Srbija bi trebalo da vodi proevropsku politiku sebe radi, a ne zbog uslova koji se pred nju postavljaju kako bi što pre postala članica EU, ocenjuje u razgovoru za RSE program Zoran Ostojić, poslanik u Skupštini Srbije i član Predsedništva Liberalno - demokratske partije.
Ostojić: Mislim da nam se ne piše dobro, ne zbog Evropske unije, nego zbog nas samih. To što oni traže od nas, to mi treba da uradimo zbog nas, a ne zbog njih.
Jeste Unija u svojim problemima i s jedne strane splasnuo je entuzijazam za proširenje. Ali s druge strane, realno je ono što oni kažu - ispunite uslove, pa ćete ući. Znajući koliko smo daleko od ispunjena uslova, znamo da je to daleko od punopravnog članstva. Ne samo Srbija, nego sve zemlje regiona, koje žele u Evropsku uniju, to treba da urade. Tome treba da se posvetimo. Neko buduće vreme će dati odgovore.
Zamislimo hipotetičku situaciju da Unija neće više da se širi. Da li to znači da ne treba da ispunimo ono što zovemo evropskim standardima? U principu, zbog nas to radimo i trebalo bi to da radimo. Nisam takav pesimista kada je u pitanju ono što je Unija. Videćemo gde će se to razvijati. Možemo biti samo pesimisti, ali mi političari ne bi trebalo da budemo pesimisti. Ako ima malo skepse, to je zbog unutrašnjih odnosa i kapaciteta svake pojedinačne zemlje, pa i Srbije. Nezadovoljan sam brzinom ostvarivanja evropskih integracija u Srbiji.
Ostojić: To smo rekli na početku formiranja ove čudne Vlade, da ćemo podržati sve što je u funkciji evro-atlantskih integracija Srbije. To je neka ideja vodilja i naše politike. U realizaciji i u ostvarenju, možemo se razlikovati jer ova čudna Vlada ima i one koji se deklarišu kao levičari, i koji jesu levičari, i one koji su zvanično desničari, kao što je Dinkićeva stranka, koja je članica evropskih Narodnjaka i Naprednjaka. To s naše tačke gledišta izgleda kao bitka za javni interes.
Zašto to radimo? Zato što je to u interesu zemlje, ali često nije u interesu naše partije. Sve što je u interesu zemlje, mora biti u interesu i naše partije, kao i svih drugih partija.
Ostojić: To će pokazati izbori. Po lokalnim izborima, koji su nam se desili maja 2008. godine, građani to razumeju. Ušli smo u Skupštinu u Kosjeriću, a pre dve godine nismo bili u stanju ni da podnesemo listu. Tako je i u Aranđelovcu i u Orašcu. Orašac nije sredina pogodna za nas zbog koncentracije onih likova koji nose Putinove i Dražine slike, gde DSS i Nova Srbija odvojeno idu i osvoje 15 odsto glasova. LDP je tu treći. Uspeli smo da osvojimo neke glasove i po selima.
Ostojić: Tumačim to sa dva argumenta. Jedan je dokaz da se politika LDP-a širi u biračkom telu kod građana i radom i naporom stranke, kao i lokalnog odbora, da dođe do svakog potencionalnog birača, potencionalnog glasača LDP-a.
Ostojić: Sa naše tačke gledišta to je nesumnjivo tako. Ne znam koliko to narod prepoznaje, ali ako postoje neke tačke suštinskog razlaza između nas i ove Vlade, kojoj Brisel priznaje nekakv proevropski potencijal, nismo zadovoljni ekonomskom i spoljnom politikom. To su najbitnije stvari.
To što radi Jeremić, zaista otvara suštinsko pitanje – da li je Kosovo cilj njega, i tih struktura koje stoje iza takve politike, da bi se usporilo priznanje time što ih teramo da sednu za sto i da ponovo pričamo o tome, ili je to samo fingirani izgovor za zaustavljanje evropskih integracija? To ćemo u narednom periodu videti vrlo brzo.
