Gost Press kluba RSE je profesor doktor Željko Nikač, pomoćnik načelnika Uprave Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije. Istovremeno predaje i na Kriminalističko-policijskoj akademiji.
RSE: Interpol je obavestio našu policiju da postoji organizacija EMA u Americi koja preko Interneta navodi maloletnike na samoubistva. To je bio slučaj sa našom dvojicom maloletnika, ali naša policija je sprečila ta samoubistva. Članovi smo Interpola. Da li ta saradnja dobro funkcioniše?
Nikač: Kako da ne. Mi za sada ne možemo o ovome da kažemo ništa više jer je to tek u početku, to je tek početna informacija. Ovaj slučaj se ispituje. Nemam nekih dubljih saznanja u ovom momentu i ne mogu da se odredim. Potrebne provjere će se sigurno izvršiti.
Ex Jugoslavija, pa SCG, a sada Republika Srbija, kao pravni sledbenik i sukcesor, je ponovo primljena u Interpol. Imamo izvanrednu saradnju. Naša sekcija Interpola za Srbiju i za Beograd nalazi se u centru grada, u Ulici Srpskih vladara. Imamo i sekciju za javni red i mir MUP-a Srbije, koja sarađuje sa Europlom oko ekstremnih grupa i drugih slučajeve ekstremizma.
RSE: Znači, saradnja u regionu je vrlo dobra, a naročito je bila očevidna posle ubistva Pukanića.
Nikač: Kriminalci nemaju granica. Nas spajaju zajedničke muke. Mi smo bili u nekom ratu, ali je bivši režim tvrdio da nismo. Srbija je na žalost u njemu učestvovala, kao što znamo i vidimo, bez obzira na formalno-pravne odluke. Danas se rat, i njegove posledice u vidu kriminaliteta i najtežih pravnih oblika kriminala, očituje na našim prostorima. Naš direktor Veljović je bio na više skupova, isto kao aktuelni i bivši ministar. Učestvovali su u svim mogućim oblicima saradnje.
U Mađarskoj se recimo odvija saradnja sa zemljama Europola i šengenskog prostora, kao regionalna saradnja sa svim bivšim jugoslovenskim republikama. Imamo u svim pojavnim oblicima odličnu međunarodnu policijsku saradnju, koja je predvorje krivično-pravne sudsko pravne pomoći. Nema pravnog postupka ni za pokojnog novinara, gospodina Pukanića, bez policijske saradnje i skupljanja dokaza po nalogu tužilaštva i suda. Razmene informacija, preko-granično praćenje i potera su tri veoma vidljiva oblika saradnje.
RSE: Ubijen je jedan biznismen, Crnogorac, vlasnik kasina u centru Beograda. Postoji informacija da je on obezbeđivao utočište beguncima iz Srbije. Kako je moguće da neko dobije status biznismena, da postne vlasnik kasina, a znamo da pomaže one koji beže od pravde?
Nikač: U ovoj zemlji i na ex jugoslovenskim prostorima je sve bilo moguće, i još uvek je moguće. Polako radimo na tome, uz pomoć Saveta Evrope i Evropske unije, da postanemo normalna sredina i zemlja, da ne budemo crna rupa na evropskom. Kriminalci su povezani. Imamo jednu elitnu upravu kriminalističke policije na čijem je čelu kolega Milović. Oni imaju dobru operativnu saradnju sa svim kolegama iz regiona. Redovno razmenjuju podatke. Sa kolegama iz Crne Gore smo prošlog meseca imali bilateralni, a kasnije i multilateralni kontakt u Budvi, od 7. do 9. septembra. Bio je to jedan odličan skup, gde je bilo razmena operativnih informacija, o kojima ne mogu da govorim. Crna Gora je prostor na koji je stiglo dosta kapitala neobičnog porekla, gde ima elemenata pranja novca. I oni su zainteresovani da neke stvari pravno regulišu, kao i mi, koji trpimo poledice toga. Stalno se kriminalci kreću jer je isti jezički prostor, slična je religija, kultura, mentalitet. Toga je bilo i biće.
