DRAŠKOVIĆ: Nije velika razlika, to je tačno, ali je istovremeno i prevelika, obzirom da Srbija ne zna ništa o tome šta je Evropska unija. Protiv Evropske unije najviše je ljudi u najsiromašnijim opštinama, u najsiromašnijim krajevima Srbije, koji praktično odumiru zbog siromaštva i nezaposlenosti, a upravo je Evropska unija najpotrebnija tim najnerazvijenijim opštinama i najnerazvijenijim krajevima. Narod ne zna da će od svih para, koje ćemo dobiti iz fondova Evropske unije za ubrzani i ravnomerni razvoj Srbije, četiri petine otići upravo tim najsiromašnijim opštinama i najsiromašnijim krajevima. Protiv Evropske unije najviše glasaju penzioneri, siromašni, nezaposleni, upravo one kategorije stanovništva kojima je najpotrebnija Evropska unija, o čemu ljudi u Srbiji nisu obavešteni. To je druga velika nelogičnost koja postoji samo u Srbiji.
Evropska unija počiva na principu socijalne pravde, ravnomernog razvoja, pomaže one koji su najslabiji, najnerazvijeniji, pritiče u pomoć onome ko je najsiromašniji. Ulaskom Srbije u Evropsku uniju biće nezamislive ovako bedne penzije. Broj nezaposlenih će praktično za nekih sedam do osam godina da bude pobeđen. Sva socijalna davanja će biti mnogo puta uvećana. Ljudi ne znaju da u najrazvijenijim zemljama Evropske unije, a mi ka tome stremimo, ljudi koji nemaju ni dana radnog staža, a navrše 65 godina života, stiču solidnu starosnu penziju, da je nezamislivo da se u penziju ide bez stana. Trebalo bi očekivati da će u Jablaničkom okrugu, u Topličkom, u istočnoj Srbiji, u najsiromašnijoj kategoriji stanovništva najveći procent ljudi da glasa za Evropsku uniju. Na žalost, iz neznanja, upravo u tim krajevima je najveći otpor Evropskoj uniji.
RSE: Na neki način je i Evropska unija napravila neke greške, počev od puštanja Ramoša Haradinaja, do toga da se stalno odlažu neke povlastice koje su odavno najavljene, recimo jedan liberalniji vizni režim. Potpisivanju Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju se protive i naše stranke koje su protiv Evrope, ali i Evropa sama oteže u tom pogledu.
DRAŠKOVIĆ: Naravno da je veliki udarac za pravdu oslobađajuća presuda za Haradinaja. To nije presuda koju je izrekla Evropska unija, niti Evropska unija sa tom presudom ima ikakve veze. To je jedna od velikih neistina koja se takođe širi Srbijom od strane onih koji bi želeli da se Srbija nekim berlinskim zidom odvoji od Evropske unije. Sav greh ide na dušu sudijama u Haškom tribunalu, a taj Tribunal nije osnovala Evropska unija, nego Savet bezbednosti UN-a.
Obrazloženje za oslobađajuću presudu je čudno. Sudije su imale uverenje da je on kriv, ali nisu imale pravne dokaze za tu krivicu, a pravne dokaze nisu imale jer je čovek odlukom Haškog tribunala pušten da se brani sa slobode, pa je onda to vreme na slobodi iskoristio za zastrašivanje ili fizičku eliminaciju svedoka. Težak udarac za pravdu.
Nije Haški tribunal u tome izuzetak. U Srbiji nemate danas nikoga u Tužilaštvu i pravosuđu ko se bavi istragom oko ubistva Slavka Ćuruvije, a da neće saopštiti lično uverenje da je nalogodavac Mirjana Marković. Kada pitaju zašto nema optužnice, kažu nema relevantnih pravnih dokaza.
Mislim da Haški tribunal nije opravdao svrhu svoga postojanja. Tamo su trebale da sede sudije koje bi bile kao neki pravni Dostojevski, koje bi žigosale zlo na taj način da žigosanje zločina bude prihvaćeno na isti način od svih sa prostora bivše Jugoslavije. Na žalost, ovde vlada plemenska svest. Svaka anketa će pokazati da za ogromnu većinu Srba, svaki Srbin koji je optužen za ratne zločine, nije zločinac, nego se smatra još i patriotom i herojem. Zločinci su oni drugi - Hrvati, Albanci, Bošnjaci. Za Hrvate su zločinci oni drugi, a ne nikako Hrvati. Kada je kapetan Radić oslobođen, uz obrazloženje da nije bilo pravnih dokaza za njegovu krivicu u Vukovaru, mi smo ovde hvalili tu odluku Haškog tribunala, a u Hrvatskoj su bile žestoke demonstracije. Isto je i kada su u pitanju Albanci i ostali - njihovi su heroji, a drugi su zločinci.