Ponekada se čini da to što Jeremić radi, a što je duboko pogrešno za interes zemlje, sa naše tačke gledište, samo pokušaj da se ima izgovor za udaljavanje od Evrope. Po onom sistemu - mi bi želeli, ali oni nas uslovljavaju. Ako nas naterate da biramo između Evrope i Kosova, znajte da nećemo izabrati Evropu. Da li je suština te politike koja stoji iza Jeremića anti-evropska politika, samo ne tako otvoreno rečena, kako je to radio Koštunica. Možda je tosamo pokušaj da se zadrži na neki način proevropsko biračko telo u Srbiji, da bi se ono na kraju prevarilo.
Ostojić: Nisam rekao da je DS-u to u interesu. Zvanično, i Evropa i Kosovo su politika DS-a, kao što je to i Nikolićeva politika. Pomenuo sam snage i struje koje stoje iza takve politike, kako u zemlji, tako i u inostranstvu. Koje su to snage, neću da spekulišem, ali ima država kojima ne odgovara proevropska Srbija. Istorija pokazuje da proevropska Srbija, sa njihove tačke gledišta, znači antiruska Srbija.
Ostojić: Zvanično, nijedna politička partija u Srbiji to ne kaže. To ne mogu da zamislim. Mogu samo da zamislim nečije interese koji bi se mogli formulisati ovako – Srbija može da uđe i u NATO i u Evropsku uniju, tek kada mi stavimo nogu u vrata, kupimo sve što nam treba i naše interese dugoročno obezbedimo. Onda to može. Odlagaćemo srpski put, ili put Srbije ka Evropi, onoliko dugo koliko nam treba vremena da završimo te poslove koje smo tek počeli u Srbiji da radimo.
Ostojić: Tražila je. Kontrola medija, koju poseduje Demokratska stranka, omogućava da se spinuje javnost i da se, sa njihove tačke gledišta, ružne stvari sakriju, a lepe istaknu. LDP je još 2007. godine, kada je vladao Koštunica i Dinkić, koji su bili protiv MMF-a, tražila da MMF dođe jer mi moramo da smanjimo javnu potrošnju. Pošto to nismo u stanju kao država i društvo, onda dobro dođe neko ko ima štap i šargarepu. Štap je upravo smanjenje javne potrošnje, a šargarepa su krediti koji su potrebni Srbiji za monetarnu stabilnost.
Tražili smo i oko penzija da se kaže jasno kakav je to dogovor. MMF insistira na onome što LDP od osnivanja insistira, da se penzije usklađuju sa troškovima života, a ne sa platama. Plate zavise od produktivnosti rada i ako u jednoj državi raste produktivnost, a nadam se da sa promenom ekonomske politike u pravcu koji predlaže LDP, porast plata bi mogao da se desi. Penzije moraju biti vezane za nešto drugo. Sada tek počinje da izlazi element reforme penzijskog sistema koji bi trebao da se desi 2012. godine. Komplikovana je formula, ali uključuje troškove života i rast plata u javnom sektoru. Na tome insistiramo jer cena formiranja ove Vlade sve nas je koštala pola milijardi eura, zbog onih deset odsto uvećanja penzija, gde su penzioneri prevareni. Posle toga je dinar pao za 20 odsto. Faktički, penzioneri nisu dobili povećanje, nego smanjenje.
Mi želimo da kažemo da u jednom društvu, u kome je tolika stopa nezaposlenosti, u društvu koje je izašlo iz strašnih zločinačkih godina ratova, o društvu iz
koga je stotine hiljada mladih otišlo, koje je najstarije u Evropi, ako penzioneri žele da uživaju stečena prava, mora da dođe do nekakve međugeneracijske solidarnosti. Moraju mladi da dobiju šansu da rade i da plaćaju, oni i njihovi poslodavci, doprinose za penzije.
