Rumunija i Bugarska su početkom 2007. zvanično postale članice Evropske unije čime je završen peti krug proširenja Unije. Ove dvije zemlje započele su pristupne pregovore 2000. godine, ali su zbog nespremnosti u oblasti politike i privede propustile da sa prethodnih deset zemalja u maju 2004. godine uđu u EU. Rumunija je u godinama nakon prijema doživjela rast i razvoj. Strane investicije povećane su šest puta odnosno uloženo je preko 60 milijardi eura.
O iskustvu Rumunije i o onom što su građani dobili njenim ulaskom u Evropsku uniju govori ambasador Rumunije u BiH Filip Teodorescu.
Teodorescu: Proces integracije u EU u Rumuniji počeo je u ranim devedesetim, nakon pada komunizma. To je bio istorijski prelazak centralizovane države i privrede u demokratski politički sistem s funkcionalnom tržišnom ekonomijom. Bilo je mnogo istovremenih procesa koje su bili jako bolni: kolaps industrijske proizvodnje i nezaposlenost, restrukturiranje vlasništva nad zemljom i svim društvenim promjenama. To je ujedno značilo i slobodu izražavanja, putovanja i nastajanje civilnog društva. Pristupanje Evropskoj uniji značilo je provođenje pravnih i tehničkih zahtjeva koji su u potpunosti promijenili naše administrativne i pravosudne strukture. To je značilo mnogo reformi. Naravno one još nisu završene, imamo puno stvari koje treba uraditi. Mi smo još uvijek jedna od zemalja EU sa standardima ekonomskog razvoja u okviru evropskog prosjeka. Iz tog razloga su nam važna sredstva Evropske unije. To je naš prioritet, posebno u vrijeme ekonomske krize. Ipak, primijetili smo da birokratija EU ali i kruta domaća uprava mogu ugroziti provedbu potrebnih projekata. No, pogreške su na obje strane, tako i Evropska komisija mora odgovoriti na potrebe zemalja članica. To je izazov evropskih integracija - to je stalna transformacija, gdje svaka zemlja i institucija EU ima svoju ulogu i uticaj na druge.
Teodorescu: Praksa Rumunije u evropskim integracijama može biti pravi i koristan primjer za Bosnu i Hercegovinu, imajući u vidu sličan karakter reformskih procesa tokom pretpristupnog razdoblja. Za Rumuniju, uspjeh Evropske unije, razvijenost njenih članica i pogodnosti i prednosti koje nudi, svakako su atraktivne. Dakle, ideja integracije u Evropsku uniju jedan je od vanjskopolitičkih prioriteta za Rumuniju, kao bivšu socijalističku zemlju. Istovremeno, proces evropskih integracija, naročito za zemlje Istočne Evrope, bio je podsticajan, te dao potreban model za postizanje stabilne demokratije i funkcionalne tržišne ekonomije, kao i za pokretanje reformi. Dakle, proces integracije Rumunije, kao i drugih zemalja kandidata, a naročito ulazak u Evropsku zajednicu, zahtijevao je ispunavanje postavljenih uslova koji su definisani u četiri osnovne grupe. Politički kriteriji - koje garantuju demokratiju i vladavinu prava, ekonomski kriterij - postojanje efikasne tržišne ekonomije i sposobnost nošenja s konkurentskim pritiskom i tržišnim snagama unutar Evropske unije, pravni kriterij - usvajanje cjelokupne pravne stečevine Evropske unije i administrativni kriterij - kako bi se osigurala stabilnost i sposobnost institucija države da preuzme obaveze članstva u Evropskoj uniji.
Dobitnici i gubitnici
Teodorescu: Otkad sam došao u BiH, ja sam fasciniran kompleksnošću situacije. Nadam se da će političari u Bosni i Hercegovini naći najbolje rješenje za BiH i iskoristiti šanse za priključenje Evropskoj uniji. Mislim da je ta prilika važna za Bosnu i Hercegovinu i za njene građane koji zaslužuju budućnost i iste šanse i perspektive kao i građani Rumunije.
Teodorescu: Mislim da je načelo jednakog glasanja u Vijeću EU demokratsko i
važno. Naravno, ne primjenjuje se na sve odluke. Puno odluka donosi se većinom glasova, ali važne promjene su prihvaćene samo ako su izglasane jednoglasno. I to stvarno funkcioniše. Kada je u pitanju mijenjanje ugovora, Šengenskog sporazuma ili pravila Eurozone, sve zemlje su jednake i da bi se usvojili propisi, potreban je kompromis. Ipak, ne možemo poreći da velike države igraju važnu ulogu od stvaranja Evropske unije, te tako trebaju preuzeti odgovarajuću dinamiku za poboljšanje funkcionalnosti Evropske zajednice. No, proširenje zajednice evropskih naroda i nedavna zbivanja pokazala su da su sve zemlje Unije međusobno zavisne. Svi imamo jednaka prava, i odgovornost i solidarnost, što bi trebao ostati naš temeljni princip.