"Nas događaji vode, ne vodimo mi događaje"
RSE: Po svetu sam viđala dosta policije na ulicama, i u Amsterdamu, u Pragu, u Stokholmu. Obični građani ne vole da je vide, ali oni su tu preventivno. Po Amsterdamu, policija na konjima prolazi kroz glavne ulice. Zašto mi nemamo policiju na ulici?
Nikač: Imamo pilot projekat koji se očituje kroz Knez Mihajlovu, našu centralnu ulicu. Cilj nam je da nam policija bude tu i da bude u potrebnom smislu vidljiva. Ima za to više razloga. Nešto je udeo prošlosti, nešto su pojedinci, koji nisu dovoljno agilni. Čine se napori u aktivnostima koje su važne. Akcija školskih policajaca je jako bitna. To je jedna mala skromna akcija, ali veoma važna. Zaveli su je Britanci. To je rad policije u sektoru pored škola. Mnogo je važan obilazak stadiona i drugih prostora, kao što je Kalemegdan. Na niškoj tvrđavi ima dosta patrola. U velikom gradu, lepom Novom Sadu, multietničkom, upravo zbog tog elementa, takođe.
Trebalo bi malo da pojačamo pešačke patrole. To je zabeleženo. Ukratko, problem nam je nedostatak dovoljnog broja ljudi. Imamo jednu disperziju energije. Ne znači da smo loše organizovani. Imamo velike zahteve zajednice, a veliku disperziju energije. Veliki je broj dnevnih zadataka. Zahtevi su veliki, a kapaciteti skromni. Pošto je mali broj ljudi, oseća se nedostatak. Nas događaji vode, ne vodimo mi događaje. Desi se nešto u školi, ljudi trče tamo. Desilo se ovo sa Francuzom, mi trčimo tamo. Morali bismo mi malo više da idemo u susret problemima. Radimo na tome, ali mislim da bi tu trebalo da dotegnemo stvar.
RSE: Svaki dan ima jako puno sveta na mestu gde je ubijen Francuz. To je sami centar Beograda. Mladić je prvo sečen po licu, pa je izudaran, pa je bačen niz neke betonske stepenice. Niko nije reagovao, niko nije pojurio da pozove policiju.
Nikač: To je bilo izvanredno organizovano, ali ne smem ništa više da kažem jer je istraga u toku. Ti mladići, njih 11, obuhvaćeni su krivičnom prijavom. Jedan od njih je doneo i podelio fantomke, drugu opremu, treći je doneo baklje. Svi su se u tom zločinačkom planu dobro organizovali i krenuli su da nanesu zlo jer su dobili saznanje da se na toj lokaciji nalaze francuski navijači. Ti mladići su pristojno sedeli. To je bio jedan stampedo, napad na tog mladića i njegove drugove. Veliku bruku je naša zemlja zbog toga doživela. Imali smo sreću što smo kasnije uspeli da amortizujemo te odnose. Roditelji tog mladića su bili veoma dostojanstveni, što je tužno reći u celoj ovoj stvari. Nisu ni na jedan način otežavali međunarodnu policiju Srbije. Njihova ministarka je došla u posetu, primila je naša ministarka sporta, pa predsednik Tadić. Uradili smo nekoliko stvari da amortizujemo jednu ordinarnu glupost grupe huligana u kojoj je otišao jedan život. Samo sam se pitao kako je našoj koloniji od 17.000 Srba u Francuskoj. Kako je njima bilo toga dana kada su ubili mladića bez ikakvog razloga. Jako teško. Policija je došla, ali ništa nije značilo tih pet minuta. Sve je bilo gotovo.
