Posmrtni ostaci poslednjeg jugoslovenskog kralja, Petra Drugog Karađorđevića, kraljica Marije i Aleksandre i princa Andreja, koji su nedavno vraćeni u Srbiju, preneti su u Sabornu crkvu u Beogradu, gde im je održan pomen uoči sahrane koja će se, uz prisustvo premijera i predsednika države, ali i brojnih zvaničnika iz sveta, održati u nedelju na Oplencu.
Jedan od potomaka kraljevske porodice, Aleksandar Karađorđević, kaže da je dugo čekao na ovaj dan, koji je nazvao "veoma emocionalnim", dok predsednik Krunskog saveta Dragomir Acović, ali i pojedini predstavnici države, ocenjuju da je prenošenjem tela u Srbiju, ispravljena nepravda.
“Imate posla sa ljudima koji su bez ikakve svoje krivice, samo zbog toga što su bili to što su bili oterani u izgnanstvo, umrli u izgnanstvu, sahranjeni u izgnanstvu i evo, 50 godina posle toga, vraćaju se tamo gde im je sve vreme bilo mesto”, kaže Acović.
U Srbiji se, međutim, mogu čuti i mišljenja da državnim zvaničnicima nije mesto na takvim manifestacijama. Istoričar Milivoj Bešlin, smatra da, iako je prenos zemnih ostataka Karađorđevića u Srbiju legitimno pravo njihovih potomaka, u državi koja je po svom uređenju republika, u tom procesu ne bi trebalo da učestvuju predstavnici države.
„U Srbiji postoji republikansko uređenje. Ono je determinisano Ustavom i bilo koji vid državne manifestacije ovim povodom – govorimo o prenosu zemnih ostataka i njihovom sahranjivanju u zemlji, najozbiljnije narušava ne samo republikanske osnove Srbije, nego i principe jednakosti građana i suverenosti naroda“, rekao je Bešlin.
Pre nego što posmrtni ostaci četvoro Karađorđevića budu premešteni u Crkvu svetog Đorđa na Oplencu, gde će biti sahranjeni, građanima je omogućeno da im odaju počast u Sabornoj crkvi u Beogradu.
Odnos građana Srbije prema dinastiji Karađorđević i monarhiji kao uređenju uopšte, veoma je podeljen. Prema rezultatima jednog nedavnog istraživanja, gotovo 40 odsto građana Srbije, među kojima su i naši sagovornici sa kojima smo razgovarali ispred Saborne crkve, smatra da je obnova parlamentarne monarhije dobra ideja, dok je nešto više od trećine izričito protiv.
Istovremeno, veliki broj građana Srbije o tome nema nikakav stav. Zbog te i drugih podela koje su obeležile društvo u poslednjih pola veka, premijer Ivica Dačić je vraćanje posmrtnih ostataka Karađorđevića u Srbiju ocenio „činom nacionalnog pomirenja“.
Istoričar Milivoj Bešlin se, međutim, ne slaže.
„Prosto je sporan sam termin „nacionalno pomirenje“. Jedno društvo je pluralno i onda je uvek pitanje na kojim osnovama vi zapravo želite da izvedete nacionalno pomirenje. Ja mislim da je srpsko društvo takođe pluralno, kao i svako drugo, i da bilo kakav vid nacionalnog pomirenja na ovim osnovama prosto nije potreban“, kaže Bešlin
Jedan od potomaka kraljevske porodice, Aleksandar Karađorđević, kaže da je dugo čekao na ovaj dan, koji je nazvao "veoma emocionalnim", dok predsednik Krunskog saveta Dragomir Acović, ali i pojedini predstavnici države, ocenjuju da je prenošenjem tela u Srbiju, ispravljena nepravda.
“Imate posla sa ljudima koji su bez ikakve svoje krivice, samo zbog toga što su bili to što su bili oterani u izgnanstvo, umrli u izgnanstvu, sahranjeni u izgnanstvu i evo, 50 godina posle toga, vraćaju se tamo gde im je sve vreme bilo mesto”, kaže Acović.
U Srbiji se, međutim, mogu čuti i mišljenja da državnim zvaničnicima nije mesto na takvim manifestacijama. Istoričar Milivoj Bešlin, smatra da, iako je prenos zemnih ostataka Karađorđevića u Srbiju legitimno pravo njihovih potomaka, u državi koja je po svom uređenju republika, u tom procesu ne bi trebalo da učestvuju predstavnici države.
„U Srbiji postoji republikansko uređenje. Ono je determinisano Ustavom i bilo koji vid državne manifestacije ovim povodom – govorimo o prenosu zemnih ostataka i njihovom sahranjivanju u zemlji, najozbiljnije narušava ne samo republikanske osnove Srbije, nego i principe jednakosti građana i suverenosti naroda“, rekao je Bešlin.
Pre nego što posmrtni ostaci četvoro Karađorđevića budu premešteni u Crkvu svetog Đorđa na Oplencu, gde će biti sahranjeni, građanima je omogućeno da im odaju počast u Sabornoj crkvi u Beogradu.
Odnos građana Srbije prema dinastiji Karađorđević i monarhiji kao uređenju uopšte, veoma je podeljen. Prema rezultatima jednog nedavnog istraživanja, gotovo 40 odsto građana Srbije, među kojima su i naši sagovornici sa kojima smo razgovarali ispred Saborne crkve, smatra da je obnova parlamentarne monarhije dobra ideja, dok je nešto više od trećine izričito protiv.
Istovremeno, veliki broj građana Srbije o tome nema nikakav stav. Zbog te i drugih podela koje su obeležile društvo u poslednjih pola veka, premijer Ivica Dačić je vraćanje posmrtnih ostataka Karađorđevića u Srbiju ocenio „činom nacionalnog pomirenja“.
Istoričar Milivoj Bešlin se, međutim, ne slaže.
„Prosto je sporan sam termin „nacionalno pomirenje“. Jedno društvo je pluralno i onda je uvek pitanje na kojim osnovama vi zapravo želite da izvedete nacionalno pomirenje. Ja mislim da je srpsko društvo takođe pluralno, kao i svako drugo, i da bilo kakav vid nacionalnog pomirenja na ovim osnovama prosto nije potreban“, kaže Bešlin
