Privatizacija društvenih i javnih preduzeća na Kosovu je obavljena bez ikakve dugoročne strategije o mogućim koristima ovog procesa, odnosno, bolje rečeno, eksperimentisano je prodatim preduzećima, rečeno je na okruglom stolu Demokratskog instituta Kosova gde se raspravljalo o procesu privatizacije na Kosovu.
Naser Osmani, poslanik iz Demokratskog saveza Kosova i potpredsednik Borda direktora kosovske Agencije za privatizaciju, navodi da su nekadašnje politike privatizacije, koje je na početku vodio UNMIK, bile više eksperimentalne, bez dugoročnog privatizacijskog plana.
Zbog nedostatka pouzdanih studija i rasprava nadležnih predstavnika, na Kosovu je sve privatizovano, naveo je Osmani i dodao da su se posledice osetile kasnije, naročito kod privatizovanih preduzeća sa specijalnim spin-offom.
“Prodato je svašta, od malih prodavnica pa do preduzeća koja su bila u opštem i strateškom interesu kao što je Feronikl i ostala. Posledice su se osetile kasnije, a naročito sa preduzećima specijalnog spin-offa zato što se ta preduzeća nisu prodala zbog cene već na osnovu uslova investitora”, kazao je Osmani.
Poslanik Pokreta “Samoopredeljenje” koji se uvek protivio procesu privatizacije, Visar Ymeri, navodi da su se na početku ovog procesa političke partije i međunarodna zajednica pogrešno složili da privatizacija nema alternativu.
Takva privatizacija bez planiranja, osim toga što je bilo koruptivnih afera, kaže Ymeri, uništila je kosovsku privredu, a proces je uticao i na veću nezaposlenost.
“Način na koji je vođen proces privatizacije na Kosovu, nije iznenađujuće kada uzmemo u obzir njen uzrok. Uzrok je princip ideologije, da sve treba da bude privatno. Dakle, na ovaj način UNMIK je otpočeo proces privatizacije, i putem Agencije za privatizaciju je nastavljen proces, i učešćem političkih partija u Bordu Agencije za privatizaciju”, kazao je on.
Nadležni organi su otpočeli i sada privode kraju ovaj dobro neisplaniran proces, smatra Driton Selmanaj iz Demokratskog instituta Kosova.
S druge strane, i radnici sadašnjih privatizovanih preduzeća kritikuju proces privatizacije. Hasan Ramadani, predsednik sindikata u fabrici guma “Balkan”, kaže da nov kupac nije ispunio tražene kriterijume.
“Prvo je izabran kupac, a potom je urađena privatizacija preduzeća. Nov kupac, sa specijalnim spin-offom, imao je dva glavna uslova: da zaposli 375 radnika i da unutar 2 godine investira 6 miliona eura. Kupac je iz Turske, i u roku od dve godine nije ispunio svoje obaveze”, navodi on.
S druge strane, zvaničnici kosovske Agencije za privatizaciju navode da je do sada privatizovano 392 preduzeća, od kojih je stvoreno 700 novih a likvidirano 360 privatizovanih sredstava.
Sakupljen fond iz procesa privatizacije je 570 miliona eura, a od likvidacije 72 miliona. Za radnike kojima je pripalo 20 posto od prodaje privatizovanih preduzeća odvojeno je 77 miliona eura.
Inače, najaktuelnije pitanje u procesu privatizacije sada je Pošta i Telekom Kosova. Analitičari navode da se privatizacija 75 odsto akcija nalazi pred propašću obzirom da opozicija u Skupštini Kosova 'blokira' prodaju akcija PTK-a, koja se smatra najprofitabilnijom u zemlji
Vlada Kosova je aprila prodala ovu kompaniju za 277 miliona evra konzorcijumu koji čine nemački "Axos Capital" i britanski "Najafi Company" ali ugovor još uvek nije potpisan.
Skupština Kosova na vanednoj sednici u četvrtak nije uspela da formira istražnu komisiju koja bi potvrdila legalne procedure prodaje Pošte. Zahtev za sednicu podnele su pojedine opozicione stranke, međutim poslanici vladajuće Demokratske partije Kosova nisu prisustvovali sednici što je uticalo na to da nema uslova za formiranje komisije.