Oko Parade ponosa je bila velika blamaža
RSE: Ranijih godina, kada su moja deca išla na fudbalske utakmice, nikada nije bilo ispada. Da li je ovo što se sada dešava posledica ratova?
Nikač: Svi kažu da je to posledica ratova, u kojima nismo učestvovali, ekonomije koje nema. Dosta dece gleda neke programe koji bi trebali biti predmet komisije za šund i kič. Tu je prisutan taj naturalni pogled na svet. Deca su razočarana. Univerzitet je srušen. Deca su 15 godina provela po ulicama, štrajkujući protiv nekih anomalija, umesto da izbori služe da se lomi Skupština, da se smenjuje vlast, a da deca normalno studiraju. Deca su na ulici. Ovo su posledice. Ko zna šta nas čeka. Imali smo ratove. Oko Parade ponosa je bila velika blamaža.
RSE: Koliko smo ušli u policijske reforme, koje su nam potrebne za ulazak u Evropsku uniju?
Nikač: Policija je podelila ulogu društva posle 5. oktobra. Lustracija nikada nije izvršena. Izvršena je jedna delimična normativno-pravna reforma. Donet je Zakon o policiji i podzakonski akti. Moglo je da bude i bolje. Naš Zakon je jako veliki. Crnogorski i hrvatski je duplo manji. Podzakonska regulativa je duplo manja. Otišli smo trećim putem. Kod nas su i zakoni i podzakonski akti veliki, ali i dobri.
U Zakonu o policiji se nalazi građansko pravni koncept direkcije policije, ovlašćenja, kontrola rada, interna i eksterna. Operativni deo policije je osnažena. Kada bih ja donosio odluke, spojio bih specijalne jedinice u jedno, zbog poreskih olakšica, poreza i troškova. Operativni sastav bih više uputio ka terenu. Redovnu policiju poretka bih snabdeo ovlašćenjima, da ih koristi, a ne kao u onim bivšim vremenima. Treba da se bavi pravim stvarima. Sada je zaživela komunalna policija. Nekima je ona trn u oku. Ona je lojalna konkurencija. Ona će preuzeti velike obaveze, koje veliki gradovi, kao Beograd, Novi Sad, Niš traže. Komunalni nered je jako prisutan. Redovna policija nema kapacitete da to reši. Kada bih donosio odluke, možda bih donio odluku da Beograd ima jaku metropolitnu policiju u svim oblicima.
RSE: Nju imaju svi veliki gradovi?
Nikač: Kako da ne. Ženeva, Beč, London, Paris. Metropolitna policija je esencija policijskog rada. U Beogradu je 70 posto kriminala koji se dešava u bivšoj Jugoslaviji ili Srbiji. Sve je vezano za Beograd.
Ne poštuje se profesija
RSE: Da li mi imamo dosta policajaca na ulici? Čula sam da Beograđani ne vole da idu u policiju.
Nikač: Nemamo dovoljno. Beograđani idu u policiju u manjoj meri iz razloga što je to teretni posao. Imamo i teret prošlosti. Nemamo ni dobre plate. Trebalo bi da idemo na soluciju da ljudi uzimaju kreditne linije za stanove, da imaju solidnu platu, da podele sudbinu društva. Koliko ima za sve, tako i za njih. Sasvim je normalno da dete, koje živi na Zvezdari, koje je tu rođeno, neće da bude policajac na Zvezdari, ali može da radi u nekom drugom delu Beograda. Beogradska gradska deca nemaju taj odnos. Deca su 15 godina imala negativan odnos prema policiji. Policija je uvek bila amortizer ponašanja garniture, završavala je, zbog pojedinca, posao te garniture. Zato deca imaju pragmatičan odnos. Kako Amerika poštuje svoju vojsku i policiju, snima Top gun. Britanija poštuje svoje elitne službe, svoje novinare, svoje profesore, sveštenike. Kod nas se ni jedna profesija ne poštuje, pa ni ova. Nama je potrebno da damo jedna dobar konkurs, kao što smo onomad primili devojke.