Videli smo šta se desilo u Grčkoj - bahata potrošnja nečega što se ne proizvodi. U takvoj situaciji i bedne penzije će biti dovedene u pitanje. Onda neće biti para ni za te bedne penzije. Upravo je to suština. Da bi penzije bile u budućnosti osigurane, sada se treba malo stisnuti, da bi se mladi zaposlili, da bi došao strani kapital. Ovako će penzioneri imati pravo na penziju, ali neće biti novca. Biće kao u Bosni. Neko ima pravo na 500 KM penzije, ali Fond mu isplati 400 i kaže toliko je bilo para. Nema da se uzima iz budžeta. To je šteta, ne samo za nas, nego i za njih penzionere.
Ostojić: Koliko ljudi govori, zavisi od šefa poslaničke grupe i kvaliteta poslanika. Ili nemaju šta da kažu, ili njihov šef nema poverenja u njih. Otvara se pitanje - što su onda poslanici? Poslanici bi trebalo da budu oni koji su na izborima, u svojim sredinama, napravili dobre rezultate. Mada, mi nemamo takav sistem jer je Srbija jedna izborna jedinica, ali ima ljudi koji su u kampanji zaduženi za samo neki manji kraj, ili neku opštinu, koji u njima naprave dobre rezultate, pa budu poslanici. Često taj dobar rezultat sa terena ne znači da je neko vrhunski i da treba da radi u Parlamentu.
Zato u razvijenijim demokratijama deo poslanika ide po redosledu, ili po rezultatu, a deo određuje stranka jer šef poslaničke grupe zna da su pomogli stranci i da zaslužuju po rezultatu da budu poslanici. Poslanička grupa, bez nekih koji su bolji kao poslanici, ne bi bila tako odbra. Ta mešavina je potrebna.
Zašto Demokrate, kojih ima mnogo, tako malo govore uopšte? Imate utisak da dođu tamo da glasaju jer su glasačka mašina. To je loše za njih. Mi smo im nekoliko puta to rekli. Vlada predloži neki Zakon, i ako je vaš, vi ćete ga izglasati. Mi i ostala opozicija razvaljujemo taj zakon, ali vi ćutite i čekate da se glasa. Time šaljete poruku da vi ne možete da nam se suprotstavite argumentima, da kažete da nismo u pravu jer je taj zakon dobar iz tih i tih razloga. To bi trebalo da bude odlika parlamentarne debate. Čekajući samo da izglasate, ostaje u javnosti ono negativno što smo mi rekli o zakonu.
Ostojić: Onda - zašto bi bilo rasprave, neka se samo glasa. Pa kada se napravi većina na početku mandata, zna se većina i nema više onih koji su manjina, kao opozicija, da se čuje i njihov glas. Tih 250 poslanika je iz Miloševićevog ustava. U komunizmu mislim da su bila tri Veća. To je optimalan broj za takvu državu. Makedonski parlament ima 120 poslanika, albanski 120, kosovski 120, hrvatski 150, mađarski preko 300. Tih 250 je ostalo od prvih višestranačkih izbora i uključivali su i izborne jedinice sa Kosova. Mislim da je 40 i nešto poslanika tada davala AP Kosovo. To znači da bi u sadašnjim realnostima broj poslanika trebao biti oko 210.
RSE: Završen je sastanak jako važnih ličnosti u Sarajevu. Imam utisak da nam se ne piše dobro što se tiče Evropske unije, da ćemo još čekati. Zahtevi nisu ni malo jednostavni za našu situaciju.
Ostojić: Mislim da nam se ne piše dobro, ne zbog Evropske unije, nego zbog nas samih. To što oni traže od nas, to mi treba da uradimo zbog nas, a ne zbog njih.