Teodorescu: Nakon pristupanja, rumunski građani uživaju u prednostima članstva, što podrazumijeva izlazak na jedinstveno evropsko tržište, slobodno kretanje osoba, roba, usluga i kapitala, kao i zajedničke politike Evropske unije. Štaviše, oni automatski postaju evropski građani s punim pravima. Nakon ulaska u članstvo strana ulaganja u Rumuniji u periodu od 2004. do 2011. godine povećana su šest puta, za oko 60 milijardi eura. Društveni nacionalni dohodak u Rumuniji gotovo se udvostručio od pristupanja Evropskoj uniji. To su "dobitnici i gubitnici u procesu evropskih integracija", jer integracija ne može zamijeniti strategiju za privredni razvoj. Rumunsko tržište spojilo se njemačkim, italijanskim, francuskim i pridružilo se jedinstvenom evropskom tržištu. Istovremeno otvorena je konkurencija s njemačkim, italijanskim, francuskim, britanskim preduzećima. Proizvodi izrađeni u Rumuniji zadovoljavaju standarde evropske kvalitete. Istovremeno, kvalitetni proizvodi sa Zapada napali su rumunsko tržište, bez carina, takmičeći se s domaćim kompanijama. Tržiste se slobodno razvija, ali pitanje je da li imamo instrumente kako bismo iskoristili sve prednosti širokog evropskog zajedničkog tržišta. Zbog toga još uvijek ulažemo velike napore da bismo poboljšali svoje sposobnosti i prilagodili naše ekonomske i privredne mehanizme kako bismo mogli iskoristiti sve mogućnosti koje se nude Rumuniji kao članici Evropske unije.
Program Na vratima Evrope - svake nedjelje od 15 sati možete slušati u našem radijskom programu. Sadržaji iz ovog programa nalaze se i na našoj internet stranici.
(Autor programa: Gordana Sandić-Hadžihasanović)
O iskustvu Rumunije i o onom što su građani dobili njenim ulaskom u Evropsku uniju govori ambasador Rumunije u BiH Filip Teodorescu.
RSE: Gospodine ambasadore, možete li mi reći kakva su iskustva Rumunije u procesu integracije u Evropsku uniju i šta je bilo najteže?
Teodorescu: Proces integracije u EU u Rumuniji počeo je u ranim devedesetim, nakon pada komunizma. To je bio istorijski prelazak centralizovane države i privrede u demokratski politički sistem s funkcionalnom tržišnom ekonomijom. Bilo je mnogo istovremenih procesa koje su bili jako bolni: kolaps industrijske proizvodnje i nezaposlenost, restrukturiranje vlasništva nad zemljom i svim društvenim promjenama. To je ujedno značilo i slobodu izražavanja, putovanja i nastajanje civilnog društva. Pristupanje Evropskoj uniji značilo je provođenje pravnih i tehničkih zahtjeva koji su u potpunosti promijenili naše administrativne i pravosudne strukture. To je značilo mnogo reformi. Naravno one još nisu završene, imamo puno stvari koje treba uraditi. Mi smo još uvijek jedna od zemalja EU sa standardima ekonomskog razvoja u okviru evropskog prosjeka. Iz tog razloga su nam važna sredstva Evropske unije. To je naš prioritet, posebno u vrijeme ekonomske krize. Ipak, primijetili smo da birokratija EU ali i kruta domaća uprava mogu ugroziti provedbu potrebnih projekata. No, pogreške su na obje strane, tako i Evropska komisija mora odgovoriti na potrebe zemalja članica. To je izazov evropskih integracija - to je stalna transformacija, gdje svaka zemlja i institucija EU ima svoju ulogu i uticaj na druge.
RSE: Da li bi neka od svojih iskustava mogli prenijeti u BiH i da li postoji sličnost u okolnostima između dvije zemlje?