RSE: Kako su se pokazale?
Nikač: Devojke su solidne. Tražili smo na akademiji da ih kolege poštuju, da one budu pristojne, da se ponašaju kulturno. Objektivno, one ne mogu da obavljaju neke teretne poslove, koje nisu saglasne njihovim fizičkim predispozicijama, ali mogu da rade u nekim komandno operativnim delovima, administrativnim. One su stvarno primer.
RSE: Imate dosta zaposlenih koji dolaze svakog jutra ili radnim danima, a za vikend odlaze u svoj zavičaj.
Nikač: Imamo jedan broj ljudi koji putuju, a to nije dobro. Pravljene su neke analize zbog troškova i zbog svega. S druge strane, svi su se sveli na beogradski atar. Pristalica sam regionalizacije. Nas trojica smo došli u beogradsku policiju pre 20 i kusur godina. Tada sam došao kao pravnik, sa pet-šest godina iskustva. Svi su se krstili šta ću tamo. Voleo sam da se bavim kriminalitetom, dugo sam to radio. Imao sam stan, imao sam sve. Ništa nisam tražio u roku službe, ništa mi nije trebalo. Drugi su došli tu da ostvare svoja prava i interese. Bilo je i onih koji nisu uzvratili. Treba da uzvrate jedinici i službi koja im je dala da ostvare neka prava. Ovi putnici su malo problem zbog troškova. Treba da primeni neko vatreno oružje na ulici, a on umoran. Ne ide to.
RSE: Balkan je put droge prema Zapadu.
Nikač: Donet je novi Zakon o saradnji sa stalnim Međunarodnim krivičnim sudom. Zakon o saradnji sa Hagom traje. Donete su izmene i dopune dva važna zakona - Krivičnog zakona Srbije i Zakona o krivičnom postupku. Prema tom Zakoniku o krivičnom postupku i Zakoniku o organizovanim kriminalu, pominju se neke specijalne mere i tehnike koje sada olakšavaju prćenje tih transfera i puteva narkotika. Usvojili smo neka prozapadna dobra rešenja, kao što su kontrolisane isporuke. Sada smo usvojili Sporazum o krivici da rasteretimo sud sa 75 posto. Republika Srpska, Federacija, Crna Gora, Hrvatska, Slovenija imaju Sporazum o krivici, veoma važan da se sud rastereti. Ima još nekih novela zakona, pa i međunarodne saradnje. Imamo saslušanje putem video-linkova, koje je veoma važno. Kod kontrolisanih isporuka, kada su narkotici u pitanju, često se dešava da policija Srbije dobije dojavu iz Hrvatske, propusti ih, oni idu dalje do Rumunije i tek Rumuni reaguju jer im je cilj da što više ljudi u lancu uhvate. Uvek može bolje. Naš kolega Raka ima dobar tim. Dosta rade sa decom i rade edukaciju po školama. Ima dosta tableta ekstazija. Neko droge deli na lake i teže, ali oni su mi rekli da nema te podele. Da su sve teške.
RSE: O čemu predajete studentima na vašoj Akademiji?
Nikač: Dugo sam predavao kriminologiju i kriminalističku operativu, a sada sam dobio novi predmet, a to je policija u zajednici. To je jedna nova disciplina na zahtev Evropske unije i Saveta Evrope. Svi je imaju, i Amerika i Britanija i druge zemlje. Napravio sam neki mali pilotni rukopis oko 200 strana, solidan. Predajemo o sferama rada policije u zajednici, kao što su saveti, organizacije, pravna tela, obrađujemo dva načina rada policije u zajednici - problemski rad i rad policije u susedstvu. Japan i Izrael imaju najbolje modele rada policije u susedstvu. Naši imaju problemski orijentisan rad policije, veoma važan kod trgovine ljudima, kod kriminala. Policija iz susedstva nije uspela da odgovori na terorizam i na organizovani kriminal, ni kod nas, ni kod boljih od nas, ni Amerika, ni Britanija. To su izuzetno teške društvene bolesti i tu mogu da odgovore samo specijalne jedinice, sa specijalnim ovlašćenjima, poput FBI.