RSE: Danilo Kiš je rekao - Srbi se Evrope ili boje ili je mrze. Koliko je to po vama tačno?
DRAŠKOVIĆ: Nije tačno. Na žalost, stanje u Srbiji danas je tragičnije nego što je bilo pri kraju XIX veka, kada je Evropa posle sticanja srpske nezavisnosti koracima od sedam milja ulazila u Srbiju. U početku je bio veliki otpor. Setite se koje su ovde sve polemike bile, jer su se mnogi protivili dolasku železnice u Srbiju. Radikali su i tada, sticajem okolnosti, u Skupštini bili protiv izgradnje železničke pruge u Srbiji. Čule su se javne tvrdnje da lokomotivu vozi antisrpski i antipravoslavni đavo, da su železničke šine kao neka vrsta crne antisrpske zmije koja treba da dođe iz Evrope i da uništi Srbiju. Ipak je tada ogromna većina u Skupštini glasala za ulazak Evrope u Srbiju. Setimo se onda ubrzanog napretka Srbije na kraju XIX i početkom XX veka.
Danas je stanje tragičnije. Mi smo duhovno i moralno prilično posrnuli i svaki dan u ovoj izbornoj kampanji najveći publicitet dobijaju ljudi koji mrze Evropu, koji hoće da odvoje Srbiju od Evrope, da je odvoje od života, da je odvoje od budućnosti i mnogi se, da bi ovo postigli, služe neverovatnim neistinama. Ako ih odvojite od mržnje, oni bi ostali bez svog temeljnog osećanja, a kada bi prestali da govore laži o Evropi, onda bi zanemeli.
RSE: Bili ste i ministar inostranih poslova. Šta kažete na to da smo, već više od mesec dana, povukli naše ambasadore iz ključnih zemalja i da je potpuno neizvestan njihov povratak u te zemlje? Imam neke informacije da će tek u septembru da se vraćaju u te zemlje, u kojima su ostavili svoje porodice i diplomate na nižem nivou. Strašno je da u ovom trenutku nemamo glavne ljude koji će nas zastupati.
DRAŠKOVIĆ: Normalno je da jedna država iskaže svoju ogorčenost i uvređenost i na taj način što poziva ambasadore na konsultacije. Bilo bi opasno i štetno, samo po Srbiju, ako bi to postala jedna politika. Imamo danas veoma jasne najave od strane radikala i od strane DSS, da će u slučaju njihove pobede, te mere da budu i oštrije. Radikali kažu da će biti proterivani iz Beograda ambasadori zemalja koje su priznale nezavisnost Kosova. To je opasno. Rekli ste da Evropa pravi greške. Naravno da pravi greške, naravno da je nerazumnjivo i neshvatljivo zašto nam nisu ponudili da već sada, pre ovih izbora, potpišemo Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju.
RSE: Izgovor je da Holandija ne dozvoljava jer je njihova vlada pala zbog Srebrenice, a mi ne reagujemo i ne hapsimo Mladića.
DRAŠKOVIĆ: Postoji jedan diplomatski način da budeš protiv, a da ne ometaš. To je takozvano konstruktivno protivljenje. Ta Holandija bi, da bi oprala svoju savest zbog Srebrenice, mogla da bude uzdržana uz javnu izjavu da se protivi, ali prilikom glasanja da bude uzdržana i da ne blokira potpisivanje sporazuma Srbije sa Evropskom unijom. Šta mi imamo umesto toga?
Imamo gotovo humorističke najave iz Brisela od nekih birokrata da će Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju ovih dana ponuditi Bosni i Hercegovini, iako ni Bosna i Hercegovina nije ispunila hašku obavezu kada je u pitanju Karadžić, kako bi taj sporazum sa Bosnom bio snažna podrška proevropskim snagama u Srbiji. Šta će nam ti posrednici? Zašto ne direktno sa Srbijom?
