Kosovo o godišnjici sporazuma: Strah od dezintegracije

Na godišnjicu Briselskog sporazuma Kosova i Srbije, kažu da je došlo do zastoja, odnosno, postoji i strah da ovaj sporazum, od kojeg se očekuje integracija severa, zapravo dezintegriše taj deo teritorije. Politički zvaničnici skreću pažnju da je do potpune normalizacije odnosa potrebno preći kroz nekoliko etapa, dok analitičari skreću pažnju da nije dobro to što se dijalog Prištine i Beograda personalizuje.

Briselski sporazum za osnovu ima uspostavljanje prvih principa normalizacije odnosa Kosova i Srbije, dok je u praktičnom smislu, cilj pronalazak rešenja za severni deo Kosova gde živi većinsko srpsko stanovništvo, i uspostavljanje reda na severnoj granici Kosova sa Srbijom, što se kretanja ljudi i robe tiče.

Sporazum 19. aprila smatra se prvim korakom na putu normalizacije, koja, po rečima ministra spoljnih poslova Kosova, Envera Hoxhaja, treba proći kroz pet etapa do uspostavljanja normalnih međususedskih odnosa.

“Prvo, Srbija treba da sprovede sve postignute zakona u dijalogu sa Kosovom. Drugi, Srbija treba da rasformira sve ilegalne paralelne strukture u Republici Kosova. Treće, treba dopustiti integraciju srpske zajednice u institucijama Kosova. Zatim, Srbija ne sme da blokira članstvo Kosova u evropskim organizacijama, uključujući i članstvo u UN-a. I na kraju, treba da usledi medjusobno priznanje izmedju Kosova i Srbije, kao dve nezavisne i suverene države. Samo nakon ispunjenja ovih sulova, možemo govoriti o normalizaciji odnosa”, izjavio je ministar Hoxhaj.

Politički dijalog i sporazum Prištine i Beograda je rezultat pregovora premijera dve zemlje, Hashima Thaçija i Ivice Dačića. Međutim, ocenjuje se da je došlo do zastoja u sprovodjenju, a naročito kada se radi o funkcionisanju sudova na severu Kosova. Takodje, malo pomaka je bilo i kod rasformiranja ilegalnih formacija u oblasti sigurnosti, te i kod konstituisanja Asocijacije srpskih opština, a nakon održanih lokalnih izbora i na severu zemlje.

Savetnik kosovskog premijera, Bekim Çollaku je okrivio Beograd zbog ovih kašnjenja.

“Priznali smo da kasnimo što se tiče sprovodjenja sporazuma od 19. Aprila, a naročito u oblasti pravosuđa. Ali, zna se da srpska strana kasni, i očekujemo da se to prevazidje i da se predje na sprovodjenje u praksi”, kazao je on.

Parlamentarni izbori u Srbiji i izbori koji predstoje na Kosovu, takodje su doprineli da se uspori ritam implementacije sporazuma.


Analitičar Balkanske grupe za politiku, Naim Rashiti, u razgovoru za RSE navodi da je pored izbora, uočen još jedan elemenat koji se tiče personalizacije dijaloga od strane političkog rukovodstva u Beogradu i Prištini.

“Ceo ovaj proces koji zavisi od nekih ličnosti i kojeg diktiraju pojedinci, a ne radne grupe i sistemi, govori da dijalog nije na nivou vlada, već je na veoma uskom nivou premijera”, ocenjuje Rašiti.

Inače, nakon Briselskog sporazuma, stanovnici četiri opština na severu Kosova učestvovali su na kosovskim lokalnim izborima. Ali, postavlja se pitanje koliko se zaista sever integriše.

Analitičar Mazllum Baraliu ocenjuje da Beograd još uvek integraciju tog dela drži za taoca.

“Dilema je da li se ide prema integraciji ili dezintegraciji. Ja sam skeptičan, sumnjam i plašim se da je ovo drugo, pod dirigentskom palicom Beograda. Trebamo se osvestiti i ozbiljnije raditi na sprečavanju”, kazao je Baraliu.