Sporazum o slobodi kretanja postignut u dijalogu Prištine i Beograda omogućio je građanima Kosova da od 1999. po prvi put sa kosovskom ličnom kartom uđu u Srbiju. Međutim, ovaj sporazum je omogućio srpskoj policiji i da počne sa hapšenjima kosovskih građana koji se sumnjiče za kriminalna dela, a koji putuju kroz Srbiju.
Srpska policija je 28. marta uhapsila dva državljana Kosova, Hasana Abazija i Adema Murseljija, koji su putovali kroz Srbiju, a na osnovu poternica od ranije zbog špijunaže i narkotika.
Mark Koshnjetit, uhapšen na prelazu Merdare 14. aprila, sumnjiči se za ratne zločine nad srpskim civilima.
Za kim sve postoji poternica i koliko takvih ima je nepoznato, a nakon ovih učestalih hapšenja Hajredin Kuçi, zamenik premijera Kosova, izjavio je za kosovske agencije da građani koji misle da mogu biti uhapšeni u Srbiji ili da mogu biti deo srpskih političkih igara, moraju biti oprezni kada putuju u Srbiju.
Upitan kolika je važnost postignutih sporazuma sa Srbijom, obzirom da se oni ne sprovode, Kuçi je istakao da Srbija nije da ne sprovodi sporazume, već stvara dodatne probleme van sporazuma, kao što su duga čekanja na granicama, hapšenja.
Cilj toga je, prema njegovom mišljenju, stvaranje panike kod građana Kosova kako bi sami odlustali od putovanja.
Beogradu se mora postaviti uslov
Prethodno je i Fisnik Rexhepi, politički savetnik kosovskog ministra unutrašnjih poslova, u izjavi za RSE kazao građani koji su uhapšeni u Srbiji koriste olaksice sporazuma o slobodi kretanja, ta da su ova hapšenja isključivo politička.
“Nismo iznenađeni ovim antievropskim ponašanjem Srbije. Srbija se možda avansirala na putu ka evrointegracijama ali nije promenila svoj pristup prema Kosovu. Hapšenje kosovskih državljana od strane srpske policije je potpuno političko. Ovo hapšenje je u suprotnosti sa sporazumom o slobodnom kretanju postignutom u Briselu, oko koga se složio Beograd”, kazao je Rexhepi.
Kosovski analitičar Behlul Beqaj smatra da srpska vlast u kontradiktornoj situaciji budući da se sa jedne strane zalaže za sporazume a sa druge deluje suprotno, uključujući zabranu kretanja.
„Ne može se dobiti nikakav drugačiji dojam za obične građane, pa i za one koji su bili učesnici tokom rata, osim činjenice da je ovo tužilaštvo samim činom otvaranja procesa istrage prema onima koji su bili učesnici rata zapravo zatvorilo vrata svim građanima sa Kosova koji bi eventualno hteli da se kreću slobodno i u pravcu Srbije. Mislim da je normalno, realno i logično, da se definitivno donese odluka o tome da li sporazumi vrede ili ne. Ukoliko oni vrede, onda treba da se stvori klima slobodnog kretanja, a svaka prepreka u tom pravcu je negativan proces koji ide u suprotnom pravcu od onog gde Kosovo i Srbija žele, odnosno prema evropskoj zajednici“, ističe Beqaj.
Politički analitičar Leon Malazogu ističe da zvanična Priština treba da bude glasnija što se tiče hapšenja kosovskih državljana koji koriste olakšice sporazuma o slobodi kretanja.
“Ovo je veliki problem koji nije rešavan. Ovo sada mora da bude prioritet i Priština mora da postavi uslov da uklanjanje poternica bude deo konačnog sporazuma o slobodi kretanja”, kazao je on.
Srpska policija je 28. marta uhapsila dva državljana Kosova, Hasana Abazija i Adema Murseljija, koji su putovali kroz Srbiju, a na osnovu poternica od ranije zbog špijunaže i narkotika.
Mark Koshnjetit, uhapšen na prelazu Merdare 14. aprila, sumnjiči se za ratne zločine nad srpskim civilima.
Za kim sve postoji poternica i koliko takvih ima je nepoznato, a nakon ovih učestalih hapšenja Hajredin Kuçi, zamenik premijera Kosova, izjavio je za kosovske agencije da građani koji misle da mogu biti uhapšeni u Srbiji ili da mogu biti deo srpskih političkih igara, moraju biti oprezni kada putuju u Srbiju.
Upitan kolika je važnost postignutih sporazuma sa Srbijom, obzirom da se oni ne sprovode, Kuçi je istakao da Srbija nije da ne sprovodi sporazume, već stvara dodatne probleme van sporazuma, kao što su duga čekanja na granicama, hapšenja.
Cilj toga je, prema njegovom mišljenju, stvaranje panike kod građana Kosova kako bi sami odlustali od putovanja.
Beogradu se mora postaviti uslov
Prethodno je i Fisnik Rexhepi, politički savetnik kosovskog ministra unutrašnjih poslova, u izjavi za RSE kazao građani koji su uhapšeni u Srbiji koriste olaksice sporazuma o slobodi kretanja, ta da su ova hapšenja isključivo politička.
“Nismo iznenađeni ovim antievropskim ponašanjem Srbije. Srbija se možda avansirala na putu ka evrointegracijama ali nije promenila svoj pristup prema Kosovu. Hapšenje kosovskih državljana od strane srpske policije je potpuno političko. Ovo hapšenje je u suprotnosti sa sporazumom o slobodnom kretanju postignutom u Briselu, oko koga se složio Beograd”, kazao je Rexhepi.
Kosovski analitičar Behlul Beqaj smatra da srpska vlast u kontradiktornoj situaciji budući da se sa jedne strane zalaže za sporazume a sa druge deluje suprotno, uključujući zabranu kretanja.
„Ne može se dobiti nikakav drugačiji dojam za obične građane, pa i za one koji su bili učesnici tokom rata, osim činjenice da je ovo tužilaštvo samim činom otvaranja procesa istrage prema onima koji su bili učesnici rata zapravo zatvorilo vrata svim građanima sa Kosova koji bi eventualno hteli da se kreću slobodno i u pravcu Srbije. Mislim da je normalno, realno i logično, da se definitivno donese odluka o tome da li sporazumi vrede ili ne. Ukoliko oni vrede, onda treba da se stvori klima slobodnog kretanja, a svaka prepreka u tom pravcu je negativan proces koji ide u suprotnom pravcu od onog gde Kosovo i Srbija žele, odnosno prema evropskoj zajednici“, ističe Beqaj.
Politički analitičar Leon Malazogu ističe da zvanična Priština treba da bude glasnija što se tiče hapšenja kosovskih državljana koji koriste olakšice sporazuma o slobodi kretanja.
“Ovo je veliki problem koji nije rešavan. Ovo sada mora da bude prioritet i Priština mora da postavi uslov da uklanjanje poternica bude deo konačnog sporazuma o slobodi kretanja”, kazao je on.
