Početak kraja tranzicije jednog društva

RSE: Punto je izazvao veliko uzbuđenje, bar u Beogradu. Za jedan dan je prodato 650 primeraka tog automobila. Šta kažete na takvu potražnju?

Milenić: Ona samo potvrđuje opravdanost projekta vezanog za zajedničko ulaganje Vlade Republike Srbije i giganta automobilske industrije u Italiji - Fiat-a. Projekat je došao u Kragujevac kao rezultat jednog višegodišnjeg napora na oživljavanju privredne aktivnosti, a koji je sa stanovišta nacionalne ekonomske politike zapravo otvorio Gordijev čvor uspeha tranzicije u Srbiji.

RSE: Očekujete li da će se taj tempo tražnje održati i u narednim mesecima?

Milenić: To i jeste smisao paketa podrške kreditima za, uslovno rečeno, nacionalni automobil jer u ovom, sasvim novom kontekstu finansijske ekonomske krize, kada pada tražnja, naravno da je automobilska industrija ozbiljno pogođena. Politika Vlade je da ovaj projekt doživi potpuni uspeh, rečeno matematičkim jezikom, oslobađanjem cene automobila u konačnoj ceni, za vrednost PDV-a. Ali zbog održavanja jedne budžetske discipline, koja je važna i koja se preko celog programa PDV-a sprovodi, Vlada će smisliti čitav niz olakšavajućih mera koje će te kredite učiniti primamljivim i praktično ih svesti na projektovanu vrednost automobila.

Očekuje se rast njegove tražnje na celom ovom području, kao i u bivšim republikama, u celom regionu zapadnog Balkana, gde će važiti isti uslovi za kreditiranje koji će postojati i u Srbiji. Namera je da to postane traženi automobil, ne samo na ovom području, već i na svim područjima gde je već ranije Zastava imala svoje tržište, kao i na području ruskog tržišta gde postoji određeni paket sa kojim se računa i koji će doneti pozitivni uspeh.

RSE: Puno ljudi se nada da će uskoro početi da daje svoj automobil stariji od devet godina, da bi dobio popust od 1.000 eura. Pretpostavljam da će biti velika navala jer prema nekim podacima prosečna starost automobila u Srbiji je 11 godina.

Milenić: Upravo tako. I sa ekološkog stanovišta i sa stanovišta bezbednosti u saobraćaju, nacionalni je interes obnavljanje voznog parka koji postoji u Srbiji. Ta mera, ne samo da je podsticajna sa ove tačke gledišta, već je podsticajna i poželjna sa stanovišta unapređenja po ovim pomenutim osnovama.

RSE: Kada će to početi?

Milenić: U martu mesecu se definišu kriteriji vezani za nastavak produžetka ulaganja koje je u toku, na osnovu potpisanog ugovora Vlade i Fiata, kao i definisanja uslova pod kojima će tržištu automobil biti dostupan. Vidim da javnost u ovom trenutku zbunjuju modeli koji su sada u prodaji i koji su planuli. To nisu modeli Punta koje proizvodi Fiat, nego modeli Zastave 10, koje je Zastava već imala na svom lageru i postigla, zahvaljujući obnovljenom interesovanju i potpisanom ugovoru, do sada neviđenu tražnju za svoj proizvod. To je uvod u proizvodnju Punta u Kragujevcu.

Ne postoji pitanje da li će Fiat potpisati ugovor jer je ugovor odavno već potpisan, ne postoji pitanje da li će Fiat doći u Kragujevac jer je on već u Kragujevcu prisutan, ne postoji pitanje da li će Fiat ulagati jer on je već uložio 5.000.000 eura. U martu mesecu treba da se dogovori dinamika realizacije ugovorno obavezane investicije od 200 miliona eura u toku ove godine. Ne postoji pitanje da li će se proizvoditi novi model jer treba znati da novi model Fiata u Kragujevcu nikada ni u jednoj verziji nije ni pominjan pre 2010. godine. Eventualno efekti krize mogu da se odraze na godišnji plan u 2010. godini i na period u kojem bi trebalo novi model planirati i očekivati. Proizvodnja Punta, koja se planira u proširenom obimu, kao kompenzacija za projekte i planove pravljenje pre eskaliranja finansijske krize, zapravo se planira u obimu od oko od 15.000 automobila godišnje, što je obim koji prevazilazi ukupnu proizvodnju Zastave po svim programima u prošloj godini za 50 posto. Jedan obim i ova pomenuta tražnja govori da će najverovatnije taj obim proizvodnje biti znatno veći od proklamovanih i najavljenih 15.000 automobila u godini.

