Branko Lazarević, nekadašnji šef kabineta bivšeg ministra unutrašnjih poslova Srbije Ivice Dačića, oslobođen je optužbi za odavanje poverljivih policijskih informacija kriminalnoj grupi Darka Šarića, odlučio je u prvostepenom postupku Specijalni sud za organizovani kriminal u Beogradu.
Prvostepenom presudom oslobođeni su i nekadašnji načelnik za specijalne istražne metode u Upravi kriminalističke policije MUP-a Boris Gara, advokat Radovan Štrbac i Rodoljub Radulović – kome se sudilo u odsustvu pošto je u bekstvu.
Obrazlažući presudu, predsedavajući Sudskog veća Danko Laušević izjavio je da tužilaštvo nije dokazalo da su okrivljeni počinili krivična dela za koja se terete i dodao da se u optužnici uočava kontradiktornost.
Laušević je rekao i da nije moguće da su, kako je izneto u optužnici da su Štrbac i Radulović podstrekavali Lazarevića na odavanje službene tajne, ako su svi oni članovi organizovane kriminalne grupe.
Ukazao je i da nema dokaza da je Lazarević odavao službene podatke o prisluškivanju i praćenju niti da je član organizovane kriminalne grupe.
U prvoj reakciji na prvostepenu presudu tužilaštvo je zatražilo produženje roka za podnošenje žalbe.
Nakon izricanja presude Lazarević medijima nije davao izjave. Napustio je zgradu suda u pratnji advokata Verana Zečara koji je novinarima kazao da ne može posebno biti zadovoljan presudom pošto je postupak vođen, kako je naveo, protiv nevinog čoveka.
„U tom smislu smatram da niko sa ove strane sudske katedre ne može biti pobednik. Eventualni pobednik jeste onaj ili oni koji su osmislili ili instruirali ovo nepravično petogodišnje događanje“, kazao je Zečar podvlačeći da je reč o „prljavoj pobedi“.
Tužilaštvo za organizovani kriminal je za Branka Lazarevića tražilo kaznu od najmanje tri godine zatvora, Radovana Štrbca ne manje od dve godine zatvora. Takođe, ne manje od godinu dana tužilaštvo je tražilo za policajca Borisa Garu i Rodoljuba Radulovića kome se sudilo u bekstvu.
Oni su bili optuženi da su tokom 2008. i 2009. prenosili poverljive policijske informacije Šariću pre pokretanja zvanične istrage za šverc kokaina u oktobru 2009. godine.
Stevan Dojčinović, urednik portala Mreža za istraživanje kriminala i korupcije – KRIK – medija koji je pratio tok suđenja Branku Lazareviću i ostalim optuženima, izjavio je za Radio Slobodna Evropa (RSE) da ga ne iznenađuje epilog suđenja, rekavši i da očekuje da će Apelacioni sud potvrditi oslobađajuću presudu Lazareviću, Gari, Štrpcu i Raduloviću.
“Kako je tekao sam postupak bilo je jasno da će ovako da se završi. Ključno je bilo to što je sudija izbacio praktično ključne dokaze. Predmet se, u suštini, zasniva na prisluškivanim razgovorima između članova Šarićeve kriminalne organizacije i ljudi iz Ministartsva unutrašnjih poslova (MUP) Srbije. To nisu bili razgovori samo optuženog Branka Lazarevića – već i Ivice Dačića koje javnost nikada neće čuti – što mislim da je jedna tragedija. Praktično, svi ti razgovori, uz dodatnih nekoliko svedoka su praktično dokazivali to delo”, rekao je za RSE Dojčinović.
On je podsetio da je isti predsednik Sudskog veća Danko Laušević na istovetan način postupio u još jednom predmetu u kome se pominjalo ime aktuelnog šefa diplomatije, a nekada premijera i ministra unutrašnjih poslova Ivice Dačića.