Jeste Unija u svojim problemima i s jedne strane splasnuo je entuzijazam za proširenje. Ali s druge strane, realno je ono što oni kažu - ispunite uslove, pa ćete ući. Znajući koliko smo daleko od ispunjena uslova, znamo da je to daleko od punopravnog članstva. Ne samo Srbija, nego sve zemlje regiona, koje žele u Evropsku uniju, to treba da urade. Tome treba da se posvetimo. Neko buduće vreme će dati odgovore.
Ponekada se čini da to što Jeremić radi, a što je duboko pogrešno za interes zemlje, sa naše tačke gledište, samo pokušaj da se ima izgovor za udaljavanje od Evrope.
Zamislimo hipotetičku situaciju da Unija neće više da se širi. Da li to znači da ne treba da ispunimo ono što zovemo evropskim standardima? U principu, zbog nas to radimo i trebalo bi to da radimo. Nisam takav pesimista kada je u pitanju ono što je Unija. Videćemo gde će se to razvijati. Možemo biti samo pesimisti, ali mi političari ne bi trebalo da budemo pesimisti. Ako ima malo skepse, to je zbog unutrašnjih odnosa i kapaciteta svake pojedinačne zemlje, pa i Srbije. Nezadovoljan sam brzinom ostvarivanja evropskih integracija u Srbiji.
RSE: Liberalno-demokratska partija, bez obzira što je u opoziciji, ona sve što je konstruktivno, što predlaže DS, će podržati u Skupštini?
Ostojić: To smo rekli na početku formiranja ove čudne Vlade, da ćemo podržati sve što je u funkciji evro-atlantskih integracija Srbije. To je neka ideja vodilja i naše politike. U realizaciji i u ostvarenju, možemo se razlikovati jer ova čudna Vlada ima i one koji se deklarišu kao levičari, i koji jesu levičari, i one koji su zvanično desničari, kao što je Dinkićeva stranka, koja je članica evropskih Narodnjaka i Naprednjaka. To s naše tačke gledišta izgleda kao bitka za javni interes. Zašto to radimo? Zato što je to u interesu zemlje, ali često nije u interesu naše partije. Sve što je u interesu zemlje, mora biti u interesu i naše partije, kao i svih drugih partija.
RSE: Koliko to građani prepoznaju?
RSE: Kako tumačite da ste baš tamo treći?
Ostojić: Tumačim to sa dva argumenta. Jedan je dokaz da se politika LDP-a širi u biračkom telu kod građana i radom i naporom stranke, kao i lokalnog odbora, da dođe do svakog potencionalnog birača, potencionalnog glasača LDP-a.
RSE: Kako ocenjujete spoljnu politiku Srbije, s obzirom da će naš ministar inostranih poslova sada da poseti, posle Slovačke, Peru i Čile, da radi na tome da se ne širi broj zemalja koje priznaju Kosovo? Koliko je to realno? Koliko narod to prepoznaje možda kao gubljenje vremena? Bitnije su neke inicijative koje bi nam više značile, nego jedan uzaludan posao.
Ostojić: Sa naše tačke gledišta to je nesumnjivo tako. Ne znam koliko to narod prepoznaje, ali ako postoje neke tačke suštinskog razlaza između nas i ove Vlade, kojoj Brisel priznaje nekakv proevropski potencijal, nismo zadovoljni ekonomskom i spoljnom politikom. To su najbitnije stvari.To što radi Jeremić, zaista otvara suštinsko pitanje – da li je Kosovo cilj njega, i tih struktura koje stoje iza takve politike, da bi se usporilo priznanje time što ih teramo da sednu za sto i da ponovo pričamo o tome, ili je to samo fingirani izgovor za zaustavljanje evropskih integracija? To ćemo u narednom periodu videti vrlo brzo.