Sa Norvežanima smo radili projekte i iz nostalgičnih razloga nazvani su projekti YUNO 1-5. Norveška je nama mnogo pomogla sa opremom i sa pozitivnim iskustvima. Oni imaju dobar princip, a to su noćni gavrani, građanske patrole policije i roditelja. Vikendom idu roditelji sa policijom i prete svoju decu jer se boje da im deca ne uzimaju teške narkotike.
RSE: Da li to daje rezultate?
Nikač: Kod njih daje.
RSE: Mislite li da bi to kod nas bilo moguće primeniti?
Nikač: Bilo bi moguće, ako bi roditelji bili savesni i ako bi mi kao roditelji rekli da moj sin Željko možda i nije tako dobar, kada tu nije njegov otac drugačije se ponaša. Kada bi imali malo samokritike i razumevanja, bolju prevenciju, mogli bi od njih da primenimo dobra ovlašćenja.
RSE: Interpol je obavestio našu policiju da postoji organizacija EMA u Americi koja preko Interneta navodi maloletnike na samoubistva. To je bio slučaj sa našom dvojicom maloletnika, ali naša policija je sprečila ta samoubistva. Članovi smo Interpola. Da li ta saradnja dobro funkcioniše?
Nikač: Kako da ne. Mi za sada ne možemo o ovome da kažemo ništa više jer je to tek u početku, to je tek početna informacija. Ovaj slučaj se ispituje. Nemam nekih dubljih saznanja u ovom momentu i ne mogu da se odredim. Potrebne provjere će se sigurno izvršiti.
Ex Jugoslavija, pa SCG, a sada Republika Srbija, kao pravni sledbenik i sukcesor, je ponovo primljena u Interpol. Imamo izvanrednu saradnju. Naša sekcija Interpola za Srbiju i za Beograd nalazi se u centru grada, u Ulici Srpskih vladara. Imamo i sekciju za javni red i mir MUP-a Srbije, koja sarađuje sa Europlom oko ekstremnih grupa i drugih slučajeve ekstremizma.
RSE: Znači, saradnja u regionu je vrlo dobra, a naročito je bila očevidna posle ubistva Pukanića.
Nikač: Kriminalci nemaju granica. Nas spajaju zajedničke muke. Mi smo bili u nekom ratu, ali je bivši režim tvrdio da nismo. Srbija je na žalost u njemu učestvovala, kao što znamo i vidimo, bez obzira na formalno-pravne odluke. Danas se rat, i njegove posledice u vidu kriminaliteta i najtežih pravnih oblika kriminala, očituje na našim prostorima. Naš direktor Veljović je bio na više skupova, isto kao aktuelni i bivši ministar. Učestvovali su u svim mogućim oblicima saradnje.
U Mađarskoj se recimo odvija saradnja sa zemljama Europola i šengenskog prostora, kao regionalna saradnja sa svim bivšim jugoslovenskim republikama. Imamo u svim pojavnim oblicima odličnu međunarodnu policijsku saradnju, koja je predvorje krivično-pravne sudsko pravne pomoći. Nema pravnog postupka ni za pokojnog novinara, gospodina Pukanića, bez policijske saradnje i skupljanja dokaza po nalogu tužilaštva i suda. Razmene informacija, preko-granično praćenje i potera su tri veoma vidljiva oblika saradnje.
Stalno se kriminalci kreću jer je isti jezički prostor, slična je religija, kultura, mentalitet. Toga je bilo i biće.