“Sudija Laušević je čovek koji je presudio u jednom jako kontroverznom slučaju koji je poznat kao ‘Afera kofer’. I u tom slučaju se takođe sudilo bliskim Dačićevim saradnicima – u vezi sa jednim slučajem vezanim za korupciju. Ti ljudi su isto oslobođeni na kraju. Iako ih je policija uhvatila u stanu gde je jedan od optuženih ljudi došao sa koferom punim novca. Nakon suđenja su neki od najbitnijih dokaza su izbačeni iz predmeta i oni su oslobođeni. Slična stvar se dogodila ovde i isti sudija je bio u prethodnom i ovom postupku”, podseća Stevan Dojčinović.
Taj novinar aludira na događaj iz 2006. godine kada je policija u stanu tadašnjeg viceguvernera Narodne banke Srbije Dejana Simića, uhapsila njega i Vladimira Zagrađanina, direktora marketinga SPS i člana Gradskog odbora te stranke pod optužbom da se u torbi, nađenoj pored njih, nalazi mito u iznosu od 100.000 evra. Ispostavilo se da je tadašnji visoki funkcioner Socijalističke partije Srbije Ivica Dačić bio prisutan u stanu koji je napustio petnaest minuta pre hapšenja, napustivši ga na poziv tadašnjeg generalnog sekretara Vlade Srbije Dejana Mihajlova. Februara 2011. Apelacioni sud je potvrdio presudu Višeg suda kojom su Simić i Zagrađanin oslobođeni.
U razgovoru za RSE Stevan Dojčinović, koji je i autor knjige „Šarić – Kako je balkanski kokainski kartel osvojio Evropu“ (Darko Šarić je početkom decembra osuđen na 15 godina zatvora zbog šverca droge iz Latinske Amerike u Evropu prim. nov.) ukazuje da je poruka ovakvih sudskih procesa da se, kako kaže, po pravilu nikada ne razotkrije politička pozadina.
“Znamo da je Šarićeva grupa imala podršku i da je kriminalcima dojavljivano iz policije. Ali evo, i ovaj postupak je pao i u tako krupnoj stvari ne stižemo do tog ključnog podatka. Najveća je šteta u tome što postoje snimljeni razgovori ne samo Branko Lazarević, već i Ivica Dačić i drugi ljudi iz vrha MUP-a. Sada su oni zapečaćeni jer su izbačeni oz ovog predmeta kao dokaz i javnost nikada neće saznati o čemu su pričali. Mislim da je to zastrašujuće jer smo imali ministra policije koji je bukvalno pričao i družio se sa jednim od šefova narko kartela i to je zatvoreno za javnost. Po meni je to u suštini najveća šteta izašla iz ove priče”, zaključuje Stevan Dojčinović.
Rodoljub Radulović koji je prvostepeno oslobođen optužbi dok mu se sudilo u bekstvu - u procesu protiv grupe Darka Šarića za šverc kokaina, početkom decembra, prvostepeno je osuđen na 11 godina zatvora.
Detalji optužnice i tok suđenja
Svi optuženi su tokom suđenja negirali da su počinili krivično delo odavanje službene tajne za koje se terete i tražili oslobađanje. U ovom slučaju za odavanje službene tajne zaprećena je najviša kazna od pet godina zatvora.
U optužnom predlogu navodi se da je Gara prenosio ključne podatke Lazareviću o praćenju Šarićeve grupe, nakon čega je Lazarević te informacije prosleđivao Štrpcu i Raduloviću, a oni Šariću. To postupanje je, kako smatra Tužilaštvo za organizovani kriminal, ugrozilo istragu policije jer su pripadnici Šarićeve grupe promenili dotadašnji način komunikacije.
Suđenje Lazareviću počelo je 2015. godine, a kako je izveštavala Mreža za istraživanje kriminala i korupcije KRIK, sud je u međuvremenu iz postupka izbacio ključne dokaze tužilaštva – snimke prisluškivanih razgovora u kojima se čuje, kako tvrdi tužilaštvo, da je Lazarević otkrio Šarićevom saradniku Rodoljubu Raduloviću da su na policijskim merama.
