


Ipak, u svetskim okvirima oni nisu relevantni, između ostalog i zbog toga što se uglavnom bave trgovinom. To je karakteristično za nerazvijene zemlje u kojima su najbogatiji oni koji imaju pristup prirodnim bogatstvima ili pak dominantan položaj u domaćoj trgovini. Među njima nema industrijalaca, i to je ključna razlika u odnosu na biznismene na Zapadu.

"Ovi naši su uglavnom ulagali u trgovinu i neki od njih su bili pametni da te pare preusmere na neke profitabilnije delatnosti kad je kod nas kupovna moć počela da pada. Ali oni su u svakom slučaju smešni prema istočno-evropskim milijarderima, a kamoli nekim drugim. I mi smo sticanje njihovog bogatstva gledali. Obzirom da je to naše lično iskustvo, njihov je imidž grozan", ističe Ćirković.

Odlikuje ih, kako je to jednom za naš program rekao sociolog Ratko Božović velika ambicioznost, ali prvenstveno poseban karakter prilagođen balkanskim uslovima.

"Ovde nije u pitanju samo to da se radi o ličnostima sa posebnim kapacitetom, u smislu lucidnosti, njihove velike vrednosti ili ekonomske imaginacije. Pored toga, očigledno je da su to ljudi koji su se dobro snalazili u određenim okolnostima, tokom devedesetih, ali i posle peto-oktobarskih promena. Oni su shvatili kakvo je vreme i dobro su videli tokom naše tranzicione noći. I ti ljudi su se dobro snašli i iskoristili priliku jer ovde se niko nije obogatio bez pomoći vlasti. Dok ne budemo znali kako je ko od njih došao do svog imetka, nećemo znati ni ko su oni", ocenjuje Božović.

Poslednjih godina najbogatiji pojedinci u Srbiji, posebno vlasnici velikih kompanija, počeli su da organizuju humanitarne akcije, rade na tome da njihove firme poštuju princip društveno odgovornog poslovanja. Jedan od onih, koji se na tom polju i javno angažovao, je biznismen za koga je malo ko u Srbiji čuo, dok nije osvanula vest o njegovom venčanju sa pevačicom Severinom Vučković.

Milan Popović, danas poznat kao srpski "kralj bakra", karijeru je započeo u Švajcarskoj, gde je, prema pisanju medija, radio kao taksista. Danas je vlasnik "Amalco grupe", koja se bavi trgovinom bakrom i investicijama u industriji bakra, a posluje i kao ekskluzivni partner "Ruske bakarne kompanije", trećeg po veličini proizvođača ovog metala u Rusiji. Posle deset godina života u Rusiji, u Srbiju dolazi posle peto-oktobarskih promena i odmah počinje da širi poslove. Sada već kao regionalna zvezda, donirao je inkubatore, namenjenih prevremeno rođenim bebama.

"Ja vam želim da što manje koristite te inkubatore, da se majke porađaju prirodnim putem, da se deca rađaju živa i zdrava. Zbog raznih neistina koje savremena medicina promoviše ljudima kao biznis, taj prirodni porađaj je nestao. Priroda je sama odredila kako taj ceo porođajni postupak treba da se odvija, znači, verujte prirodi više nego što verujete savremenim doktorima. Eto to bih hteo da kažem", rekao je Popović.

Iako aktivnosti bogatih znače onima koji nemaju mnogo, to je svakako daleko od svetskih trendova. Iako uspešna firma iznos poreza može spretno da umanji kroz humanitarni rad, država, prema rečima Ruže Ćirković, na toj bazi ne daje velike povlastice.

"Mislim da je to njihova, a i društvo vrši pritisak na njih da deo svog bogatstva daju za neku dobrobit, obzirom da mi smatramo da nismo mnogo videli od tog njihovog bavljenja biznisom. E onda oni to rade da malo ispeglaju svoj imidž, a verovatno mnogi od njih imaju potrebu da ostave nešto iza sebe", zaključuje Ruža Ćirković.

Prema pisanju Forbsa, do danas se pouzdano ne može znati ko je najbogatiji u Srbiji jer je vrlo verovatno da većina biznismena ima skrivene račune u inostranstvu.