RSE: Kragujevac je rešio problem svoje velike fabrike i cela Srbija će sigurno biti kooperant?

Milenić: Tako je. Možemo reći da je to stvarni početak kraja tranzicije jednog društva, zasnovanog na dogovornoj ekonomiji, u liberalno otvoreno društvo sa podrazumevanim standardima konkurentnog otvorenog tržišta. Ne treba se toga bojati. Često tu temu mnogi interpretiraju lokalistički. Kragujevac je svoje benefite o potpisivanju ugovora između Vlade Republike Srbije i kompanije Fiat video već u dovoljnoj meri na osnovu onoga što investira država u putnu infrastrukturu, u železnicu i njenu modernizaciju na području Kragujevca, u izgradnju raznih pratećih objekata, od obrazovnih do sportskih, koji su obavezna propratna komponenta tako velikih poslova. Radi se o tome da zbog uspeha toga posla, kompletna srpska privreda i ceo reformski talas srpske politike, moraju u najboljem nacionalnom interesu da triumfuju. To je upravo čitav niz poslova koji se odvija za nacionalnu privredu jer se ugovorom podrazumeva i nastojanje da se, u što je moguće većoj meri, lokalizuje proizvodnja Punta, što je za našu privredu od izuzetnog značaja. Onda je kompletna komponentistika otvorena za domaće proizvođače, uz certifikate i standarde koji moraju zadovoljiti Fiatove zahteve. To imponuje ekonomski i poželjno je za sam Fiat jer to smanjuje cenu proizvodnje. Ta velika prednost domaćeg tržišta je, naročito u ovim vremenima krize, niska cena proizvodnje koja jeste šansa koju treba iskoristiti u dovlačenju velikih investicija upravo sa zapada.

Tačno je da je ukupan radni angažman Fiata u Italiji donekle stopiran, da radnici u Italiji ne rade i da primaju samo deo svojih plata, ali je takođe činjenica da u Brazilu fabrike Fiata rade u dve, a u Poljskoj u tri smene jer tu isplativost diktirala situacija ekonomske krize. Kriza, ma koliko to nekima zvučalo nelogično ili neprihvatljivo, jeste šansa upravo za privredu kao što je srpska. Mi moramo preduprediti negativne marketinške efekte koje stvaraju investitorima sa zapada politički problem u domaćim sredinama kada planiraju prenošenje proizvodnje u takav ambijent kao što je ovaj naš. S druge stane, Fiat sa sobom donosi i čitav niz interesovanja novih investitora sa zapada zbog komponentistike, kao i zbog drugih delatnosti koje su kompatibilne sa ovim oblikom industrije, tako da to više ne može biti vezano samo za grad Kragujevac, čak ni samo za Šumadiju, već za Srbiju u celini. Tako velike investicije rade jedan update celom privrednom ambijentu i sistemu u kojem se pojavljuju.

RSE: Rešili ste jedan veliki problem zahvaljujući saradnji sa Fiatom, ali mala i srednja preduzeća, upućeni govore, da će biti najviše pogođena u ovim uslovima krize, s obzirom da su to uglavnom privatni vlasnici koji će otpuštati radnike kada im se ne isplati da ih zadržavaju.

Milenić: Upravo u periodu od 2004. godine, permanentnim zalaganjem lokalne samouprave i donošenjem odluka o bonifikacijama pri zakupu gradskog građevinskog zemljišta za investitore koji zapošljavaju srazmerno otvaranju broja radnih mesta, čitavim nizom pogodnosti za investitore u Kragujevcu, počeo je da oživljava investicioni ciklus da se investiciona aktivnost poveća, pa na osnovu toga i ukupan rast privrede na osnovu kojeg je jedino na zdrav način moguće rešavati socijalne tenzije.

Mi smo imali, sa nivoa lokalne samouprave, jedan upit prema poreskoj upravi da bi smo znali o kom obimu zapravo govorimo na osnovu realnih brojki u registru. Vrlo je važan, čak i sociološki interesantan, podatak koji smo dobili. Budući da završni računi za 2008. godinu tada još nisu bili predati, pa nije mogla ni administracija da ima ažurirane podatke, podaci se odnose na 2007. godinu. U 2007. godini, kada se zanemare sva male firme - samostalne zanatske radnje, samostalne ugostiteljske radnje, trgovinske radnje, a kojih je ogroman broj, kada se zanemare sva preduzeća u privatnom vlasništvu koja nemaju promet veći od 500.000 eura na godišnjem nivou, u Kragujevcu je 220 privatnih preduzeća u 2007. godini ostvarilo promet u rasponu od 500.000 do 60.000.000 eura na godišnjem nivou, prema zvaničnim podacima poreske uprave. To su sve privredni subjekti kojima niko ne daje subvencije, kojim niko ne oprašta naknade za komunalnu infrastrukturu, privredu i razna davanja koja ih prate, kao nužno opterećenje svake proizvodnje. Za sada u Kragujevcu iz te sfere nema ozbiljnih pokazatelja uzdrmavanja posla.