Lazarević je u svojoj odbrani istakao da mu se na teret stavlja da je odavao podatke kojima nije raspolagao.
„Moja komunikacija sa Radulovićem dešava se usled njegovih uspešnih i neuspešnih pokušaja da se sretne sa ministrom Ivicom Dačićem. Moje izbegavanje poziva i odlaganje susreta govori da nisam bio član bilo kakve grupe“, rekao je Lazarević.
On je rekao i da je Radulovića upoznao u Dačićevom kabinetu i da mu je predstavljen kao prijatelj ministra.„Ako mi ministar nekog predstavi kao svog prijatelja, ja ne moram da proveravam njegovo porodično stablo. To nije moj posao već posao službi koje me svesnim propuštanjem ili namernim izostavljanjem o tome nisu obavestile. Telefon marke ’Blekberi’ koji sam od njega dobio smatram znakom pažnje. Ja ga ne bih ni dobio da ga pre toga nije dobio ministar”, naveo je Lazarević.
Lazarević je dodao da je o svim kontaktima obaveštavao Dačića koji mu je bio direktni nadređeni.
Tužilac Saša Ivanić u završnoj reči na suđenju istakao je da je utvrđeno da su članovi kriminalne grupe posle Lazarevićevog upozorenja promenili način komunikacije.
„To je prouzrokovalo štetne posledice po istragu jer je policiji onemogućeno da prikupi dokaze o vršenju krivičnih dela“, naveo je Ivanić.
„Radulović je od Lazarevića u više navrata tražio da mu proveri da li se protiv njega i Darka Šarića vodi pretkrivični postupak“, navodi Tužilaštvo. Sastajali su se na različitim mestima u Beogradu, kako se navodi u optužnici, a Lazarević se sumnjiči da je Raduloviću otkrio da se telefonski razgovori članova kriminalne grupe prisluškuju i snimaju.
Početkom decembra 2018. Darko Šarić osuđen je pred Specijanim sudom u Beogradu na 15 godina zatvora zbog organizovanja kriminalne grupe koja je prokrijumčarila 5,7 tona kokaina iz Južne Amerike u Zapadnu Evropu tokom 2008. i 2009. godine. U kaznu mu se računa vreme provedeno u pritvoru, od 17. marta 2014. godine. Šarićevi saradnici i pripadnici grupe, prema ovoj presudi, osuđeni su na kazne od godinu dana do 15 godina zatvora, dok je istom presudom Rodoljub Radulović, zvani Miša Banana, koji je u bekstvu, osuđen na 11 godina zatvora.
Darku Šariću, i još 17 okrivljenih, u posebnom postupku se u Beogradu sudi zbog optužbi za pranje 22 miliona evra u Srbiji koji su stečeni krijumčarenjem kokaina.
U vezi sa istragom o Darku Šariću i njegovoj grupi, KRIK je svojevremeno na svom portalu objavio video snimke sastanaka Branka Lazarevića, ministra Ivice Dačiča i njegovih saradnika sa biznismenom Rodoljubom Radulovićem u Beogradu. Na tajnim snimcima koje su, kako je naveo KRIK, zabeležili pripadnici srpske obaveštajne agencije koja je Rodoljuba Radulovića pratila kao pripadnika narko-klana Darka Šarića, zabeleženo je devet njegovih sastanaka sa ljudima iz vrha Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije tokom 2008. i 2009. godine.
Govoreći o tome, Ivica Dačić je tada na konferenciju za štampu rekao da, iako je bio na čelu policije, nije znao da je Radulović, kog je opisao kao prijatelja, učestvovao u švercu kokaina. Kako navodi KRIK, Ivica Dačić, koji je aktuelni ministar spoljnih poslova Srbije, o tim susretima nikada nije zvanično ispitan.
Facebook Forum