Teodorescu: Praksa Rumunije u evropskim integracijama može biti pravi i koristan primjer za Bosnu i Hercegovinu, imajući u vidu sličan karakter reformskih procesa tokom pretpristupnog razdoblja. Za Rumuniju, uspjeh Evropske unije, razvijenost njenih članica i pogodnosti i prednosti koje nudi, svakako su atraktivne. Dakle, ideja integracije u Evropsku uniju jedan je od vanjskopolitičkih prioriteta za Rumuniju, kao bivšu socijalističku zemlju. Istovremeno, proces evropskih integracija, naročito za zemlje Istočne Evrope, bio je podsticajan, te dao potreban model za postizanje stabilne demokratije i funkcionalne tržišne ekonomije, kao i za pokretanje reformi. Dakle, proces integracije Rumunije, kao i drugih zemalja kandidata, a naročito ulazak u Evropsku zajednicu, zahtijevao je ispunavanje postavljenih uslova koji su definisani u četiri osnovne grupe. Politički kriteriji - koje garantuju demokratiju i vladavinu prava, ekonomski kriterij - postojanje efikasne tržišne ekonomije i sposobnost nošenja s konkurentskim pritiskom i tržišnim snagama unutar Evropske unije, pravni kriterij - usvajanje cjelokupne pravne stečevine Evropske unije i administrativni kriterij - kako bi se osigurala stabilnost i sposobnost institucija države da preuzme obaveze članstva u Evropskoj uniji.
Dobitnici i gubitnici
RSE: Znam da ste nedavno stigli u Bosnu i Hercegovinu, ali šta mislite o aktuelnoj krizi vlasti?
Teodorescu: Otkad sam došao u BiH, ja sam fasciniran kompleksnošću situacije. Nadam se da će političari u Bosni i Hercegovini naći najbolje rješenje za BiH i iskoristiti šanse za priključenje Evropskoj uniji. Mislim da je ta prilika važna za Bosnu i Hercegovinu i za njene građane koji zaslužuju budućnost i iste šanse i perspektive kao i građani Rumunije.
RSE: Kakvo je vaše mišljenje o Evropskoj uniji - da li su sve zemlje ravnopravne u toj zajednici?
Teodorescu: Mislim da je načelo jednakog glasanja u Vijeću EU demokratsko i
Proširenje zajednice evropskih naroda i nedavna zbivanja pokazala su da su sve zemlje Unije međusobno zavisne. Svi imamo jednaka prava, i odgovornost i solidarnost, što bi trebao ostati naš temeljni princip.
važno. Naravno, ne primjenjuje se na sve odluke. Puno odluka donosi se većinom glasova, ali važne promjene su prihvaćene samo ako su izglasane jednoglasno. I to stvarno funkcioniše. Kada je u pitanju mijenjanje ugovora, Šengenskog sporazuma ili pravila Eurozone, sve zemlje su jednake i da bi se usvojili propisi, potreban je kompromis. Ipak, ne možemo poreći da velike države igraju važnu ulogu od stvaranja Evropske unije, te tako trebaju preuzeti odgovarajuću dinamiku za poboljšanje funkcionalnosti Evropske zajednice. No, proširenje zajednice evropskih naroda i nedavna zbivanja pokazala su da su sve zemlje Unije međusobno zavisne. Svi imamo jednaka prava, i odgovornost i solidarnost, što bi trebao ostati naš temeljni princip.
RSE: Da li se u Rumuniji danas živi bolje nego prije ulaska u Evropsku uniju?
Teodorescu: Nakon pristupanja, rumunski građani uživaju u prednostima članstva, što podrazumijeva izlazak na jedinstveno evropsko tržište, slobodno kretanje osoba, roba, usluga i kapitala, kao i zajedničke politike Evropske unije. Štaviše, oni automatski postaju evropski građani s punim pravima. Nakon ulaska u članstvo strana ulaganja u Rumuniji u periodu od 2004. do 2011. godine povećana su šest puta, za oko 60 milijardi eura. Društveni nacionalni dohodak u Rumuniji gotovo se udvostručio od pristupanja Evropskoj uniji. To su "dobitnici i gubitnici u procesu evropskih integracija", jer integracija ne može zamijeniti strategiju za privredni razvoj. Rumunsko tržište spojilo se njemačkim, italijanskim, francuskim i pridružilo se jedinstvenom evropskom tržištu. Istovremeno otvorena je konkurencija s njemačkim, italijanskim, francuskim, britanskim preduzećima. Proizvodi izrađeni u Rumuniji zadovoljavaju standarde evropske kvalitete. Istovremeno, kvalitetni proizvodi sa Zapada napali su rumunsko tržište, bez carina, takmičeći se s domaćim kompanijama. Tržiste se slobodno razvija, ali pitanje je da li imamo instrumente kako bismo iskoristili sve prednosti širokog evropskog zajedničkog tržišta. Zbog toga još uvijek ulažemo velike napore da bismo poboljšali svoje sposobnosti i prilagodili naše ekonomske i privredne mehanizme kako bismo mogli iskoristiti sve mogućnosti koje se nude Rumuniji kao članici Evropske unije.
Na vratima Evrope
Program Na vratima Evrope - svake nedjelje od 15 sati možete slušati u našem radijskom programu. Sadržaji iz ovog programa nalaze se i na našoj internet stranici.
(Autor programa: Gordana Sandić-Hadžihasanović)