Ponekada se čini da to što Jeremić radi, a što je duboko pogrešno za interes zemlje, sa naše tačke gledište, samo pokušaj da se ima izgovor za udaljavanje od Evrope. Po onom sistemu - mi bi želeli, ali oni nas uslovljavaju. Ako nas naterate da biramo između Evrope i Kosova, znajte da nećemo izabrati Evropu. Da li je suština te politike koja stoji iza Jeremića anti-evropska politika, samo ne tako otvoreno rečena, kako je to radio Koštunica. Možda je to
U jednom društvu, u kome je tolika stopa nezaposlenosti, koje je izašlo iz strašnih zločinačkih godina ratova, o društvu iz koga je stotine hiljada mladih otišlo, koje je najstarije u Evropi, ako penzioneri žele da uživaju stečena prava, mora da dođe do nekakve međugeneracijske solidarnosti.
RSE: Zašto mislite da bi DS-u, čiji je član Jeremić, i koja je vladajuća stranka, bilo u interesu da mi ne uđemo u Evropu?
Ostojić: Nisam rekao da je DS-u to u interesu. Zvanično, i Evropa i Kosovo su politika DS-a, kao što je to i Nikolićeva politika. Pomenuo sam snage i struje koje stoje iza takve politike, kako u zemlji, tako i u inostranstvu. Koje su to snage, neću da spekulišem, ali ima država kojima ne odgovara proevropska Srbija. Istorija pokazuje da proevropska Srbija, sa njihove tačke gledišta, znači antiruska Srbija.
RSE: Zar ne bi bilo potpuno iracionalno da ceo zapadni Balkan uđe u Evropsku uniju, a da samo Srbija ostane izolovana?
Ostojić: Zvanično, nijedna politička partija u Srbiji to ne kaže. To ne mogu da zamislim. Mogu samo da zamislim nečije interese koji bi se mogli formulisati ovako – Srbija može da uđe i u NATO i u Evropsku uniju, tek kada mi stavimo nogu u vrata, kupimo sve što nam treba i naše interese dugoročno obezbedimo. Onda to može. Odlagaćemo srpski put, ili put Srbije ka Evropi, onoliko dugo koliko nam treba vremena da završimo te poslove koje smo tek počeli u Srbiji da radimo.
RSE: Da li je LDP tražila da Vlada saopšti istinu o pregovorima sa MMF-om jer je to sve malo ulepšano za našu javnost?
Ostojić: Tražila je. Kontrola medija, koju poseduje Demokratska stranka, omogućava da se spinuje javnost i da se, sa njihove tačke gledišta, ružne stvari sakriju, a lepe istaknu. LDP je još 2007. godine, kada je vladao Koštunica i Dinkić, koji su bili protiv MMF-a, tražila da MMF dođe jer mi moramo da smanjimo javnu potrošnju. Pošto to nismo u stanju kao država i društvo, onda dobro dođe neko ko ima štap i šargarepu. Štap je upravo smanjenje javne potrošnje, a šargarepa su krediti koji su potrebni Srbiji za monetarnu stabilnost. Tražili smo i oko penzija da se kaže jasno kakav je to dogovor. MMF insistira na onome što LDP od osnivanja insistira, da se penzije usklađuju sa troškovima života, a ne sa platama. Plate zavise od produktivnosti rada i ako u jednoj državi raste produktivnost, a nadam se da sa promenom ekonomske politike u pravcu koji predlaže LDP, porast plata bi mogao da se desi. Penzije moraju biti vezane za nešto drugo. Sada tek počinje da izlazi element reforme penzijskog sistema koji bi trebao da se desi 2012. godine. Komplikovana je formula, ali uključuje troškove života i rast plata u javnom sektoru. Na tome insistiramo jer cena formiranja ove Vlade sve nas je koštala pola milijardi eura, zbog onih deset odsto uvećanja penzija, gde su penzioneri prevareni. Posle toga je dinar pao za 20 odsto. Faktički, penzioneri nisu dobili povećanje, nego smanjenje.