Nikač: U ovoj zemlji i na ex jugoslovenskim prostorima je sve bilo moguće, i još uvek je moguće. Polako radimo na tome, uz pomoć Saveta Evrope i Evropske unije, da postanemo normalna sredina i zemlja, da ne budemo crna rupa na evropskom. Kriminalci su povezani. Imamo jednu elitnu upravu kriminalističke policije na čijem je čelu kolega Milović. Oni imaju dobru operativnu saradnju sa svim kolegama iz regiona. Redovno razmenjuju podatke. Sa kolegama iz Crne Gore smo prošlog meseca imali bilateralni, a kasnije i multilateralni kontakt u Budvi, od 7. do 9. septembra. Bio je to jedan odličan skup, gde je bilo razmena operativnih informacija, o kojima ne mogu da govorim. Crna Gora je prostor na koji je stiglo dosta kapitala neobičnog porekla, gde ima elemenata pranja novca. I oni su zainteresovani da neke stvari pravno regulišu, kao i mi, koji trpimo poledice toga. Stalno se kriminalci kreću jer je isti jezički prostor, slična je religija, kultura, mentalitet. Toga je bilo i biće.
"Nas događaji vode, ne vodimo mi događaje"
Nikač: Imamo pilot projekat koji se očituje kroz Knez Mihajlovu, našu centralnu ulicu. Cilj nam je da nam policija bude tu i da bude u potrebnom smislu vidljiva. Ima za to više razloga. Nešto je udeo prošlosti, nešto su pojedinci, koji nisu dovoljno agilni. Čine se napori u aktivnostima koje su važne. Akcija školskih policajaca je jako bitna. To je jedna mala skromna akcija, ali veoma važna. Zaveli su je Britanci. To je rad policije u sektoru pored škola. Mnogo je važan obilazak stadiona i drugih prostora, kao što je Kalemegdan. Na niškoj tvrđavi ima dosta patrola. U velikom gradu, lepom Novom Sadu, multietničkom, upravo zbog tog elementa, takođe.
Trebalo bi malo da pojačamo pešačke patrole. To je zabeleženo. Ukratko, problem nam je nedostatak dovoljnog broja ljudi. Imamo jednu disperziju energije. Ne znači da smo loše organizovani. Imamo velike zahteve zajednice, a veliku disperziju energije. Veliki je broj dnevnih zadataka. Zahtevi su veliki, a kapaciteti skromni. Pošto je mali broj ljudi, oseća se nedostatak. Nas događaji vode, ne vodimo mi događaje. Desi se nešto u školi, ljudi trče tamo. Desilo se ovo sa Francuzom, mi trčimo tamo. Morali bismo mi malo više da idemo u susret problemima. Radimo na tome, ali mislim da bi tu trebalo da dotegnemo stvar.
RSE: Svaki dan ima jako puno sveta na mestu gde je ubijen Francuz. To je sami centar Beograda. Mladić je prvo sečen po licu, pa je izudaran, pa je bačen niz neke betonske stepenice. Niko nije reagovao, niko nije pojurio da pozove policiju.
Nikač: To je bilo izvanredno organizovano, ali ne smem ništa više da kažem jer je istraga u toku. Ti mladići, njih 11, obuhvaćeni su krivičnom prijavom. Jedan od njih je doneo i podelio fantomke, drugu opremu, treći je doneo baklje. Svi su se u tom zločinačkom planu dobro organizovali i krenuli su da nanesu zlo jer su dobili saznanje da se na toj lokaciji nalaze francuski navijači. Ti mladići su pristojno sedeli. To je bio jedan stampedo, napad na tog mladića i njegove drugove. Veliku bruku je naša zemlja zbog toga doživela. Imali smo sreću što smo kasnije uspeli da amortizujemo te odnose. Roditelji tog mladića su bili veoma dostojanstveni, što je tužno reći u celoj ovoj stvari. Nisu ni na jedan način otežavali međunarodnu policiju Srbije. Njihova ministarka je došla u posetu, primila je naša ministarka sporta, pa predsednik Tadić. Uradili smo nekoliko stvari da amortizujemo jednu ordinarnu glupost grupe huligana u kojoj je otišao jedan život. Samo sam se pitao kako je našoj koloniji od 17.000 Srba u Francuskoj. Kako je njima bilo toga dana kada su ubili mladića bez ikakvog razloga. Jako teško. Policija je došla, ali ništa nije značilo tih pet minuta. Sve je bilo gotovo.