Mislim da u vrhovima Evropske unije ima onih koji, da bi umirili svoju savest i zbog toga što su njihove vlade na nacionalnom nivou priznale nezavisnost Kosova i Metohije, vuku poteze koji direktno idu na ruku antievropskim snagama u Srbiji. U slučaju da pobede te antievropske snage, onda stvari kreću dramatično na štetu Srbije. Čitav lanac zemalja će priznati nezavisnost Kosova i Metohije. Teško ga je priznati kada je u Beogradu demokratska vlada, ali ako u Beogradu bude vlada koja će predstavljati one devedesete godine sukoba sa svetom, onda će krenuti talas priznanja Kosova. Posle toga će odavde da progone ambasadore, da vode histeričnu kampanju u svakom pogledu protiv tih zemalja, tako da će praktično kulturna i svaka druga saradnja sa većinom država u svetu, sa vodećim zemljama sveta, biti teško oštećena.
RSE: Prave se kalkulacije da će posle izbora DSS i Srpska radikalna stranka, zajedno sa strankom Velje Ilića, da prave koaliciju. Na čelu građanskih protesta 1996/1997 su bili Zoran Đinđić, vi i Vesna Pešić. Koštunica se, koliko se sećam, pojavio samo dva-tri puta. O čemu se tada radilo? Zašto on nije bio na čelu tih građanskih partija?
DRAŠKOVIĆ: DSS je bila članica koalicije Zajedno. Koštunicu poznajem i pre višepartijskog sistema u Srbiji i ne želim da sada, u ovoj izbornoj kampanji, budem čovek koji će govoriti neistine. On je bio iskreno opredeljen za Evropu i jedna od onih srpskih intelektualaca koji je naročito bio oduševljen unutrašnjim demokratskim uređenjem SAD-a. U vreme dok sam bio ministar spoljnih poslova, bio je iskreno opredeljen za evropske integracije, čak i za euro-atlantske integracije i sve je to tako trajalo do 17. februara kada je prištinski parlament proglasio nezavisnost i onda se, na talasu kosovskih emocija, krenuo nekim drugim putem i programski je prihvatio politiku Srpske radikalne stranke. Danas nema razlike u stavovima radikala i stavovima premijera.
RSE: To znači da se ljubav između radikala i DSS ranije nije mogla pretpostaviti?
DRAŠKOVIĆ: Nije se mogla pretpostaviti zato što su radikali, ne nikada zlom namerom, ne nikada što su svesno hteli, promovisali neke programe koji su nosili samo štetu, i državi i narodu. Reč je o naopakom programu. I sada im je program borbe za Kosovo opasan, i po Srbe na Kosovu i po Srbiju, jer počiva na tezi da se Srbija mora odvojiti od Evrope, da se Srbija mora izmestiti negde drugde i vezivati za veliku Kinu ili Indiju, iako mi sa velikom Indijom i Kinom imamo manju trgovinsku razmenu, nego sa Crnom Gorom. Njihova teza je da Srbija bude što slabija i slabija, da kosovski poraz moramo lečiti novim i tragičnijim nacionalnim državnim porazima. To je ono najstrašnije - zagovarati politiku da se boriš za Kosovo tako što ćeš stvarati obogaljenu Srbiju. To je veoma opasno.
RSE: Ima dosta demoralisanih ljudi ovim što se sada zbiva u zemlji. Šta im poručujete - da izađu i da glasaju, ili da ostanu kod svojih kuća?
DRAŠKOVIĆ: Naravno da glasaju. Evropske unije ne treba da se plaše. Siromašni ne treba da je se plaše, jer će im Evropska unija da brzo pobede siromaštvo. Nerazvijeni ne treba da je se plaše, jer će doći do decentralizacije vlasti u Srbiji, oživeće napušteni i nerazvijeni krajevi Srbije. Evropske unije ne treba da se plaše ljudi koji su za vladavinu zakona, a ne partijskih oligarhija i samovlašća, jer Evropska unija insistira na nemilosrdnom poštovanju zakona.
Evropske unije treba da se plaše nesposobni, kriminalci, monopolisti. Naša komisija za suzbijanje monopola ništa nije uradila. Jedino se to efikasno radi u Evropskoj uniji. Bil Gejts je osuđen zbog kršenja antimonopolskih pravila Evropske unije da plati kaznu od 900 miliona dolara.
Zavera protiv Evrope ogleda se i u tome što se od Srbije krije šta je to Evropa. Kada bi svi ljudi u Srbiji to znala, naša Koalicija za evropsku Srbiju bi dobila 85 posto glasova. Sve ispod 85 posto bilo bi nerazumno, jer Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju je Sporazum sa životom.