RSE: Stigla nam je vest koju je generalni sekretar švedskog Helsinškog odbora, Robert Hord, uputio predsedniku Srbije, Tadiću, predsedniku vlade, Koštunici i Skupštini Srbije. U toj poruci on je izrazio zabrinutost zbog učestalih napada na branioce ljudskih prava i ugrožavanje slobode izražavanja u Srbiji. Pri tome je naveo da reaguje zbog toga što je 10. decembra, na Trgu Republike, kada su nevladine organizacije obeležavale Međunarodni dan ljudskih prava, više od 50 mladih ljudi, u organizaciji nacionalističkog pokreta Obraz, pokušalo da napadne učesnike skupa. On je zamerio policiji što nije nikoga uhapsila jer su ti mladi uzvikivali parole "Ubij, zakolji da Hrvat ne postoji", "Ubij pedere" i slično. Takođe je reagovao i zbog onoga što se desilo u Aranđelovcu kada je sprečena promocija emisije Peščanik. Mislite li da su naši vrhovi vlasti mlako reagovali na ovakve incidente?
BISERKO: Ne da su mlako reagovali, nego bih rekla da tu možemo govoriti o totalnom odsustvu bilo kakve reakcije. Reč je o tome da se u Srbiji zgušnjava situacija oko Kosova i oko svega onoga što Srbija treba da ispostavi međunarodnoj zajednici i da naš vrh, politička klasa, koja trenutačno vodi Srbiju, pokušava da nađe dežurnog krivca, ili žrtvenog jarca, za sve ono s čime nije umela da se nosi, što nije umela da artikuliše, onu paralelnu opciju za Srbiju, da prihvati realnost i da Srbiju proevropski profiliše, ono što većina građana u Srbiji očekuje. Branioci ljudskih prava su generalno percipirani kao eksponenti zapadnih politika. Koncept ljudskih prava se ovde kod tih grupacija nikada nije ni prihvatio. Možemo reći da su ljudska prava u regresiji, upravo zato što se ovde sprečava proces individualizacije, različitog mišljenja, time i alternative, a tu prvenstveno mislim na političku alternativu, ono što Srbiji itekako nedostaje. Ona je zastupljena jednom malom grupacijom koja se okuplja oko LDP-a. Oni imaju 15 poslanika u Parlamentu. I sa njih 15 se pokazuje kolika je razlika, koliko su drugačije pripremljeni i kako vide budućnost Srbije, koja je sasvim suprotna onome što momentalno zagovara ta velika većina u Skupštini. Ljudska prava jesu žrtva ove situacije i te antizapadne politike, koja može da se kvalifikuje narodnjačkom, koja ne uvažava institucije, a pre svega ne uvažava pojedinca i njegova prava, njegovo pravo na različito mišljenje. Takva politika ne uvažava pluralizam.
RSE: Borba nevladinih organizacija, posebno vaše, traje već godinama. Imam utisak da se nije mnogo promenilo od pre 10 godina, kada ste svi vi bili izdajnici i neprijatelji, kada vam se pretilo. Imam utisak da i sada postoji veliki otpor prema ženama koje su na čelu nevladinih organizacija - mnogo više nego kada su muškarci u pitanju.
BISERKO: Takav je odnos prema ženama generalno, a pored toga one predstavljaju organizacije koje predstavljaju, što su se svih ovih godina suprotstavljale toj vodećoj politici, a pre svega ratnoj politici i ratnim zločinima. Bile su vrlo glasne i na neki način artikulisale stavove jednog dela stanovništva koji nije bio za ratnu opciju. Naravno da se sve to nezadovoljstvo i frustracija prelama upravo preko kampanja protiv tih žena. Tu je važna komponenta i to što su to žene. Nekada je u onoj Jugoslaviji položaj žena bio mnogo ravnopravniji, nego što je danas. Ipak se tim modelom, koji se promoviše u ovom društvu, ženi, pre svega, vidi mesto u kući, bez politike i bez neke glasnosti, koju ova grupa žena praktikuje svih ovih godina. Ovde vlada stav koji sprečava bilo kakvu alternativu ili bilo kakvu kritiku politike koja se vodi, ili politike koja se vodila pa čak i u ono vreme Miloševića. Više se ne može govoriti ni o tom vremenu do 5. oktobra na pravi način jer je ova sadašnja politika pokrila celi taj period i na neki način amnestirala nosioce one politike, nosioce ratnog zločina i svega što se dešavalo, nekako ih vratila na scenu i time sprečila bilo kakav dijalog na tu temu, pre svega lustraciju. Ono što se dešava jeste kontra-lustracija onih koji su svedoci i onih koji su drugačije mislili. To je rezultat ovakvog odnosa prema nevladinim organizacijama, a posebno prema tim ženama.
RSE: Kako gledate na rečnik koji se svakodnevno upotrebljava kada je u pitanju Kosovo - Kosovo nećemo dati nikada, ostaje deo Srbije, kolevka, grobovi naših predaka i slično. Koliko nam to koristi, a koliko nam šteti?