Naser Osmani, poslanik iz Demokratskog saveza Kosova i potpredsednik Borda direktora kosovske Agencije za privatizaciju, navodi da su nekadašnje politike privatizacije, koje je na početku vodio UNMIK, bile više eksperimentalne, bez dugoročnog privatizacijskog plana.
Zbog nedostatka pouzdanih studija i rasprava nadležnih predstavnika, na Kosovu je sve privatizovano, naveo je Osmani i dodao da su se posledice osetile kasnije, naročito kod privatizovanih preduzeća sa specijalnim spin-offom.
“Prodato je svašta, od malih prodavnica pa do preduzeća koja su bila u opštem i strateškom interesu kao što je Feronikl i ostala. Posledice su se osetile kasnije, a naročito sa preduzećima specijalnog spin-offa zato što se ta preduzeća nisu prodala zbog cene već na osnovu uslova investitora”, kazao je Osmani.
Poslanik Pokreta “Samoopredeljenje” koji se uvek protivio procesu privatizacije, Visar Ymeri, navodi da su se na početku ovog procesa političke partije i međunarodna zajednica pogrešno složili da privatizacija nema alternativu.
Takva privatizacija bez planiranja, osim toga što je bilo koruptivnih afera, kaže Ymeri, uništila je kosovsku privredu, a proces je uticao i na veću nezaposlenost.
“Način na koji je vođen proces privatizacije na Kosovu, nije iznenađujuće kada uzmemo u obzir njen uzrok. Uzrok je princip ideologije, da sve treba da bude privatno. Dakle, na ovaj način UNMIK je otpočeo proces privatizacije, i putem Agencije za privatizaciju je nastavljen proces, i učešćem političkih partija u Bordu Agencije za privatizaciju”, kazao je on.
Nadležni organi su otpočeli i sada privode kraju ovaj dobro neisplaniran proces, smatra Driton Selmanaj iz Demokratskog instituta Kosova.
S druge strane, i radnici sadašnjih privatizovanih preduzeća kritikuju proces privatizacije. Hasan Ramadani, predsednik sindikata u fabrici guma “Balkan”, kaže da nov kupac nije ispunio tražene kriterijume.
“Prvo je izabran kupac, a potom je urađena privatizacija preduzeća. Nov kupac, sa specijalnim spin-offom, imao je dva glavna uslova: da zaposli 375 radnika i da unutar 2 godine investira 6 miliona eura. Kupac je iz Turske, i u roku od dve godine nije ispunio svoje obaveze”, navodi on.
S druge strane, zvaničnici kosovske Agencije za privatizaciju navode da je do sada privatizovano 392 preduzeća, od kojih je stvoreno 700 novih a likvidirano 360 privatizovanih sredstava.
Sakupljen fond iz procesa privatizacije je 570 miliona eura, a od likvidacije 72 miliona. Za radnike kojima je pripalo 20 posto od prodaje privatizovanih preduzeća odvojeno je 77 miliona eura.
Inače, najaktuelnije pitanje u procesu privatizacije sada je Pošta i Telekom Kosova. Analitičari navode da se privatizacija 75 odsto akcija nalazi pred propašću obzirom da opozicija u Skupštini Kosova 'blokira' prodaju akcija PTK-a, koja se smatra najprofitabilnijom u zemlji
Vlada Kosova je aprila prodala ovu kompaniju za 277 miliona evra konzorcijumu koji čine nemački "Axos Capital" i britanski "Najafi Company" ali ugovor još uvek nije potpisan.
Skupština Kosova na vanednoj sednici u četvrtak nije uspela da formira istražnu komisiju koja bi potvrdila legalne procedure prodaje Pošte. Zahtev za sednicu podnele su pojedine opozicione stranke, međutim poslanici vladajuće Demokratske partije Kosova nisu prisustvovali sednici što je uticalo na to da nema uslova za formiranje komisije.