Oko Parade ponosa je bila velika blamaža
RSE: Ranijih godina, kada su moja deca išla na fudbalske utakmice, nikada nije bilo ispada. Da li je ovo što se sada dešava posledica ratova?
RSE: Koliko smo ušli u policijske reforme, koje su nam potrebne za ulazak u Evropsku uniju?
Nikač: Policija je podelila ulogu društva posle 5. oktobra. Lustracija nikada nije izvršena. Izvršena je jedna delimična normativno-pravna reforma. Donet je Zakon o policiji i podzakonski akti. Moglo je da bude i bolje. Naš Zakon je jako veliki. Crnogorski i hrvatski je duplo manji. Podzakonska regulativa je duplo manja. Otišli smo trećim putem. Kod nas su i zakoni i podzakonski akti veliki, ali i dobri.
U Zakonu o policiji se nalazi građansko pravni koncept direkcije policije, ovlašćenja, kontrola rada, interna i eksterna. Operativni deo policije je osnažena. Kada bih ja donosio odluke, spojio bih specijalne jedinice u jedno, zbog poreskih olakšica, poreza i troškova. Operativni sastav bih više uputio ka terenu. Redovnu policiju poretka bih snabdeo ovlašćenjima, da ih koristi, a ne kao u onim bivšim vremenima. Treba da se bavi pravim stvarima. Sada je zaživela komunalna policija. Nekima je ona trn u oku. Ona je lojalna konkurencija. Ona će preuzeti velike obaveze, koje veliki gradovi, kao Beograd, Novi Sad, Niš traže. Komunalni nered je jako prisutan. Redovna policija nema kapacitete da to reši. Kada bih donosio odluke, možda bih donio odluku da Beograd ima jaku metropolitnu policiju u svim oblicima.
RSE: Nju imaju svi veliki gradovi?
Nikač: Kako da ne. Ženeva, Beč, London, Paris. Metropolitna policija je esencija policijskog rada. U Beogradu je 70 posto kriminala koji se dešava u bivšoj Jugoslaviji ili Srbiji. Sve je vezano za Beograd.
Ne poštuje se profesija
RSE: Da li mi imamo dosta policajaca na ulici? Čula sam da Beograđani ne vole da idu u policiju.
Nikač: Nemamo dovoljno. Beograđani idu u policiju u manjoj meri iz razloga što je to teretni posao. Imamo i teret prošlosti. Nemamo ni dobre plate. Trebalo bi da idemo na soluciju da ljudi uzimaju kreditne linije za stanove, da imaju solidnu platu, da podele sudbinu društva. Koliko ima za sve, tako i za njih. Sasvim je normalno da dete, koje živi na Zvezdari, koje je tu rođeno, neće da bude policajac na Zvezdari, ali može da radi u nekom drugom delu Beograda. Beogradska gradska deca nemaju taj odnos. Deca su 15 godina imala negativan odnos prema policiji. Policija je uvek bila amortizer ponašanja garniture, završavala je, zbog pojedinca, posao te garniture. Zato deca imaju pragmatičan odnos. Kako Amerika poštuje svoju vojsku i policiju, snima Top gun. Britanija poštuje svoje elitne službe, svoje novinare, svoje profesore, sveštenike. Kod nas se ni jedna profesija ne poštuje, pa ni ova. Nama je potrebno da damo jedna dobar konkurs, kao što smo onomad primili devojke.
RSE: Kako su se pokazale?