RSE: Vaša stranka se zove Zajedno za Kragujevac, a vi ste u skupštini Srbije u okviru koalicije Za evropsku Srbiji?

Milenić: Koja je u grupi G17 Plus, koja je naš neposredni koalicioni partner.

RSE: Kako ocenjujete rad Skupštine, opstrukciju koja sprečava Skupštinu u nekoj meri da radi ono što je njen osnovni zadatak - zakonodavna politika?

Milenić: Rekao sam to i sa skupštinske govornice, ali i u komentarima ove vrste, možda malo grubo, ali čini mi se precizno. Imenovao sam to nastojanjem da se na glavu srpskog Parlamenta navuče ludačka kapa. Kompromitovanje predstavničkog tela građana, koje vrši funkciju suvereniteta građana u državi, je jedan opak i dugoročno opasan posao, štetan i po onoga ko misli da bi iz toga mogao da izvuče nekakav kratkoročni politički čar. Zbog toga se čini da je to krajnje neodgovorna akcija onih koji se u relativno dugom periodu, od šest meseci, nisu pomirili sa rezultatima poslednjih izbora. Ta vrsta aktivnosti, ukoliko bi bila nastavljena, morala bi da zabrine kao mogući generator uzdrmavanja političke stabilnosti u zemlji, što u trenutcima najavljivane i već registrovane ekonomske krize predstavlja jedan suicidni pokušaj.

Verujem da i jedna vrsta javne kritike i osude takvih degradirajućih tendencija, kao i nove mere koje su na osnovu novih izmena Poslovnika omogućene, treba da dovede do stabilizacije Parlamenta, koji će onda moći na što široj osnovi i saglasnosti da donese i novi Poslovnik koji će naravno omogućiti potpuno ispoljavanje opozicionih i drugačijih mišljenja i viđenja, pa čak i poigravanje sa planiranim namerma u realizaciji poslova, ali koji neće moći da ugroze dignitet najvišeg predstavničkog teka građana u Srbiji.

RSE: Bila je planirana investicija Novaka Đokovića - veliki sportski objekt u Kragujevcu. Šta je sa tim?

Milenić: Grad Kragujevac je, ne samo doneo, kroz nekoliko korekcija, skupštinske odluke koje su išle u susret ohrabrivanju i poticaju takve investicije, nego je i nedavno potpisan ugovor, čija realizacija započinje u ovoj godini.

RSE: Šta bi tu sve bilo?

Milenić: Teniska akademija Đoković bi, pored teniskih terena, obuhvatala i smeštaj za polaznike škole, koja bi podrazumevala i određene turnire, za početak pretpostavljam nižeg ranga, u samom Kragujevcu, ali koja bi podrazumevala i prateći deo komercijalnih programa, verovatno vezan za sam brand Đoković i Akademiju, koji bi trebalo da obezbede i uspešnost poslovanja celog tog koncepta, za grad značajnog jer je u jednom periodu za nama sam grad Kragujevac slovio za mesto u kojem su socijalni problemi, sa vrlo tegobnim izgledima u perspektivi, a koji se u ovom trenutku, pored mnogih brandova koji su se ovde, ogromnim nastojanjima menadžmeta u privatnoj privredi i lokalnoj samoupravi, punom, adekvatnom i pravovremenom reakcijom u pojedinim slučajevima Vlade Republike Srbije, uspeo da se pretvori u grad budućnosti.

U tom smislu nam je jako značajno i prisustvo takvih imena kao što je Đoković, Kusturica, Radoš Bajić i mnoga druga imena značajna za valjanu nacionalnu legitimaciju u kontekstu zapadne kulture i evropski ambijent kojem težimo i kojim se samo preko tih lokalnih inicijativa uspešno i pridodajemo. To nije pitanje neke političke odluke, proklamacije Vlade ili Skupštine, već je to pitanje naše evropske integracije, pitanje stvarnih reformi u ambijentu, stvarnih podizanja standarda u svakodnevnom životu, koje moramo, od nivoa ličnog ponašanja i lokalnog ambijenta u zavičajnoj sredini, prilagođavati da bi onda i cela misija Vlade i državni projekat bio u što skorijem roku uspešan.