BISERKO: Rekla bih da naša politička klasa i diplomatija, onako kako sada deluju, ne uzimaju u obzir da se i međunarodna zajednica promenila u poslednjih 17 godina, od kada je počela jugoslovenska kriza. Govorim o periodu devedesetih, kada je malo ko u Evropi na pravi način prepoznao i reagovao na tu krizu, što je delimično bio rezultat opšte svetske pometnje i turbulencije koja je nastala kolapsom komunističkog sistema i te ideologije. Danas smo svedoci da se Evropska unija nije razišla po pitanju Kosova, kao što je Rusija očekivala. Ona je uskočila u celu priču na stranu Srbije, sa idejom da razbije Evropsku uniju na tom pitanju, a to joj nije uspelo. To samo pokazuje da Evropska unija prolazi kroz jedan period konsolidacije i da je Lisabonski sastanak nedavno pokazao da Evropska unija vrlo ozbiljno promišlja svoje unutrašnje uređenje. Promenile su se neke stvari koje su blokirale odlučivanje. Na žalost, naša politička klasa ne uzima u obzir te promene u svetu, pre svega u Evropskoj uniji, koja je imala teškoća da se uskladi, pre svega, na spoljnoj politici, ali i to pitanje se sada prevazilazi. Misija trojke je bila u funkciji konsolidovanja Evropske unije po pitanju Kosova i tri meseca su oni imali više aktivnosti i postizanja nekog zajedničkog stava, nego što se to rešavalo u pregovorima Beograda i Prištine, pošto je očigledno da u ranijem periodu nisu mogli da postignu nikakav kompromis o tome kakva će biti budućnost Kosova. Sada se međunarodna zajednica ponovo vraća na Ahtisarijev plan. To je plan na kome će raditi Savet bezbednosti i plan koji će se vremenom primenjivati na Kosovu.
RSE: Nedavno je u javnosti plasirana jedna potpuno neumesna izjava savetnika premijera Koštunce, gospodina Simića, da je jedan od pravnih sredstava, koji nam stoje na raspolaganju, ako dođe do nezavisnosti, vojna intervencija. To nam je, verovatno, nanelo veliku štetu?
BISERKO: Takve izjave su vrlo kratkoročne političke upotrebe, prije svega DSS-u, koji se nalazi u najtežoj političkoj situaciji i koji sada pokušava u senci kosovskog pitanja da razreši svoju političku budućnost, koja je vrlo neizvesna. Upravo sada, preko predsedničkih izbora, se pokazuje sukob između dva koaliciona partnera, Koštunice i Tadića. Pokazuje se da Koštunica pokušava, čak i na tom pitanju, da sebi obezbedi neku poziciju koja se očigledno sve više ljulja i postoji mogućnost da u narednim izborima njegova partija kao takva nestane. Sve ovo što se sada dešava u Srbiji ide preko kosovskog pitanja, a ono ide nekim svojim putem. To je neki proces o kome odlučuje međunarodna zajednica. Mislim da tu neće biti nekih velikih promena. Sada je pitanje kako će naša politička klasa delovati unutar same zemlje. Bojim se da se tu radi o nekoj vrsti tihe interne agresije protiv onih koji zagovaraju realnost, ili onih koji imaju neku drugačiju opciju, pre svega evropsku. Unutar koalicije se ne radi o ideološkom sukobu, već o tome ko će koga nadvladati, s tim što treba očekivati da će predsednik Tadić biti kristalnije jasan o tome kakvu opciju zagovara jer ukoliko ne bude kristalno jasan, bojim se da će izgubiti dosta podrške od onog dela građana koji očekuju evropsku orjentaciju. Mislim da bi on morao hrabrije da iskorači i da se napokon stavi na onu pravu stranu, a to je proevropska Srbija, da se na neki način ta politička scena definitivno profiliše. Ova koalicija između DS-a, DSS-a i narodnjačkih partija je neprirodna i na neki način sprečava kristalizaciju političke scene. Stvaraju se dva bloka, a to su radikali, na jednoj strani, i LDP. Koštunica očigledno inklinira radikalima i ne razlikuju se mnogo od Radikalne stranke, ali je Radikalna stranka mnogo autentičnija i ona će uvek pokupiti te glasove koje DSS ne može. Druga strana su LDP i DS, ukoliko se u ovom periodu koji nam predstoji DS definitivno definiše i opredeli za evropsku opciju, ne samo retorički, da zbilja na to stavi svoj glavni ulog i građanima Srbije otvori tu perspektivu koja se dnevno osporava jer se dnevno nudi istočna varijanata. Rusija pokušava da osvoji srpsku javnost time što obećava gasovod preko Srbije, koji bi nama doneo velike koristi, ali nigde nije viđena ta mapa. Ne zna se kuda taj plinovod ide. Čula sam da tu Srbija nije uključena. Sve je to u sferi špekulacije i za kratkoročnu dobit onih koji u ovom momentu igraju sasvim jednu drugu igru, a Kosovo prosto služi kao izgovor. U Srbiji ta anti-evropska opcija vlada kod jednog dela tajkuna ili ljudi koji sada dominiraju srpskom privredom i koji nemaju interesa da Srbiju otvore prema Evropskoj uniji jer u takvoj konkurenciji njihov profit ne bi bio onakav kakav sada imaju.