Nikač: Devojke su solidne. Tražili smo na akademiji da ih kolege poštuju, da one budu pristojne, da se ponašaju kulturno. Objektivno, one ne mogu da obavljaju neke teretne poslove, koje nisu saglasne njihovim fizičkim predispozicijama, ali mogu da rade u nekim komandno operativnim delovima, administrativnim. One su stvarno primer.
RSE: Imate dosta zaposlenih koji dolaze svakog jutra ili radnim danima, a za vikend odlaze u svoj zavičaj.
Nikač: Imamo jedan broj ljudi koji putuju, a to nije dobro. Pravljene su neke analize zbog troškova i zbog svega. S druge strane, svi su se sveli na beogradski atar. Pristalica sam regionalizacije. Nas trojica smo došli u beogradsku policiju pre 20 i kusur godina. Tada sam došao kao pravnik, sa pet-šest godina iskustva. Svi su se krstili šta ću tamo. Voleo sam da se bavim kriminalitetom, dugo sam to radio. Imao sam stan, imao sam sve. Ništa nisam tražio u roku službe, ništa mi nije trebalo. Drugi su došli tu da ostvare svoja prava i interese. Bilo je i onih koji nisu uzvratili. Treba da uzvrate jedinici i službi koja im je dala da ostvare neka prava. Ovi putnici su malo problem zbog troškova. Treba da primeni neko vatreno oružje na ulici, a on umoran. Ne ide to.
RSE: Balkan je put droge prema Zapadu.
Nikač: Donet je novi Zakon o saradnji sa stalnim Međunarodnim krivičnim sudom. Zakon o saradnji sa Hagom traje. Donete su izmene i dopune dva važna zakona - Krivičnog zakona Srbije i Zakona o krivičnom postupku. Prema tom Zakoniku o krivičnom postupku i Zakoniku o organizovanim kriminalu, pominju se neke specijalne mere i tehnike koje sada olakšavaju prćenje tih transfera i puteva narkotika. Usvojili smo neka prozapadna dobra rešenja, kao što su kontrolisane isporuke. Sada smo usvojili Sporazum o krivici da rasteretimo sud sa 75 posto. Republika Srpska, Federacija, Crna Gora, Hrvatska, Slovenija imaju Sporazum o krivici, veoma važan da se sud rastereti. Ima još nekih novela zakona, pa i međunarodne saradnje. Imamo saslušanje putem video-linkova, koje je veoma važno. Kod kontrolisanih isporuka, kada su narkotici u pitanju, često se dešava da policija Srbije dobije dojavu iz Hrvatske, propusti ih, oni idu dalje do Rumunije i tek Rumuni reaguju jer im je cilj da što više ljudi u lancu uhvate. Uvek može bolje. Naš kolega Raka ima dobar tim. Dosta rade sa decom i rade edukaciju po školama. Ima dosta tableta ekstazija. Neko droge deli na lake i teže, ali oni su mi rekli da nema te podele. Da su sve teške.
RSE: O čemu predajete studentima na vašoj Akademiji?
Sa Norvežanima smo radili projekte i iz nostalgičnih razloga nazvani su projekti YUNO 1-5. Norveška je nama mnogo pomogla sa opremom i sa pozitivnim iskustvima. Oni imaju dobar princip, a to su noćni gavrani, građanske patrole policije i roditelja. Vikendom idu roditelji sa policijom i prete svoju decu jer se boje da im deca ne uzimaju teške narkotike.
RSE: Da li to daje rezultate?
Nikač: Kod njih daje.
RSE: Mislite li da bi to kod nas bilo moguće primeniti?
Nikač: Bilo bi moguće, ako bi roditelji bili savesni i ako bi mi kao roditelji rekli da moj sin Željko možda i nije tako dobar, kada tu nije njegov otac drugačije se ponaša. Kada bi imali malo samokritike i razumevanja, bolju prevenciju, mogli bi od njih da primenimo dobra ovlašćenja.