Mi želimo da kažemo da u jednom društvu, u kome je tolika stopa nezaposlenosti, u društvu koje je izašlo iz strašnih zločinačkih godina ratova, o društvu iz
Videli smo šta se desilo u Grčkoj - bahata potrošnja nečega što se ne proizvodi. U takvoj situaciji i bedne penzije će biti dovedene u pitanje. Onda neće biti para ni za te bedne penzije. Upravo je to suština. Da bi penzije bile u budućnosti osigurane, sada se treba malo stisnuti, da bi se mladi zaposlili, da bi došao strani kapital. Ovako će penzioneri imati pravo na penziju, ali neće biti novca. Biće kao u Bosni. Neko ima pravo na 500 KM penzije, ali Fond mu isplati 400 i kaže toliko je bilo para. Nema da se uzima iz budžeta. To je šteta, ne samo za nas, nego i za njih penzionere.
RSE: Poslanik ste u Skupštini Srbije. Videla sam skoro podatak da ima poslanika koji nikada nisu progovorili na sednicama Skupštine. Ono što najčešće može da se vidi je da, od 250 poslanika, u sali najčešće ima njih 20-30. Predsednica Skupštine to objašnjava time da poslanici imaju i druge obaveze. Prosto je neverovatno da te druge obaveze toliko poslanika angažuju. Zašto ima malo ljudi i zašto malo ljudi govori?
Ostojić: Koliko ljudi govori, zavisi od šefa poslaničke grupe i kvaliteta poslanika. Ili nemaju šta da kažu, ili njihov šef nema poverenja u njih. Otvara se pitanje - što su onda poslanici? Poslanici bi trebalo da budu oni koji su na izborima, u svojim sredinama, napravili dobre rezultate. Mada, mi nemamo takav sistem jer je Srbija jedna izborna jedinica, ali ima ljudi koji su u kampanji zaduženi za samo neki manji kraj, ili neku opštinu, koji u njima naprave dobre rezultate, pa budu poslanici. Često taj dobar rezultat sa terena ne znači da je neko vrhunski i da treba da radi u Parlamentu. Zato u razvijenijim demokratijama deo poslanika ide po redosledu, ili po rezultatu, a deo određuje stranka jer šef poslaničke grupe zna da su pomogli stranci i da zaslužuju po rezultatu da budu poslanici. Poslanička grupa, bez nekih koji su bolji kao poslanici, ne bi bila tako odbra. Ta mešavina je potrebna.
Zašto Demokrate, kojih ima mnogo, tako malo govore uopšte? Imate utisak da dođu tamo da glasaju jer su glasačka mašina. To je loše za njih. Mi smo im nekoliko puta to rekli. Vlada predloži neki Zakon, i ako je vaš, vi ćete ga izglasati. Mi i ostala opozicija razvaljujemo taj zakon, ali vi ćutite i čekate da se glasa. Time šaljete poruku da vi ne možete da nam se suprotstavite argumentima, da kažete da nismo u pravu jer je taj zakon dobar iz tih i tih razloga. To bi trebalo da bude odlika parlamentarne debate. Čekajući samo da izglasate, ostaje u javnosti ono negativno što smo mi rekli o zakonu.
RSE: Kada se shvati mehanizam kako to ide u Skupštini, onda bi bilo logično da svaka stranka pošalje samo tri poslanika u Skupštinu jer poslanik zastupa stav stranke. To bi bilo jeftinije.
Ostojić: Onda - zašto bi bilo rasprave, neka se samo glasa. Pa kada se napravi većina na početku mandata, zna se većina i nema više onih koji su manjina, kao opozicija, da se čuje i njihov glas. Tih 250 poslanika je iz Miloševićevog ustava. U komunizmu mislim da su bila tri Veća. To je optimalan broj za takvu državu. Makedonski parlament ima 120 poslanika, albanski 120, kosovski 120, hrvatski 150, mađarski preko 300. Tih 250 je ostalo od prvih višestranačkih izbora i uključivali su i izborne jedinice sa Kosova. Mislim da je 40 i nešto poslanika tada davala AP Kosovo. To znači da bi u sadašnjim realnostima broj poslanika trebao biti oko 210.