Nema ni govora o promeni preambule Ustava, navodi zvanični Beograd nakon što je kosovska ministarka Edita Tahiri izjavila da je od Srbije traženo da odustane od preambule u kojoj se Kosovo označava kao deo Srbije.
Ovaj stav aktuelizovao je pitanje da li dve strane mogu da pregovaraju, dogovaraju i sprovode rešenja, uz preambulu koja, kako se do sada pokazalo, blokira punu normalizaciju odnosa.
U momentu zastoja dijaloga Srbije i Kosova i nepoznanice kada bi mogao biti nastavljen, Edita Tahiri, kosovska ministarka zadužena za dijalog sa Srbijom u intervjuu za RSE problematizovala je to pitanje u kontekstu napretka dve strane na putu evrointegracija.
"Odnosi između Kosova i Srbije ne mogu normalizovati sa Ustavom Srbije kakav jeste, koji Kosovo predviđa svojom teritorijom. Osim uslova za dobrosusedske odnose, Srbija takođe ima i Poglavlje 35 koje je obavezuje za tako nešto. U tom smislu, važno je da se postigne jedan sporazum koji će biti pravno obavezujući u predstojećim fazama, a za početak, tražili smo da je vreme da Srbija iz svog Ustava, dakle iz preambule, izbaci Kosovo", navodi Tahiri, te dodaje:
"Što se više približavamo EU, do toga će doći, ali ono što je sada sigurno jeste da Srbija ne može da postane deo EU bez priznanja Kosova."
Iz Beograda ni ovoga puta nije izostala oštra retorika.
Direktor Kancelarije za Kosovo u tehničkoj Vladi Srbije Marko Đurić ocenio je u izjavi za Radio-televiziju Srbije (RTS) da je njegov komentar "da bi Priština trebalo da u pokrajinski Ustav što pre unese Srbiju pošto je to jedini način da bude predstavljena u međunarodnoj zajednici".
"Kao što znamo, oni nisu član ni Ujedinjenih nacija, ni bilo kog međunarodnog tela, osim onih u koja su se možda 'prošvercovali' i u kojima su inače članovi pojedine teritorije koje nisu priznate i suverene države. Mislim da je reč o neozbiljnoj političkoj varnici i o nečemu što svakako ne doprinosi normalizaciji odnosa", kazao je Đurić za RTS.
Poslednja runda dijaloga Beograda i Prištine, uz posredovanje Evropske unije, održana je u januaru u Briselu. Od tada razgovora dve strane nije bilo, na šta je nesumnjivo uticao period institucionalne krize na Kosovu koju su obeležili protesti tamošnje opozicije, kao i sada već četvoromesečni period tehničke vlasti u Srbiji - pošto mandatar Aleksandar Vučić još nije uspeo da sastavi novu vladu posle izbora.
Realno stanje
Iz dela deklarisane proevropske opozicije stižu daleko blaži stavovi.
Nataša Vučković predstavnica Demokratske stranke (DS), za vreme čije vladavine je između Beograda i Prištine vođen dijalog tehničkih timova, poručuje da eventualna buduća rešenja treba da budu saglasna sa trenutnom ulogom Srbije kao učesnicom razgovora sa Kosovom.
"Ukoliko jesmo na putu ka Evropskoj uniji za nas će biti od velikog značaja da naše pravne dokumente usaglasimo sa onim što čini realno stanje. Kao i sva druga pitanja oko Ustava i pitanje sadržine Preambule ostaje tema za jednu široku stručnu, građansku i političku raspravu", smatra Vučković.
Učinak dijaloga Beograda i Prištine, s druge strane, teško da je opravdao očekivanja međunarodne zajednice i učesnika.
Uprkos faktičkom sklapanju sporazuma, primena je izostala pa se i dalje čeka na formiranje Zajednice srpskih opština ili sprovođenje dogovorenog u oblasti telekomunikacija i energetike.
Evropska unija je, pak, principijelna u stavu da se u potpunosti moraju primeniti svi dogovori između Beograda i Prištine, što je više puta ponavljana tvrdnja tokom aktuelne pauze u njihovom dijalogu.
Ostalo na nagađanjima
Naim Rašiti, izvršni direktor Balkanske grupe za politiku, u izjavi za RSE navodi da su provedba Briselskog sporazuma, integracija kosovskih Srba i definisanje teritorije Kosova taoci dva procesa – normalizacije bilateralnih odnosa dveju vlada u Prištini i Beogradu i institucionalnog pristupa Prištine prema kosovskim Srbima.
Sa tim u vezi, dodaje Rašiti, glavna prepreka za punu primenu sporazuma iz Brisela je ta što Srbija do sada skoro uopšte nije izmenila svoje zakonodavstvo.
"Srbija iz svog zakonodavstva nije eliminisala administrativni sistem Kosova. Kako bi Srbija prihvatila kosovsko zakonodavstvo, legalitet Kosova u smislu funkcionisanja na njenoj teritoriji, treba da promeni svoj Ustav kako ne bi bilo osnovnih zahteva u preambuli Ustava, treba da izmeni Zakon o teritorijalnoj organizaciji, da iako ne priznaje Kosovo, prizna kosovsko zakonodavstvo u sklopu teritorije Kosova", konstatuje Naim Rašiti.
Eventualne izmene Ustava, kojima bi se korigovala Preambula, već nekoliko puta bile su aktuelna tema u Srbiji. Nije se, međutim, odmaklo dalje od običnih nagađanja da li bi i na koji način to moglo biti učinjeno.
Stručnjak iz Centra za spoljnu politiku, Dragan Đukanović, ne vidi da će na tom polju biti nekakvih promena.
"Mislim da će verovatno tek nakon nekih budućih parlamentarnih izbora i nove rekonfiguracije političkih snaga unutar srpskog parlamenta moći da bude otvoreno ovo pitanje, a sada ne vidim mogućnost dodatne aktuelizacije, niti vidim da će to biti moguće u mandatu neke uskoro formirane vlade", smatra Dragan Đukanović.
Rašiti prognozira da će između tri i četiri godine biti potrebno da pitanje ustavnih i zakonskih izmena u Srbiji u vezi sa Kosovom bude u fokusu međunarodne zajednice.
"Na kraju krajeva, samo su jedna ili dve zemlje unutar EU koje eksplicitno insistiraju na tome, kao što je Nemačka. Druge zemlje nemaju jasne zahteve, osim onog da se nastavi dijalog o normalizaciji, a koji veoma sporo teče", ocenjuje Naim Rašiti.
Do tada, skoro pa da se nadovezuje Dragan Đukanović, sva pažnja biće usmerena na ono što je dogovoreno, a neispunjeno – zaključuje on.
"Pre svega dakle formiranje Zajednice srpskih opština što je nešto što nije uspostavljeno, da će se možda postaviti pitanje učešća Kosova u radu međunarodnih organizacija kako na regionalnom, tako i na globalnom nivou. Postoji čitav niz drugih pitanja koja su, u odnosu na ove koje se sada stavljaju kao prioritet, mnogo aktuelnija", reči su Đukanovića.
Facebook Forum