RSE: Oni umeju da igraju samo u mutnom.
BISERKO: Oni su vezani za Moskvu. Ovo što se dešavalo oko dva fudbalska kluba, Zvezde i Partizana, upravo govori da ljudi koji su umešani u te afere dolaze iz te sfere. Mislim da bi predsednik Tadić i Čedomir Jovanović trebali mnogo jasnije da preciziraju sva imena koja su u sukobu sa evropskom orjentacijom, ali pre svega iz privatnih razloga. Građani Srbije pokazali su više puta, pogotovo mladi ljudi, da žele otvaranje prema Zapadu, Uostalom, Evropa je došla na naše granice. Sutra ćemo biti okruženi Šengen zemljama i biće vrlo teško putovati jer je taj režim vrlo striktan. Vojvodina će biti okružena sa tri zemlje koje će biti članice Evropske unije, ili već jesu. Interesi građana Vojvodine, Beograda, Srbije u celini, su negde drugde nego što zagovaraju ovi koji sada poriču evropsku opciju.
RSE: Kako tumačite zalaganje Slovenije da Srbija što pre postane kandidat za Evropsku uniju?
BISERKO: Mislim da je to imperativ. Prvo ide potpisivanje sporazuma, a zatim brza kandidatura jer kandidatura daje okvir koji definitivno Srbiju stavlja na onaj kolosek koji je vodi ka Evropi. Osim toga, za građane Srbije i za sve one koji se bave društvenim radom, dobija se jedan pravni okvir koji je itekako važan da bi čitava ta energija, koja je toliko ovde trošena u tom sektoru, po prvi put dobila neki svoj ozbiljan zamah. Mislim da će se upravo na tome ponovo podeliti naša politička klasa jer kandidatura jako obavezuje političku klasu i sve one koji vode ovu zemlju. Mislim da će to biti jedna indikacija ko gde stoji. Zbog toga smatram da sporazum sa Evropom treba potpisati između dva kruga predsedničkih izbora, čime bi se predsednik Tadić obavezao za evropsku opciju. Mislim da bi to bio scenario koji bi mu omogućio punu podršku u drugom krugu.
RSE: Kakve su šanse Čedomira Jovanovića?
BISERKO: Čedomir Jovanović može da bude iznenađenje, ne u smislu da će pobediti na izborima, ali jasno govori o problemima s kojima je Srbija suočena, a to je vrlo važno. Mislim da građani žele da čuju gde stojimo. On je vrlo važan faktor jer je veliki izazov za DS, koja je u nekoj vrsti rasula. Bilo bi vrlo važno da se ona ponovo vrati tamo gde je Zoran Đinđić doveo u vreme kada je on vodio tu stranku. Mislim da je poslednjih dana predsednik Tadić dosta govorio o evropskoj opciji i mislim da je važno da to još više iskristališe u narednih nekoliko nedelja. To bi mu moglo doneti veliku podršku.
RSE: Helsinški odbor je posao veliki izdavač. Specijalizovali ste se za onu vrstu knjiga koje govore o zločinima koji su učinjeni u poslednjih 17 godina, o onome što karakteriše Srbiju od XIX veka do danas. Vidimo da se mnoge stvari ponavljaju, da su iste kao krajem XIX veka. Koliko ste izdali knjiga do sada?
BISERKO: Preko 100.
RSE: Ko kupuje te knjige?
BISERKO: Knjige uglavnom šaljemo na razne adrese. Imamo određenu klijentelu koja dolazi u kancelariju i distribuiramo ih preko naših distributera po knjižarama. To su knjige koje pomažu čitaocima da shvate zašto je Srbija ovde gde je danas. Mislim da je to postala nezaobilazna literatura za sve istraživače, i ovde i u inostranstvu, a o tome imamo mnoge dokaze. To je ono najznačajnije što Helsinški odbor ostavlja iza sebe, kao i izdavanje našeg dvomesečnika - Helsinška povelja, koja se bavi aktuelnim pitanjima Srbije. Mislim da je to jedan ozbiljan analitički uvid u društvo, politiku i sve ono što se ovde dešava.
RSE: Koja je vaša naredna knjiga koju ćete štampati?
BISERKO: Sada je izašla jedna mala knjiga o Kosovu. To je rezultat naša dva projekta koja smo radili u enklavama - dijalog između Srba i Albanaca na Kosovu. Knjiga Vukovar je izašla u ediciji Svedočanstva, a vezuje se za ono što se dešavalo u poslednjim ratovima. Vukovar obuhvata suđenje Trojici, kao i suđenje za Ovčaru u Beogradu, ali isto tako i onaj čitavi propagandni materijal koji je krasio naše medije u to vreme.