Prijava imovine visokih kosovskih zvaničnika na Kosovu ostavlja dosta prostora za manipulacije, navodi se u izveštaju Grupe za pravne i političke studije a pod nazivom: "Da li sistem prijave imovine pomaže borbi protiv korupcije i da li sprečava zloupotrebu vlasti na Kosovu". Rečeno je da je prijava imovine samo formalnost, te da je bogastvo visokih političkih zvaničnika često disproporcionalna njihovim primanjima.
Izgleda da se prijava imovine na Kosovu obavlja samo reda radi, zato što primanja i bogastva javnih zvaničnika često dovodi do sumnji o tome, kome zapravo pripada svo to bogastvo, navodi se u izveštaju Grupe za pravne i političke studije.
Albana Rexha iz ove grupe navodi da je do ovog istraživanja došlo zbog visoke stope korupcije, te i poslednjeg izveštaja Transparancy Internationala.
"Veoma zabrinjavajuć problem je široko rasprostranjena percepcija među stanovništvom da jedan rukovodeći položaj u institucijama Kosova podrazumeva da se za vrlo kratko vreme može doći do miliona, te da su upravo ti zvaničnici oni koji predstavljaju najbogatiji sloj među narodom", kaže Rexha.
Prošle godine, oko 99 posto zvaničnika je prijavilo svoju imovinu u Agenciji protiv korupcije, ali, bez obzira na sumnje o poreklu, sve se završava kod prijavljivanja te imovine Agenciji.
"Ukoliko dva zvaničnika poseduju parcele zemljišta, onda oni upotrebljavaju ražličite nazive za te parcele, dodaju se i neki brojevi što dovodi do nejasnih podataka a koje je vrlo teško kontrolisati", kazala je Rexha.
Podaci za istragu krivičnih dela
Šef divizije za imovinu u Agenciji protiv korupcije Agron Behrami kazao je da je od 1. januara stupio na snagu Krivični zakon na osnovu kojeg neprijavljivanje imovine i lažno prijavljivanje predstavlja krivično delo. Tokom ove godine, ukupno je 92 zvaničnika koji nisu prijavili imovinu.
Savetnica za antikorupciju u EULEX-u Vlora Marmullakaj navodi da je prijava imovine jedna od glavnih stubova za sprečavanje i borbu protiv korupcije, ali ono može i da pruži ključne podatke za istragu počinjenih krivičnih dela.
Ona dodaje i da ovaj izveštaj pokazuje i nezakonito sticanje bogastva zvaničnika, obzirom da nema proporcije između njihovog prihoda i imovine koje poseduju.
"Jasno se vidi da je kažnjavanje uticalo na broj zvaničnika koji su sada prijavili imovinu, odnosno taj broj je mnogo veći nego što je to bio slučaj ranijih godina, ali pitanje je i koliko je to uticalo na sprečavanje korupcije", kazala je Marmullaku.
Karin Marmsoler iz Kancelarije EU na Kosovu kaže da je vladavina zakona i borba protiv korupcije uslov integraciju u EU. Usvajanje zakona nije dovoljno dok se oni ne sprovode, dodala je.
Iz Grupe za pravne i političke studije kažu ipak da se prijava imovina više bazira na dobroj volji političara, a to upravo ostavlja veliki prostor za manipulacije koje mogu služiti i za pranje novca.
